Život kraljice Jelene

Poglavlje 1: Pobožnost i bogougodni život kraljice Jelene

Posle ovoga počinjemo u Gospodu žitije blažene i hristoljubive Jelene, no molim vas, ljubimci, obratite vašu pažnju radi pažljivoga slušanja. Misao moga slaboga razuma prisiljava me da ovako kažem: Svetlost pravednih uvek se svetli¹, a uspomena njihova biva sa pohvalom. Njihovim životom prosvetiše se sve zemlje blagovernih naroda i ime Boga našega slavi se na vekove. Jer on proslavlja one koji ga slave, a i mi ispovedajući njihova pohvalna žitija, molimo se Bogu da uspomenu njihovu pokaže svetlijom u naše dane. Pre svega treba da slavimo Boga koji se vaplotio radi nas, koji je radi našega spasenja sve pretrpeo. Jer proroci njega propovedajući veseljahu se, a mučenici umirući njega ispovedahu, a bogoljubivi ljudi živeći u sujeti sveta ovoga, neki od njih radi vere u Boga sami sebe raspeše stradanjima i krepkim podvizima, i odrekoše se sveta, da steku jedinoga Hrista. Radi tolikog trpljenja njihova dobiše venac pobede protiv đavola.

Počeci ispovedanja su mnogi. Dobro i tačno treba da iznesemo žitije blažene Jelene o njenom uzdržavanju i podvigu. Svetim molitvama vašim izoštren, ja, grešni Danilo, sastavih napred pisana žitija blagovernih kraljeva srpske zemlje, što je vidljivo pred licem vašeg hristoljublja, i o ovome potrudiću se i sve ću kazati po istini, kao što mi objaviše svedoci života ove blažene Jelene pre mene, a koliko i ja očima mojima videh, istinito ću ispovediti.

Ova blagočastiva i hristoljubiva blažena gospođa Jelena bila je od plemena fruškoga (francuskoga), kći slavnih roditelja, koji su bili u velikom bogatstvu i slavi. Nju snabde dobri i najmilosrdniji Bog od njezine mladosti, unapred znajući sve buduće. Ova blagočastiva i hristoljubiva bi dana od svojih roditelja da bude žena velikom srpskom kralju Urošu. Sa njime provodeći život slavno i divno, imali su i dece, i pošto se takvo delo dogodilo mužu njezinu od sina svoga Stefana kralja², kao što smo ukazali u napred pisanom, i posle smrti muža njezina primivši od vazljubljenoga sina svoga dostojni deo države zemalja mnogih i krasnih, setivši se mladosnih grehova svojih i došavši u veliko pokajanje, umrtvljuje misli telesne, i hrani svoj um blagodaću božastvenoga razuma, kao što je rečeno u Premudrosti Solomonovoj: „Riznice carske ispuniće se zlatom, a umovi istinitih podvižnika ispuniće se bogatim razumom.“

Ova blažena nesmućenom dušom i krotkim srcem istinite vere prinosi Bogu molitvu, koji jedini ispituje srca i utrobe. Živeći na zemlji tom neprestanom svojom molitvom vidi nebesne stvari, i celim svojim umom brine se kako će ugoditi Gospodu, ovako govoreći:

