Zapis

Zapis / Rajičin Sudić ; preveo Milivoje M. Bašić ; priredio Zoran Tasevski¹

Bože, prosti grešnoga i nedostojnoga da pogleda na nebo očima, Rajčina Sudića i Kijevca jer nam je žalosna duša do smrti: drži nas ćesar² u pirgu za pet meseci ničim krive. Vladika Hristos zna na koga mi nadu polažemo, samo na Boga, koji je stvorio nebo i zemlju, i more, i sve što je u njemu. On neka nas izvede iz rova podzemnoga, jer Sveto pismo veli: „Ne nadajte se u knezove ni u sinove ljudske, u njih nema spasenja. Izići će nam duh, vratiće se u zemlju svoju. Toga dana poginuće sve pomisli njihove. Blažen čovek koji se nada u Gospoda Boga.“

Oh, oh, što mi je tužno u teskobi ovoj i u smradu ovom! Tugo, tužice, ta ovu nemam kome ispovediti do tebi Kosenice³, Majko božja. Iznesi me iz ove napasti, jer nas nabediše neverom prave. Zna Hristos, ne dade mi pravice sud i belega⁴, nego nas prave zatvori s Kijevcem u pirgu u negvama⁵. Da Bog vidi, a drugi niko!

Napomene

1. Pisan oko 1360. godine. Originalni tekst: Lj. Stojanović, Stari srpski zapisi i natpisi. 1, br. 118. Prevod: Milivoje Bašić, Iz stare srpske književnosti.
2. Ćesar, verovatno ćesar Vojihna, gospodar Drame i Sera.
3. Manastir Bogorodičin u Kosenici, blizu Sera.
4. Beleg, rešenje.
5. Negve, okovi.