Zapis na hilandarskoj zavesi

Zapis na hilandarskoj zavesi / Monahinja Jefimija ; preveo Lazar Mirković ; priredio Zoran Tasevski¹

Od nečistih usana, od mrskoga srca, od nečistog jezika, od duše nečiste, primi moljenje moje, o Hriste moj, i ne odgurni mene, rabu tvoju, ni jarošću tvojom, Vladiko, ne obliči mene u času ishoda² mojega, ni gnevom tvojim ne kazni mene u dan dolaska tvoga³. Jer pre suda tvoga, Gospode, osuđena sam savešću svojom, nema u meni nikakve nade na spasenje moje, ako milosrđe tvoje ne pobedi množinu bezakonja mojih. Zato te molim, nezlobivi Gospode, ne odbaci ovo malo prinošenje⁴, koje prinosim svetome hramu prečiste Matere tvoje i nade moje, Bogorodice hilandarske. Jer ugledah se na veru udovičinu koja ti prinese dve lente⁵, Gospode. Tako i ja prinesoh ovo, nedostojna raba tvoja, o Vladičice⁶, Jefimija monahinja, kći gospodina mi ćesara Vojihne, koji ovde počiva⁷, a nekada despotica. I priloži se ova zavesa hramu presvete Bogorodice u godini 1399. I ko je bude odneo od hrama presvete Bogorodice hilandarske, da je odlučen od jednosušne i nerazdelime njene Trojice, i da mu je suparnica⁸ prečista Bogomati hilandarska u dan strašnoga suda. Amin.

Napomene

1. Pre Pohvale knezu Lazaru godine 1399. Jefimija je poklonila vezenu zavesu za dveri Bogorodičnog hrama u Hilandaru. Sad se ova zavesa nalazi u Hilandarskoj riznici. Izvezeni tekst zavese inspirisao je pesnika M. Rakića da ispeva svoju poznatu pesmu Jefimija. Originalni tekst zapisa kao i prevod na savremeni jezik v. u knjizi Lazar Mirkovića: Monahinja Jefimija, Biblioteka Hrišćanski život, br. 5, Sremski Karlovci, 1922. g.
2. Čas ishoda, čas smrti.
3. Tj. na strašnom sudu.
4. Prinošenje, dar.
5. Udovičina lenta, aluzija na Hristove reči o udovici čiji maleni dar više vredi od priloga bogataša (Jevanđelje po Marku 42—44).
6. Vladičice, Bogorodice.
7. Otac Jefimijin, ćesar Vojihna sahranjen je u Hilandaru.
8. Suparnica, neprijateljica, tj. da ga Bogorodica kazni.