„Bože dobri i najmilosrdniji Gospode, koji si večan, koji trebaš spasenje ljudi, koji kažeš u svome svetome jevanđelju: Ne dođoh da prizovem pravednike no grešnike na pokajanje³; brz u milosti i bogat u milosrđima, koji kažeš: Kada obrativši se k meni uzdahneš, tada se spasavaš⁴. I time nam dade sliku spasenja da se obraćamo tebi. Ako se kada upletosmo u gresima i ako budemo ulovljeni vragom, i opet budući u takvoj skrbi pomenusmo sveto ime tvoje, uzdamo se u tvoju neiskazanu milost da ćemo se spasti. A mene, Vladiko, grešnu i nedostojnu rabu svoju ne prezri, da se ne poraduje neprijatelj moj zbog mene, jer znam da si blizu skrušenih srcem i spasavaš smerne duhom. Zato treba da se prvo bojim tvoga svetoga imena i da u svemu činim volju tvoju, po Bogoocu Davidu: Početak premudrosti je strah božji, a razum je dobar svima koji ga čine. Gospode, navedi me na tvoj put, i poći ću u istini tvojoj. Daj mi izvor suza da omijem moje duševne nečistote. Ako se trudimo da sabiramo zemaljsko blago, koja nam je korist od toga? Sve to slično senci prolazi, i kao snovi onoga koji ustaje iščezava. Veoma je korisno za nas koji smo poznali put pobožnosti, tebe istinitoga života, da sve naše imanje rastočimo po tvojoj zapovesti. Jer reče: Rastoči i daj ubogima⁵. Ovo učinivši, bez svake žalosti i bez haljine uzići ćemo na staze vrline, znajući da ćemo imati dobro imanje na nebesima, koje ostaje. Rečeno je u sv. jevanđelju: gde rđa ne jede, i kradljivci ne potkopavaju ni kradu⁶. Jer ako i ceo svet stečemo, a dušu svoju oštetimo, kakvu ćemo izmenu dati za dušu? Zato božastveni apostol Pavle kaže govoreći: Imajući hranu i odelo, ovim se zadovoljimo. Oni koji hoće da se bogate, padaju u razne napasti i skrbi.“⁷

Govoreći ove reči blažena Jelena podvizava se dobrim podvigom, ukrašavajući se svakim dobrim delima, i osvećujući se u svakom dobrom životu uzdržljivošću iznad prirode. Ovaka je bila narav ove blažene: oštra rečju, a blaga po prirodi, neporočna životom, u zapovedanju krotka, da obrati dobrorazumnim rečima, da teši nelicemerno i bezlobno, a kolika je svesrdačna njezina smelost k Bogu, prosto kazati bila je ukrašena svakom vrlinom. Opevanu i vsehvalnu blagodat imađaše, koju je primila prosvećenjem sv, Duha, poznavajući sve knjige, bila je gotova da odgovori svakome ko je pita. Njena reč bila je rastvorena solju, i ne nađe se u njoj licemernost, kao što je ima u nekih, da nekoga poštuje, a drugoga da prezire. Velikoga i maloga, bogata i ništa, pravednika i grešnika, bolna i zdrava, svakoga od njih jednako je poštovala i svakome dužnu čast odavala, sećajući se u svome umu onoga groznoga i strašnoga dana, kada će pravedni i nelicemerni sudija zapovediti anđelima svojima da razluče grešnike od pravednika, razlučujući grešnike, jedne u krajnju tamu, spremljenu đavolu i njegovim anđelima⁸, a druge u oganj večni, treći će biti poslani među crve koji ne spavaju, a četvrti biće predani grozi.

Ovako pomišljajući blažena i umilivši se sa suzama pred Gospodom, govoraše: „Oplakuj sebe, jadna i grešna dušo, oplakuj sebe zbog tolikih zala koja si ti učinila, jer gde su suze, tu je i božja milost. Jer znam bludnicu da zbog toplih suza primi oproštaj mnogih grehova. Vrhovni apostol Petar, zbog jednoga časa gorkih suza, bio je ne samo prošten greha i odricanja, no dobi i ključeve carstva nebesnoga. Car Jezekija zbog malo suza dobi da živi petnaest godina.“ Sve ovo čineći blažena Jelena, isti tok svrši.

Malo vremena iza smrti svoga muža, Bog bogat u milosti, zbog neiskazane dobrote uvek brinući se za rod ljudski i hoteći svakoga uputiti u pokajanje, tako nije prevideo ni molbe ni tolikoga podviga ove blažene, i posle ovoga pavši u veliku bolest, poče veoma bolovati i umilivši se pred Gospodom ljubavlju srdačne vere, ubojavši se dana smrtnoga razlučenja, poče se usrdno moliti Gospodu, gorko plačući i govoreći: „Evo vidim, o Vladiko moj, spase Hriste, da prispe konac duši mojoj i sada me čeka drugi vek, i evo sam kao neplodna smokva posečena ljutom i strašnom smrću. No znam te kao dobroga moga Boga, koji se više raduje zbog jednog grešnika koji se kaje, nego zbog devedeset i devet pravednika⁹, koji ne trebaju pokajanja. No molim te, presveti Vladiko, ne pogubi mene u ovom vremenu sa mojim gresima.“ I ova blažena prezrevši sve krasno vidljivo ovoga sveta, želi nevidljivo, toga samoga nevidljivoga kao gledajući, i usrdno trpi anđelski život, svagda umom pustinje goneći i pričešćujući se Bogu u velikom ćutanju.

