Poglavlje 6: Kralj Stefan Uroš šalje Danila Dragutinu u nekoj misiji
Vazljubljeni, iznevši ovo napred napisano o ovom hristoljubivom, sada ćemo govoriti o ovom preosvećenom arhiepiskopu, tj. smernom Danilu, čijim molitvama i blagorazumnom poukom objavi se žitije ovih hristoljubivih careva i kraljeva srpske zemlje. Pošto je ovaj, preosvećeni voljom božjom i njegovom najdarežljivijom silom i blagodaću svetoga Duha, izdržao pravilo bogoizabranih monaha Svete Gore, i bio narečen igumanom hilandarskim, kada je živeo u tom mestu, posla ka njemu blagočastivi kralj Stefan Uroš, brat ovoga hristoljubivoga kralja Stefana, govoreći mu ljubazne reči u pismu, ovako: „Gospodaru moj i oče, molim ti se u ime božje, brzo požurivši, dođi k nama sa svima monasima Svete Gore.“ I čuvši ovu vest preosvećeni gospodin moj, pođe brzo ka njemu. I kad je došao u mesto zvano pod grad slavni Skoplje, na reku zvanu Velika, i tu se slavno obradova gospodin kralj zbog dolaska ovoga preosvećenoga i njegova zbora (monaha), i učinivši mnogo većanje sa njime, posla ga ka vazljubljenome svome bratu Stefanu kralju, zbog poslova koje je imao. Jer ovaj preosvećeni (Danilo) beše mu veoma mio i poznat. A kada je ovaj preosvećeni došao u slavni dvor njegov Debrc, u zemlji zvanoj Srem, i sa svima izabranim monasima Svete Gore, i kada je čuo blagočastivi kralj Stefan za dolazak ovoga preosvećenoga, veoma se obradova, kao da ga je snašla neka neiskazana radost, i tu sedoše zasebno, i ovaj preosvećeni javi mu reči brata njegova.
I tako svršivši sve što je hteo, zbog čega je bio poslan, i ovaj hristoljubivi kralj, duhovno i telesno razveselivši se sa preosvećenim i sa celim njegovim saborom, darova mu dragocene i izabrane darove, mnogo zlato i svetiteljske odežde. Takođe i žena njegova, blagočastiva kraljica gospođa Katelina, i njezina i sva njegova vlastela i velikaši mnogim darovima počastvovaše ovoga preosvećenoga, kako priliči svetitelju. Najposle blagočastivi kralj Stefan, uzevši sa svoje trpeze zlatne panagijare1, ukrašene biserom i dragim kamenjem, dade mu govoreći: „Evo, dajem ti u ljubavi dar za moj spomen.“ I druge mnoge pravedne stvari koliko mu je bilo potrebno, sve dade ovom preosvećenom. I konje svoje dobre darova mu, koji će ga odneti na svoje mesto (tj. kući), gde življaše u Svetoj Gori. A isto tako i sve monahe Sv. Gore, koji su sa ovim preosvećenim, svakoga obdari dragocenim darovima prema njegovu zvanju. A naročite darove, koje njemu prinošahu od drugih naroda, sve ovo davaše na čudnu svoju hvalu i čast. I tako se oprosti s njim ovaj gospodin moj preosvećeni arhiepiskop Danilo, i opet ode ka previsokom kralju Stefanu Urošu, svršivši sve što je hteo. I nađe previsokoga kralja na mestu zvanom Ovče polje. I dade mu knjige2 što mu pisaše brat njegov i opet što je imao naročito da kaže, javi mu. I saznavši previsoki kralj kako smisleno i razumno ovaj preosvećeni sve ugodno mu učini, jer od mladosti svoje ovaj preosvećeni nikada ne pogreši volje ovoga blagočastivoga, i veoma mnogo obasuvši ga čašću, otpusti ga sa mnogim darovima ka ćeliji njegovoj.
I kada je ovaj preosvećeni došao tamo na svoje mesto u Svetu Goru, posle ovoga odmah, ostavivši starešinstvo slavnoga manastira Hilandara, gde beše iguman, i ode na sred Svete Gore, mesto zvano Kareja, u sihastiriju3 svetoga Save, i tu je voleo da bude u inočestvu, kao što je nekada tu živeo sveti gospodin naš i učitelj, arhijerej Hristov kir Sava, živeći u velikom podvigu, mučeći telo svoje postom, bdenjem i molitvama, jer sam tamo živeći, i onima koji posle njegove smrti hoće da naslede to inočko mesto, ovako zapovedi, govoreći: da jedan ili mnogo dva žive u njegovoj sihastiriji. Po zapovesti njegovoj i ovaj preosvećeni gospodin moj činjaše, živeći u usamljenom prebivanju, svaki zakonski ustav ispunjujući; i kada je mnogo tu živeo, dođe mu na um blagougodna misao da sastavi spise bogougodnih reči i da ih pošalje ka onom blagoljubivome mužu, tj. blagočastivome i hristoljubivome kralju Stefanu, s kojim je imao veliko obećanje u ljubav božju. I što je bio pomislio, tako i učini. Sve ovo svršivši, i sa svim srdačnim blagoslovom i bogoizabranim rečima i časnim spisima, sve sastavivši i sa ovima posla jednoga od svojih monaha, starca Atanasija, javljajući mu divne reči. Kada je ovaj došao do blagočastivoga u slavni dvor njegov Debrc, ovaj hristoljubivi kralj Stefan učini veliku radost i veselje zbog njegova dolaska.
Napomene
- Panagija, ogrlica za crkvene velikodostojnike.
- Knjige, pisma.
- Sihastirija, ćelija mučalnica.