Uvod
Božastveni put je žestok i oštar, i ima tesne i pune stradanja puteve. Oni koji od ovoga sveta žele neizrečenih i nepostižimih darova u nebesnom prebivanju, moraju prvo ostaviti ovaj svet i ono što je u svetu, i preočišćenom dušom bogolepno podvizavati se ka višnjem životu. Takav, opasavši se krepošću vere srdačne i istinitom ljubavlju ka Gospodu, podupirući se umnom lestvicom, ulazi na visinu vrline, imajući ulepšano lice svetlije od sunca i čistije od snega, i obučen u haljinu, kome je pohvala ne od ljudi, no od Boga. Jer On je jedini Bog bogova i Gospod nad gospodarima, stvoritelj svega vidljivoga i nevidljivoga stvorenja, nepristupna svetlost i život svega, koji je utvrdio nebesa mudrošću i osnovao zemlju na ničem. O ovom prorok javljajući reče: „Rečju gospodnjom utvrdiše se nebesa, i dahom usta njegovih sva sila njihova.“1 I opet: „Jer on reče, i postade, on zapovedi, i pokaza se.“2 Svako stvorenje nazvao je po volji svoga razuma. Hoteći osloboditi čovečju prirodu od prvog Adamova prestupa, uze oblik sluge, prikrivši telom božanstvo i bez greha postade ujedno Bog i čovek. Došavši u svet radi našega spasenja, pokaza onima koji greše različne načine pokajanja.
Ko se neće diviti smernosti neiskazane tvoje slave, Vladiko, koga ne mogu nebesa smestiti i koga anđeoske sile ne mogu sa trepetom (strahom) gledati? Ti si govorio sa grešnicima, i stanovao sa mitarima i farisejima. Velika je i neispovedima tajna divnih čudesa tebe Boga našega! Milostiv si i mnogi su stanovi u tebe. Ko je taj, ko malo potrudivši se veruje u tebe istinitoga Boga našega, i koji pogreši uzdanja nade svoje? Ako je to bludni, no pokajavši se opet dođe ka tvome milosrđu. Hananejci, koja je rekla: „Smiluj se na mene“, iscelio je kćer. David je oplakivao sebe zbog dva greha, i čuo je reči proroka: „Gospod ti oprosti.“3 Krvotočivoj ženi, zbog vere, od doticaja kraja haljine tvoje stade izvor krvi. Mnoga su tvoja takva čovekoljubiva dela, Vladiko, kojima si, pomilovanjem nas grešnih, zasuo me, no opet ona straše dušu moju, ako se ne kajem kao oni. Jer znam množinu grehova mojih. No ako hoćeš mogu ogreznuti u pučini bezbrojnoga tvoga milosrđa. Razumem, da ćeš imati pravo kada me budeš sudio4. Ko je taj koji će me izbaviti od tvoje ruke? Jer reče jedan od mudrih: „Strašno je pasti u ruke Boga živoga.“5 I apostol Pavle slično ovoj reči kaže: „Strašno je očekivanje suda, koji će pojesti sve one koji čine nepravdu.“6 Jer mnogi se javiše u sujeti ovoga sveta, pa i silni carevi i upravljači naroda. No i za njih je rečeno: „Služite mu, carevi, sa strahom, i radujte mu se sa trepetom“7, i razumite ko je onaj, koji oduzima duše carevima.
Ko je taj od zemaljskih, koji se spasao pouzdavši se na množinu bogatstva svoga? Ili ko se pomogao silom snage svoje? A oni, koji radi tvoga svetoga imena, ostavivši zemaljsko carstvo, pođoše za tobom, dobrim pastirem duša naših, takvi primiše mesto zemaljske i malovremene slave nebesku slavu, koja ostaje na vekove, i svoju dušu čistu sačuvaše. Jer uzevši duhovna krila, preleteše sve mreže lukavoga. Šta ja kažem ovaj svet, ljubimci moji, u kome su žalost i uzbuna, tuga i metež, i to prelazi kao senka i vene kao cvet? Jer reče prorok: „Čovek je kao trava, i dani njegovi su kao cvet poljski.“8 I opet: „Ja sam zemlja i pepeo.“9 Blažen je onaj koji je zavoleo zapovesti tvoje, Vladiko, u kojima prvi koji su pre hodili i obećano im kroz tebe dobiše i nagradu primiše, kao što se i u današnjem vremenu mnogi od poslednjeg roda javiše, idući po zapovestima tvojim i sve vrline okončaše tobom. Proroci i mučenici proliše krv (mučeni) od bezakonika i podneše tolika različna stradanja, i dobar dar sebi stekoše. A drugi mesto prolivanja krvi i muka, toplim suzama i mnogim vrlinama raspeše telo svoje, čime je moguće tebi ugoditi; takvi se proslaviše i na visinama se proslavljaju anđelskim hvalama i opevaju se sa pohvalom. A i mi grešni treba da ih smatramo blaženima, kao tvoje istinite ugodnike.
Napomene
- Psalam (33, 6).
- Psalam (33, 9).
- Druga knjiga Samuilova (12, 13).
- Psalam (50, 21—22).
- Poslanica Jevrejima (10, 31).
- Poslanica Jevrejima (10, 27).
- Psalam (2, 11).
- Psalam (103, 15).
- Prva knjiga Mojsijeva (18, 27).