Po ovakvom daru koliko je primila od Gospoda, mnogo godina provede živeći u ovom veku, ljubeći nište, i dajući milostinju stranima, odevajući nage, i uvodeći u dom beskućnike. Mnogostradalni i pravedni Jov reče govoreći: „Ja bejah otac nemoćnima i oko slepima, noga hromima.“¹⁰ Tako i ova blažena činjaše, mučeći telo svoje postom, hraneći gladne, jer nije to post kada čovek sam posti, a prezre gladnoga; jer ko posti i ne da gladnome hleba, uzalud mu je post. Kolika je, o ljubimci, radost onima koji se drže savršenoga posta. Jer Bogovidac Mojsije postivši dobio je tablice zakona. Takođe i Tesvićanin Ilija postivši bi uzet ognjenim kolima na nebesa. A ona tri mladića, koje ne iskusi jarost zverova i čija se ognjem plamena peć pretvori u hladnoću, zar nije to sve post učinio? Ninevićani postivši tri dana, spasoše grad sa mnogo stanovnika. Mnogi postom prevaziđoše čovečju prirodu i udostojiše se da govore sa anđelima. A šta ja spominjem Mojsija, Iliju, pa čak i Danila? Sama beskonačna svetlost i hranitelj svega stvorenja Hristos, koji zna da nahrani pet tisuća sa pet hlebova u pustinji, i on sam je postio 40 dana, pokazujući nam način posta, pobedu protiv đavola. I ova hristoljubiva (Jelena) hvaleći se govoraše o ovom: „O posno veličestvo, podobije anđelsko, i monaška pohvalo, apostolska propovedi, koja uzvodiš ljude na nebo i uvršćuješ u zborove mučenika.“

I ovo čineći blažena, nikada nije ostavljala milostinje, no je uvek imala raširenu ruku svoju za davanje ništima i malomoćnim, hromim i slepim, sećajući se reči Vladike koju reče u svetom jevanđelju: „Milostinje hoću, a ne žrtve.“¹¹ I opet: „Stran bejah i uvedoste me, nag, i odenuste me, bolan i u tamnici, i dođoste ka meni.“¹² Takvima davaše ova blažena odelo i hranu. Skrbnima bila je sastradanje i uvređenima izbavljenje. Sve misli mladosnog razuma zgazivši bogougodnom mudrošću, otvorivši svoja bogohvalna usta, vapijaše ka Gospodu, sa rečima Davida: „Ne pomeni, Gospode, greha moje mladosti i moga neznanja¹³, jer sam u bezakonjima začeta, i u gresima rodi me mati moja, jer su mnoga bezakonja moja pred tobom, Gospode, no učini sa mnom znamenje na dobro¹⁴. Evo ja grešnica prizivam tvoje sveto ime. Ti koji si nas iskupio dragocenom svojom krvlju, i znamenovao nas zarukom tvoga svetoga Duha da nastupimo na svaku neprijateljsku silu, uzvedi me koja leži u strastima kao Leviju i mitara, i oživi me umrtvljenu gresima, kao udovičina sina. Evo ispovedam moja bezakonja protiv sebe, i ti si milostiv da očistiš grehe moje.“

