Otpisanije bogoljubno / Jelena Stracimirović Balšić ; preveo Đorđe Sp. Radojičić ; priredio Zoran Tasevski1
Svečasnom ocu, učitelju svetog jevanđelja, a nama u Gospodu duhovnom nastavniku, smerna Jelena. Da zna tvoja svetinja, otkako udostojih se s Bogom poznati te, poradovah se veseljem duhovnim. No zamalo i kratko bi nam viđenje, da bi ko rekao u zrcalu obraz ugledasmo, ili u neki san tanak da sam bila snesena. I zbog brzine ne poluči moja bednost ono što sam želela. No ipak ono što tada slušasmo od tvojega prepodobija, reči duhovne i ono što uzmogosmo postignuti, i odsred moje duše ljubazno i svesrdno, a štaviše i najvernije primismo. I tim božanstvenim rečima, koje slušasmo u tadašnje vreme, krmanjenje duhovno imasmo i do danas. I slušah tvoje duše bogoljubnu narav, i netelesno anđeosko prebivanje. I ono od nas konačno udaljenje. I veoma tvoje videti zaželeh prepodobije. I tvojih medotočnih nasladiti se reči. Ne malu od tvojega viđenja meni priploditi korist. No zbog daljnjeg nam rastojanja, i more i gaj, ovog radi uzroka nemoguće nam je videti svetinju ti. Jer željenje bogatstva i sujetna slava, a ujedno i slasti, ne ostavljaju nas, koji su na talasima u moru ovog sujetnog života, uzviknuti k svetlosti čistog i netelesnog prebivanja. Jer se pomračiše duševne oči mukom i metežem koji je u svetu. I ovo sada kao od sna nekojeg dubokog probudivši se, ushteh tvoju svetost videti.
A poslanije tvojega rukopisanija primismo i velelepno i ljubazno od sve moje duše izljubismo celivajući, kao lako shvatljivo. I često ovo pročitavamo. I veoma se uteših i nasladih srce moje, a ujedno i dušu. I tako smatramo kao neko skrovište carsko, veoma prebogato, i u njemu skupocenosti, više od tisuće tisuća zlata i srebra. I opet se molim tvojemu prepodobiju, olakšanje neko utešno k nama poslati, i pečali prohladiti žeđ. Jer zna tvoje prepodobije koliko bure i meteži i oblaci obiknuše uzburkavati srca. A k ovim pominjem tvojemu trudoljubiju, kako bi u nas prepirka o ovom. Kako neki hvale milostinju k potrebitim, milost više od drugih dobrodetelja svih. A drugi istiniti monaški život i čin blaženim nazivaju većma. I opet drugi govore kako sveti veliki Vasilije2 pohvaljuje opštežiće i imati s mnogima prebivanje. A ovi povlačenje u samoću i ćutanje smatraju bogougodnim životom, i samome o sebi paziti. I molim prosudite najbrižljivije i uzbunu prepirke od nas odgnati i ka svetlosti razuma poučiti. I još molimo tvoje blagonaravije i trudoljubivo ti srce, i k Bogu i nama nelicemernu ljubav, prosveti se mišlju, i drugo koliko zna tvoja svetost, našu lenost probuditi i grubosti promeniti. E, časni oče, udvostruči talente. I znamo da si obikao činiti smernim sebe u svemu. I izgovorom smernosti da ne zatvoriš jezik koji mnogo poučava i dobro. A njegovi plodovi mnozi i mnogo poroda pravde. I ne liši nas onog što želimo, a sebe dobre nagrade oštetiti. No podražavaj Vladiku, Hrista tvojega, kojega učenik jesi i podržatelj mučenja njegovog, i moli se njemu, da i mi kao učesnici obretemo se u dan onaj u koji dođe Hristos sa slavom i silom mnogom, molitvama vašim, amin.
E, tajniče božji, poslušaj me u svemu više rečenom. Ne zapovedam, no molim se trudoljubno i priklanjam lice do zemlje. I dvostruko zdravstvuj u Gospodu. I ne prezri naše moljenje.
Napomene
- Jelena, kći kneza Lazara, prvi put je bila udata za Đurđa Stracimirovića, Balšu Drugog, a posle njegove smrti (1403) vladala je jedno vreme Zetom, zajedno sa sinom Balšom Trećim. Godine 1411. preudala se za Sandalja Hranića. Jelenin učitelj, Vizantinac Nikon Jerusalimski, sastavio je 1441/42. poseban Zbornik, i u njega uneo tri svoja pisma Jeleni i jedan njen odgovor. Otpisanije bogoljubno u stvari je Jelenin odgovor na prvo Nikonovo pismo. Do Drugog svetskog rata rukopis ovog Zbornika bio je u privatnim rukama, a sada se nalazi u Arhivu Srpske akademije nauka. Prvi ga je objavio Đ. Sp. Radojičić (Delo. 4, 1958, i Antologija stare srpske književnosti, Beograd 1960), u čijem prevodu donosimo ovo pismo.
- Veliki Vasilije(829—379), biskup u Cezariji, svetac i osnivač monaškog reda.