Život kralja Dragutina

Poglavlje 3: Dragutin moli od oca presto ili deo zemlje, ali ga otac odbija. Dragutin zbacuje oca sa prestola. Roditelji Dragutinovi odlaze u Zahumlje, gde je Stefan Uroš Prvi umro

Kada roditelj nije hteo da ispuni što mu je rekao, i videći se ovaj bogoljubivi mladić u velikoj tuzi i žalosti da nema nijednoga odeljenoga dela od svoga otačastva, gde bi zasebno prebivao, a uz to slušajući prekorne reči sa mnogim dosađivanjem od svoga tasta, kralja ugarskoga, koji vide da mu roditelj njegov ne dade što mu obeća, pavši na kolena, poče se moliti roditelju svome, govoreći sa suzama:

„Oče, daj mi dostojni deo tvoga imanja¹ koliko hoćeš, i vidi moje veliko trpljenje, koliko vremena čekam da primim milostivi tvoj dar; jer evo sam u velikoj skrbi i žalosti, i preziru i draženju od onih koji su oko nas.“ A roditelj se njegov, po nagovoru lukavoga neprijatelja, nije obazirao na njegove reči, i ne izmeni se srce njegovo da u ljubavi i milosti dade sinu svome što mu je obećao dati, presto svoj ili bilo neki deo države svoje. Bogoglasna svirala, vaseljenski učitelj apostol Pavle, savetujući bogougodnu ljubav roditeljima sa decom, govori: „Deco, ne dražite roditelje, i roditelji ne dosađujte deci, no hranite decu vašu dajući im dužni deo.“² I opet je molio svoga oca, govoreći: „Gospodaru moj, koliko slugu tvojih žive u svakom izobilju, a ja, ljubljeni sin tvoj, bez tvoga sam milostivoga milosrđa. Imajući me kao bogatstvo duše u mojoj mladosti, i uvek veseleći se zbog mene, lišavaš me zemaljskoga bogatstva, žalosteći me. Možeš učiniti milost tvome čedu koliko hoćeš. Učini da nisam lišen Bogom darovane ti države, neka bude istinita reč usta tvojih, koliko si obećao meni, ljubljenome sinu svome. Jer bolje ti je da me predaš smrti nego da me lišiš davanja u ljubavi i imanja slave tvoje.“ Sin njegov govorio je sa suzama ove dirljive i žalosne reči, ne bi li se kako izmenio njegov roditelj na milosrđe.

A pošto ovaj nije obraćao pažnje na njegove reči, vide ovaj bogoljubivi mladić da je njegova duša žalosna, kako se kaže, do smrti³. I pošto je bio u velikoj smutnji uma svoga, nije znao šta da čini, kome da se potuži, ko da ga izbavi od tolike pečali i žalosti. I pogledavši očima svojima na nebo, reče sa suzama: „Vladiko, milosrdni, višnji caru, budi milosrdan meni, grešnome sluzi svome, jer ko će se sa mnom potruditi, videvši me koliko stradam?“

Kada mu je takva misao došla na um, ustavši sa nekima svojim vernim mu ljudima, ode tastu svome kralju ugarskome i javi mu svoju žalost, što mu se dogodi od roditelja svoga. I ražalosti se veoma njegov tast zbog nevolje koja mu se dogodila, i svesrdno se zauze, hoteći mu pomoći, i reče mu: „Koliko hoćeš daću ti vojnika svojih u pomoć.“ I tako uzevši veliku silu naroda ugarskoga i kumanskoga⁴, i pođe brzo, vodeći sa sobom veliku pobedu. Došavši ka roditelju svome, kralju Urošu velikome, opet ga je molio, sa suzama govoreći: „Gospodaru moj i oče, daj mi, ljubljenom čedu svome, dostojni deo imanja tvoga. Jer, gle koliko vremena provedoh kao ništi gost u tvome domu čekajući da primim tvoj milostivi dar, od tebe milosrdnoga roditelja moga. A ti me u ovom nisi poslušao. O velika i ljuta nesitosti, šta misliš? Hoćeš li da caruješ na vekove? Ne reci, i ne varaj se. Evo držiš malovremenu hranu, naslađujući grlo svoje. Ali pogledaj na sutrašnji dan, jer ne znaš šta će roditi današnji. A mi kažemo: O zloga i brzo nestaloga imanja! O gorkoga srebroljublja i nenasite utrobe! Gore je vaistinu od paučine. Trebalo bi da i dušu svoju položiš, ako bi bilo moguće, za svoga sina, a ti od zemaljskog bogatstva nećeš da mu daš dostojni deo. Slušaj reč Vladike, koji kaže: Jer otac je, reče, u Sinu, i Sin u Ocu⁵. Zar oni nemaju jednu volju i jednomisaoni život i ljubav? A ti se ne seti da učiniš milosti čedu bedara tvojih.“

A šta je bilo posle ovoga? Kada roditelj njegov nije primio takve njegove reči molbe, nego se još velikom jarošću razgnevio na njega, ovaj mladić videći se u takvoj napasti, i da je dvoje pred njime: smrt ili život, i ne znajući šta da čini, podiže ruku na svoga roditelja. I pošto je bila među njima velika borba u zemlji zvanoj Gacko⁶, sin odole svome roditelju, i uze presto njegov silom. I kada je seo kraljevati na prestolu oca svoga u srpskoj zemlji, nazva se blagočastivi i hristoljubivi i samodržavni sve srpske i pomorske i podunavske i sremske zemlje kralj Stefan. Vidiš li, o mili, kako svršava slava i zemaljsko bogatstvo? Zar ne razorava prvo zakon, a podiže raspre i ratove i sve zle nemire? Jer o ovome bogoduhnoveni organ, kao orao leteći više nebesa, apostol Pavle, javlja govoreći: „O ja, jadni čovek! Ko će me izbaviti od pečali života ovoga sveta?“⁷ I opet reče: „Ko hoće da bude drug ovome svetu, neprijatelj božji naziva se.“⁸ Roditelj ovoga blagočastivoga kralja Stefana ode u neku zemlju, zvanu humska zemlja, tamo svrši svoj život, i bi časno preneseno telo njegovo, i položiše ga u njegovim rukama načinjenom manastiru, u domu svete Trojice, u mestu zvanom Sopoćani, i tu leži i do ovoga dana u slavu Hrista Boga.