Tako je vaistinu i činila, i koliko je mogla sećala se svojih grehova od mladosti svoje, i pisala ih je, i koliko je imala duhovne oce u svetom božjem gradu Jerusalimu, na Sinaju i Raitu i u Svetoj Gori atonskoj, jer tamo odoše mnogi njezini darovi, koje ne mogu iskazati, jer sve imanje tamo istočivši, do smrti neprestano šiljaše časne i dostoverne i velikoimenite monahe svoje. Ovi su nosili spisak njezinih grehova, i otuda su opet donosili pisane zapovesti, koje su na korist njezine duše. I njima davaše izabrane darove i pisma slatkih i smirenih reči svojih, u kojima je ovako govorila: „Gospodo moja i oci, setite se da ste vi silni u imenu Gospodnjem, i zato ste dužni da nosite naše nemoći. Jer evo mi koji smo u sujeti ovoga sujetnoga sveta, ako i hoćemo da duhom živimo, koliko je ugodno Gospodu, to ne možemo da postignemo. Jer sav ovaj svet leži u zlu¹⁵, kao što reče božastvena reč. Jer ako se duša ne ostavi svetskih briga, to ne može ni Boga istinito voleti, ni đavola dostojno mrzeti. Pošto je naš um obuzet metežom životnih pohota, kao što se lađa na morskoj pučini ljulja od morskih talasa, tako i ja grešna ljuto tonem u gresima mojim. No molite Gospoda za mene nedostojnu, ne bih li kako Bogu ugodnim vašim molitvama postala dostojna da primim takav dar od Hrista, da dospem u bogougodna mesta.“

A ovi blaženi oci dobrorazumnim rečima poučavahu ovu hristoljubivu, sastavljajući reči božanskih spisa, i ove slahu njoj i ovako govoreći:

Bogoljubivo čedo naše, povereno nam u Gospodu, evo primivši krotke i bogorazumne reči tvojih pisama, nasladismo se. Ako hoćeš, možeš zemaljskim carstvom iskupiti nebesno, i uzići ka nebesnome caru veselim nogama. Znaš grad naš u kome ćemo živeti. Zašto da u tuđem spremamo sela i zdanja i sujetne stanove? Ako ove spremamo u ovom veku, to je u tuđem gradu poznato, i neka nikako ne čeka da se vrati u svoj grad, tj. u višnji Jerusalim. Dostojno ti je, hristoljubiva gospođo carice, da se setiš reči apostola Pavla, koji kaže: Naš je život na nebesima, odande čekamo našega Spasitelja Hrista¹⁶. I opet: Bivajte slični Bogu, i kao čeda vazljubljena hodite u ljubavi, kao što i Hristos zavoli vas, jer se narekoste sinovi Višnjega. Postidi se u sadašnjem veku onoga koji te je tako zavoleo, da se ne postidiš u dolasku njegova javljanja. Služi mu sa strahom kao Vladici po prirodi. Raduj mu se sa trepetom kao caru po blagodati. Sila je carstvo nebesno i oni koji se sa silom trude u njega čistim srcima sa smelošću, takovi ga grabe¹⁷. Venac pobede ispleten od ruke Svedržitelja daruje se onima koji su pretrpeli zlo, kao dobrim vojnicima Hrista Boga, koji su ovde primili bede i skrbi i napasti, koji su zaboravili prirodu i prezreli smrt, da steku carstvo nebesno. Ne postizava se carstvo nebesno ni rečima, ni lepotom, ni rodom, ni jačinom, ni godinama, no silom vere. Ove reči, koje ti šaljemo hristoljubiva gospođo, ako sačuvaš i primiš u svoj um ljubavlju istinite vere srca tvoga, a uz to ne odlučuj se ljubavi prema strancima, ne odstupi od istine, goni mir i pravdu sa svima koji prizivaju ime gospodnje. Sve ovo što si čula sačuvaj, i neće naići na tebe iskušenje lukavoga. A ako i naiđe, ne pohuli, no blagodari Gospoda govoreći: Za sve što me je snašlo neka bude blagosloveno ime gospodnje na vekove¹⁸. Ne daj bezumlja usnama svojima Gospodu.

I ova blažena gospođa Jelena u slast primaše sve reči i pouke otaca ovih, i kraseći se, radovaše se, govoreći reči Bogooca Davida: „Koliko su slatke reči ovih pouka grlu mome, i više od meda ustima mojima.“¹⁹ Utvrđujući u ovom svoj um, trudila se je da iskušanu postavi sebe pred Gospodom, kao nepostidna radenika, trudeći se da pređe iz ropstva u slobodu i nasledi dobru zemlju, koju je obećao Gospod onima koji ga ljube i da sa brižljivošću jede tajnu pashu, govoreći: „Kako su mili stanovi tvoji, Gospode sila! Duša moja želi u dvore tvoje²⁰. Blažen je onaj koga si ti izbrao, i primio i nastanio u dvorima tvojima²¹. Ne prestajem govoriti bogougodna dela i ispravljanja ove Blažene, njena stradanja i trpljenja, molbe i molitve i noćna stojanja, crkvene ustave, kojima se Bog slavi.“

