Poglavlje 4: Kralj Dragutin nesrećnim slučajem pada s konja. Kajanje Dragutinovo. Dragutin predaje presto svome bratu Stefanu Urošu Drugom Milutinu
Posle ovoga uskoro, iza malo vremena, Bog javlja ovako znamenje ovom blagočastivom kralju Stefanu. Kada je jezdio nekim poslom s vlastelom svojom pod gradom Jelečem (raška župa), pavši sa konja, slomi nogu svoju. Pošto je bila velika uzbuna i velika žalost u njegovu otačastvu što je njihov gospodar tako ranjen, plačući govorahu: „O moćni i slavni i samodržavni gospodine naš, čuvaru i zastupniče, šta ćemo raditi mi sluge tvoje, stado tvoje darovano ti Bogom? Jer ako ko od okolnih careva čuje za takav tvoj iznenadni pad, mi ćemo nasilno potpasti pod ruku tuđinaca, lišavajući se tebe, naš mili gospodine i čuvaru, slavo naša i radosti.“ Mnoge ostale i druge veoma žalosne reči govorahu, ridajući za svojim gospodinom.
A ovaj blagočastivi i hristoljubivi kralj Stefan ovako je mislio u svome umu i govorio: „Evo vidim vaistinu da je pravedan Gospod i da pravdu zavoli.1 Sagreših, Vladiko, očisti me, i činio sam bezakonje, oprosti mi. Jer prvo ne poslušah zapovesti božanstvenoga ti pisma, kako reče u svetom tvom jevanđelju: Ko zlostavi oca ili mater, smrću neka umre.2 I opet: Poštuj roditelje ravno sa Bogom. Ove zapovesti prestupivši ja jadni, pogubih samoga sebe, podigavši ruku na svoga roditelja, da su, evo, moje rane po zasluzi; i ne samo ovo, no i gore od ovoga, što predviđam, uskoro me očekuje. Jer, evo, grlo moje, naslađujući se malovremenom hranom, zagorčava mi se; jer reči roditelja mi uskoro će me stići. No, Vladiko Hriste, koji si nas sazdao, znaš našu nemoć i znaš, Spasitelju, naše suštastvo, koji si se obukao u njega. Tebi jedinom sagrešio sam i pred tobom učinih zlo.3“
Kada je tako govorio sa velikom skrušenošću svoga srca, odmah u taj čas posla poslanike svoje ka svome najmlađem bratu Milutinu, govoreći mu: „Brzo dođi ka meni, jer imam veliko tajno savetovanje s tobom.“ A on, čuvši za takvu njegovu bolest, brzo pođe ka njemu, i došavši mu u mesto zvano Deževo, u oblasti raške župe4, i tu učini veliko ridanje i plač nad svojim bratom. A reče mu blagočastivi i hristoljubivi kralj Stefan: „Ljubimi moj brate, evo, vidiš kako učinih, tako mi se vrati, da više neću vladati na ovom prestolu, koji silom uzeh svome roditelju. A ako posle ovoga ostanem na ovom prestolu kraljujući, telo moje ima da bude iskušano od Gospoda ljutim neiskazanim kaznama. Jer po delima mojim što učinih, sve ovo doći će na me. Jer mislim kako zanavek otpadoh od carstva budućeg (nebeskog), zaželevši prolazne slave. Jer bol od geene očekuje me, večne (nerazrešne) uze i tama krajnja, otrovni crv, škrgut zuba, skrb i tuga ognjene reke. Koja će me reč izbaviti, vazljubljeni, ko će se zauzeti i pomoći meni koji se mučim? A ti, dragi moj i ljubimi brate, uzmi moju carsku krunu, i sedi na prestolu roditelja svoga, jer Bog tako zapoveda, i u mnogoletnom životu kraljuj i brani otačastvo svoje od nasilja onih, koji vojuju protiv tebe. Gospod moj Isus Hristos neka te utvrdi i ukrepi i sila svetoga Duha neka te zakrili, zaštićujući te od napadaja lukavoga; anđeo gospodnji neka je uvek sa tobom, i kada spavaš i kada hodiš, čuvajući te i veseleći dušu tvoju.“
I posle ovoga darova mu svoj presto (carski), i kako treba proslaviše govoreći: „Mnoga neka leta dade Bog blagočastivomu i hristoljubivo (i samodržavnomu sve srpske i pomorske zemlje) Stefanu kralju Urošu“, i sve što je potrebno iza ovoga. Dade mu dragocene darove i zlato, i haljine (zlatotkane) skupocene carske, konja svoga i oružje svoje, koje sam na sebi, na svome telu nošaše. Sve ovo dade mu govoreći: „Opaši se oružjem ovim oko bedara svojih, silni5, uspevaj u većem ka Bogu, vladajući u otačastvu svome. Od Vladike sviju, Hrista (nikada), se ne uklanjaj (zakonu božastvenog pisma vredno se poučavaj), roditelja ne beščestvuj (no sa svakom bogobojažljivošću priležno poštuj), da ti se umnože godine života. Ništa i uboga ne prezri da ne postradaš ljuto sa onim bogatašem. Od istine ne odstupi, jer kaže Vladika naš Hristos u (svetom) jevanđelju: Ako u istini ostanete, istina će vas sačuvati6. Molim te, u Gospodu vazljubljeni brate moj, sve ovo sačuvaj, i neće naići zlo na tebe; a ako li i naiđe, hvali ime gospodnje blagosloveno na vekove, i rečima uvek i imenom gospodnjim protivi se njemu (tj. zlu). U čemu si u nedoumici da li je Bogu ugodno, u njega jedinoga moli, i po proroku ispuniće ti Gospod sve molbe tvoje7. I mene, ljubimoga ti brata, ne zaboravljaj u ljubavi srca tvoga. A ja idem u sudbinu koju mi je Bog odredio, da ne pređem u druge vekove sa silom ljuto stradajući u ovom životu. Treba da se samovoljno predamo ka stradanjima i telesnim bolovima, kao što smo voljno učinili zlo i ono što Bogu nije ugodno. Prema tome, sve ovo dođe na nas, zato te u žalosti pomenusmo, Gospode.“ Utvrdi ga bogorazumnim rečima, i tako se rastade sa vazljubljenim bratom svojim, gde mu darova kraljevstvo u Rasu, u mestu zvanom Deževo.
Napomene
- Psalam (11, 7).
- Druga knjiga Mojsijeva (21, 15).
- Psalam (51, 4).
- Na saboru u Deževu 1282. Dragutin je predao presto bratu Milutinu. Za sebe je zadržao jedan deo severne Srbije i Hercegovine.
- Psalam (45, 3).
- Jevanđelje po Jovanu (8, 31—32).
- Psalam (20, 5).