A žena njegova, blagočastiva kraljica Jelena, dođe k vazljubljenome sinu svome, blagočastivom kralju Stefanu. I nju primi sa velikom čašću i slavom, i odeli joj neki deo zemlje države svoje za prebivanje njezino, odajući joj dužnu čast, kao sin materi svojoj, govoreći joj: „Gospođo moja i mati, neću da se lišiš bogatstva i imanja slave moje, koliko mi je Gospod darovao, kao što je meni naumio učiniti moj otac, da me odstrani i otuđi od svoje slave. Nego ću reći: Bog car naš na nebesima i na zemlji, i sve što ushte i stvori⁹. Jer prorok i Bogootac David reče: Ovoga ponižava, a ovoga uznosi¹⁰. Koja li slava na zemlji ne prolazi? Jer, evo, oči tvoje videše sve što je bilo i što se dogodilo. A ti, kao čedoljubiva mati, u velikoj ljubavi uzmi sva moja bogatstva, i koliko hoćeš daćeš mi iz tvoje ruke. A ja ću se po dostojanju tebi pokoravati i služiti tebi sa strahom i ljubavlju istinite vere, i tebi činiti veću čast i slavu, ne bi li kako radi tebe blagoslov božji nasledio. I koliko ti sagreših, oprosti mi. Tvoje svete molitve neka me utvrde u volji razuma božija. Jer objavi božastveni apostol Pavle govoreći: Molitve roditelja utvrđuju domove deci¹¹.“

I tako blagočastiva mati njegova gospođa Jelena, najsrdačnijom ljubavlju sa velikim umiljenjem reče mu krasne reči, i setivši se reči apostola Pavla reče: „Gospodaru moj i čedo moje ljubljeno, evo sve što se dogodi sa nama, to ne bi od ruke snage tvoje, no od Boga, u čijim je rukama sve i u koga nema obaziranja na lice. On jedini sve ovo učini. Da, ako kazne trpimo, Bog nam se obraća kao sinovima¹², pa čak i ljuto stradajući, dužni smo hvaliti Gospoda. Jer sam Vladika naš, Hristos, tolike muke i napasti primajući od bezakonika i sve trpljaše, pokazujući nam primer da trpimo skrbi i napasti koje nas snalaze. Meni je dobro, prema rečima proroka: Ponizio me je, da se naučim njegovim opravdanjima¹³. Razumela sam, čedo moje ljubljeno, da ovaj svet prolazi i njegove pohote¹⁴, i sud me čeka, preteći mi ognjenom mukom i plamenom koji se ne gasi. Jer, šta je ovo bogatstvo? Sa čime ćemo ga uporediti? Nije li ono samo drvo koje ima samo krasno lišće, a ploda nema, tj. dobrih dela. A znaj, čedo moje ljubljeno, koliko želiš i brineš se i trudiš se, hoteći slave i sabirajući bogatstvo, kakvu ćeš korist imati od toga? Jer doći će ti takav dan, koji ne znaš, i čas koji ne čekaš, i drugi će se obogatiti tvojim. Zar nisi čuo proroka koji kaže: Čovek sabira, a ne zna kome sabira¹⁵. Jer isti reče: Bezuman i nesmislen zajedno će poginuti, i ostaviće tuđima svoje bogatstvo¹⁶. No pazi, čedo moje ljubljeno, uvek na ono što će biti. Jer ovaj naš sujetni život nije život, no ljuta smrt. Danas ovde, a sutra onde, danas vladar, a sutra podanik, danas bogat, a sutra ništi, danas sudija, a sutra suđen.“

O razuma i neiskazane premudrosti, čime se prve svete žene ukrašavahu, kao i ova hristoljubiva gospođa Jelena, uzdajući se u Boga, božanstvenim rečima poučavaše sina svoga. A blagočastivi i samodržavni sin njezin kralj Stefan, primivši s ljubavlju i u slast njezinu pouku, i pavši na njezine časne noge, molio se je sa suzama, da primi proštenje svojih grehova i da dobije blagoslov. I ova gospođa, hristoljubiva mati njegova, darova mu savršeni blagoslov i mir, i tako pođe u odeljeni joj svoj kraj, primivši mnogo imanje i časne darove, koliko je htela, od ljubljenoga sina svoga blagočastivoga i hristoljubivoga samodršca kralja Stefana, radujući se i veseleći se u Bogu Spasitelju svome.

Napomene

1. Jevanđelje po Luci (15, 12).
2. Poslanica Efescima (6, 4).
3. Jevanđelje po Mateju (26, 38).
4. Kumanskog, tatarskog.
5. Jevanđelje po Jovanu (10, 38).
6. Godine 1276. Dragutin je pobedio oca kod Gackog u Hercegovini.
7. Poslanica Rimljanima (7, 24).
8. Poslanica Jakovljeva (4, 4).
9. Psalam (115, 3).
10. Psalam (75, 7).
11. Premudrost Siraha (3, 9).
12. Poslanica Jevrejima (12, 7).
13. Psalam (119, 71).
14. Prva poslanica apostola Jovana (2, 17).
15. Psalam (39, 6).
16. Psalam (49, 10).

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9