Sve ovo sabiraše Blažena podvizavajući se dobrim podvigom i neprestano brinući se dan i noć kako će ugoditi Gospodu, a naročito se trudila o tom kako će davati milostinje u božastvene hramove, i sve što je na potrebu svetim crkvama i manastirima neštedice davaše, sastavljajući božastvene knjige u svome domu i odlično pišući, a isto tako i sveštene sasude, zlatne i srebrne, ukrašene dragocenim biserom i skupocenim kamenjem, izabrane odežde jerejima i svake druge crkvene pravde, što je na potrebu. Sve ovo davaše, neprestano veseleći se u Gospodu, i takve darove prinoseći od zemaljskoga života svoga onome, u čijim su rukama sve nebrojene riznice, ovako govoreći: „Uzveseliću se i obradovaću se sa tebe, kao našavši korist mnogu.“ I opet: „Uzveseli dušu rabe tvoje, sva je moja želja pred tobom, jer se uzveseli srce moje i obradova se jezik moj.“ Jer veselje pravednika, koje je na onima koji ljube Boga, tako ih prisiljava, po Davidu govoreći: „Hodite, obradujmo se Gospodu i nasladimo se zbog imena njegova.“²² Jer rečeno je u priči Solomonovoj: „Jedi, reče, med, sine, jer dobar je sat da se nasladi grlo tvoje.“²³ On reče govoreći: „Za veselje ne prijanja skrb, od lika pravednih odbeže pečal i uzdah.“²⁴ I opet: „Oči koje gledaju dobro, vesele srce.“²⁵

Ova gospođa blažena Jelena, raspinjući telo svoje tolikom ljubavlju istinite vere, kojom je moguće ugoditi Gospodu, ne samo da se brinula za jedinu dušu svoju, no i udovicama i sirotima i ništima i svima koji trebaju, nebrojeno bogatstvo zemaljskoga carstva svoga neštedimice razdavaše, da su se svi oko nje divili takvoj vrlini i bogoljublju njezinu. I nije samo ovim bila zadovoljna, no ovome dodade još i drugu vrlinu. Zapovedi u celoj svojoj oblasti sabirati kćeri sirotih roditelja, i njih hraneći u svome domu, obučavaše svakom dobrom redu i ručnom radu, koji priliči za ženski pol. A kada su odrasle, udavaše ih za muževe da idu u svoje kuće, obdarujući ih svakim bogatstvom, a na mesto njih uzimala je druge devojke kao i prve. I tako uvek usrdno čineći išla je za onim jedinim, koji radi nas pretrpe voljno raspeće, i budući bogat osiromaši voljno da nas obogati božanstvom, moleći se sa suzama toplo i govoreći:

„Dobri moj davaoče svetlosti, Hriste, prosvetitelju onih koji su pomračeni grehom i obratitelju prevarenih, beskonačno slovo, prosveti i očisti mene grešnu i strastima omračenu i svu pocrnelu, da ne osudiš mene u dan strašnoga ti dolaska u najnižim krajevima zemlje. Evo mrtva sam pre moje smrti, i pre beskonačne muke sama sebe mučim očajanjem svojim. Koja će me reč izbaviti u dan strašnoga tvoga dolaska, ne imajući da ti prinesem dobra dela? No pošalji svetlost tvoju i istinu tvoju i prosveti mi oči srca, da gledam ljubavlju srca tvoje krasote. I ka ovome dodajem i molim ti se: koliko je dece utrobe moje, koji su moji sinovi i sluge tvoje, i sinovi robinje tvoje, i za njih molim te, Vladiko Gospode, utvrdi ih u strahu od tebe, da se boje tvoga svetoga imena, i da u svemu čine tvoju volju.“

O ljubavi srdačna, o bolezni materinska, vidi kako se moli za sinove svoje, upravljajući ka Gospodu molbu za njihova sagrešenja, postavši slična pravednom onom mužu Jovu, koji uznošaše žrtvu za svoje sinove, moleći se ka Gospodu i govoreći u svome umu: „Da li će zaboraviti sinovi moji zakon gospodnji u svojoj mladosti.“ Dva sina njezina behu u tim danima, krepka, silna i samodržavna kralja u svome otačastvu, u srpskoj zemlji, držeći mnogi strani narod, naime blagočastivi kralj Stefan zvani Dragutin i brat njegov kralj Stefan Uroš zvani Milutin. Za njih se moljaše ka Gospodu da se ne uhvate u mrežu grehovnu, i sama poučavajući ih bogorazumnim rečima, govoraše:

„Deco moja ljubima u Gospodu, vama govorim, a vi slušajte razumno reči moje, i ne odbacite pouke vaše matere; sećajte se da ste porod i vaspitanje hrišćanske vere i naroda svetoga i blagovernoga, od mladosti vaše vođeni i krepljeni Duhom svetim, nikada ne bojeći se od protivljenja inoplemenih naroda koji vam čine nasilje, nego krsnim znakom ograđivani sve takove pobediste i nizložiste, pošto je Bog zbog svoga velikoga čovekoljublja utvrdio vaš presto da nepokolebljivo vladate u svome otačastvu. Zato za sva dobra, koja vam učini, dužni ste da mu služite prepodobijem i pravdom u sve dane vašega života, da i ja grešna, gledajući vaše dobro ispravljanje, provodim svoj život u veselju srca radujući se dušom. Jer doći će veliki i strašni dan gospodnji, u koji ćemo se svi naći pred prestolom besmrtnoga vladike Hrista, dajući odgovor za učinjena zla, mala i velika. Koja će čovečja priroda satrpeti dolazak njegov, čiji dolazak predviđajući, prorok Danilo govoraše: Ja videh gde se prestoli postaviše i starac danima sede, i knjige se otvoriše. I ovo posmatrajući sa trepetom govoraše: i vlasi glave moje smetoše se²⁶. I Bogootac prorok David takođe predvide dolazak njegov i Duhom svetim prozre, i govoraše: Zemlja se uboja i umuča, kada će Bog vaskrsnuti na sud²⁷.“

„Zato i ja vama govorim, vazljubljena moja deco, brinite se o onom što je od koristi dušama vašim. Možete, osim ako nećete. Praroditelji vaši izneše pred Boga dobra dela i podvige, držeći zemaljsko carstvo, i u njemu bogougodno živeći, upravljajući smisleno i razumno svojim imanjem, deleći darove božastvenim crkvama, milostinju ništima i stranima, i tako čineći, nađoše sebi Gospoda milostiva i udostojiše se da na visinama žive sa anđelima, beskonačno blaženstvo primivši od Gospoda, a imena svoja napisaše u knjige života, a njihove molitve od Boga primljene utvrđuju vaše domove. dostojno je da i vi revnujete njihovu životu, da se i vi ne lišite večnih dobara u Gospodu. A vi ljubavlju srca držite se sami među sobom, imajući jednomislenu volju u telu, po proroku, koji hvali bratsku ljubav i govori: Koliko je dobro i krasno da braća žive zajedno²⁸. I vaseljenski učitelj Pavle apostol kaže: Plod duhovni je ljubav²⁹. A Sin Gromov: Ako ko kaže: Boga ljubim, a brata svoga mrzi, laž je, i njegova je vera sujetna³⁰. Radi toga javljam vam ove reči, da ostanete u ljubavi. Jer koji ostaje u ljubavi u Bogu, ostaje i Bog u njemu³¹. Jer kaže priča: Kao što roj pčela radi medni sat, tako i ljubav bratska carstvo nebesko. Brat koji se deli od brata ljubavlju, takav je sličan ptici koja je izletela iz svoga gnezda i koja leti na druga mesta, koju lako može uloviti svaki ptičar i lovac. A brat koga brat pomaže jeste kao tvrd i visok grad. Bolje je dva nego jedan, a jednom je teško na svakom mestu³².“

A sinovi blažene gospođe Jelene u slast i sa strahom primahu reči i pouke svoje blažene matere Jelene, povinujući joj se sa svakom radošću i istinitom pobožnošću.

Tako blažena gospođa Jelena čineći, nikako se ne umori niti izmeni svoju narav dobrih dela, kako je navikla. Od subote do subote masla krsteći rukama mnogih jereja, i u te dane dovoljno milostinje dajući svakome koji je trebao, nasićujući gladne utrobe, i odevajući nage, a bolnima i stranima i koji nisu imali gde glave potkloniti, beše ova Blažena tvrdi pokrov i neoborima kula. Sama je prednjačila i služaše im sa pobožnošću, a kada je to činila, uvek je toplim suzma kvasila lice svoje i bolom srdačne ljubavi gorko oplakujući sebe govoraše:

„Jaoj meni grešnoj, kako pogubih vreme svoga kajanja i ne znam šta da činim. Teško meni, jer zadremavši teškim snom, ugasih svetilnik duše svoje, jer ne znam kada će doći glas gospodnji koji kaže: Evo ide ženik, evo se dvorana (svadbena) otvara, i ženik Hristos zove govoreći: Priđite blagosloveni Oca moga³³. Ovaj slatki glas slušajući oni koji su Bogu poslužili u ovom sujetnom životu, sa radošću će se požuriti u život večni. A šta ću ja jadna učiniti? Gde li ću sakriti množinu svojih grehova? Stazu spasenja ne nalazim nigde. No ti caru vekova, besmrtni Gospode, koji hoćeš da se svi spasu, daruj i meni nedostojnoj način da se pre smrti tebi pokajem. Meni je dovoljno ako i dva dana budem robinja tebi Vladici mome Hristu, i duh svoj predam, a da ne (budem) robinja besovima i grehu. Jer evo sunce izlazi na tvrdi svoje, hoteći osvetliti svu vaseljenu, a ja grešna ne čekam da te vidim gde zalaziš, jer bolje bi mi bilo da se nisam ni rodila. Svako disanje i svako stvorenje slavi te, Gospode, a ja jedina zaboravih da slavim tvoje ime. Šta da činim? No obraćam se i molim se: Ne odvrati lice tvoga od mene³⁴ i ne zatvori mi srce čovekoljublja tvoga da se i do poslednjeg daha svoga klanjam i proslavljam sveto i velikolepno ime tvoje.“

Napomene

1. Priče Solomonove (13, 9).
2. Dragutina, koji je 1276. zbacio svoga oca sa prestola.
3. Jevanđelje po Marku (2, 17).
4. Knjiga proroka Isaije (34, 15).
5. Ceo pasus po Psalmima (41, 11; 34, 18; 111, 10; 86, 11 i 112, 9).
6. Jevanđelje po Mateju (6, 20).
7. Jevanđelje po Mateju (16, 26).
8. Prva poslanica Timoteju (6, 8)
9. Jevanđelje po Mateju (25, 30, 41).
10. Jevanđelje po Luci (15, 7).
11. Knjiga o Jovu (29, 16).
12. Jevanđelje po Mateju (9, 13).
13. Jevanđelje po Mateju (25, 35).
14. Psalam (25, 7).
15. –Psalmi (51, 5 i 86, 17).
16. Prva poslanica Jovanova (5, 19).
17. Poslanica Filibljanima (3, 20).
18. Jevanđelje po Mateju (11, 12).
19. Knjiga o Jovu (1, 21).
20. Psalam (119, 103).
21. Psalam (84, 1-2).
22. Psalam (65, 4).
23. Psalmi (86, 4, 38, 9, 16, 9. i 95, 1).
24. Priče Solomonove (24, 13).
25. Priče Solomonove (14, 13).
26. Priče Solomonove (15, 30).
27. Knjiga proroka Danila (7, 9, 10, 15).
28. Psalam (76, 8—9).
29. Psalam (133, 1).
30. Poslanica Galatima (5, 22).
31. Prva poslanica Jovanova (4, 20).
32. Prva poslanica Jovanova (4, 16).
33. Knjiga Propovednikova (4, 9).
34. Jevanđelje po Mateju (25, 6 i 84).
35. Psalam (143, 7).

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10