Poglavlje 4: Smrt kraljice Jelene u Brnjacima i prenos njezina tela u Gradac
Prebivajući ova blažena gospođa Jelena u carskom dvoru svome, u mestu zvanom Brnjacima1, poče bolovati jače, i razume da dođe dan smrti njezine. I bili su u to vreme sa mnom najčasniji monasi i jereji staraca izabranih, velmože njezine, i prizvavši ih, oslabila u licu i sa umornim očima, i otvorivši slatkorečiva usta svoja, reče im: „Braćo i oci i čeda moja ljubima, znajte da se moj život već svršava, i evo priskrbna je duša moja do smrti2, i izvesno znam da neću umaći smrti u ovoj bolesti.“ I kada čuše ovake reči Blažene (Jelene), nastade među njima skrb i ridanje i vapaj veliki. I gorko plačući, govorahu: „O dobra gospođo i mati naša, zašto tako iznenadno žalostiš naše duše? Jer kada čusmo takve tvoje reči, u nedoumici svi se kolebamo žalošću koja nije u svoje vreme.“ I ova Blažena uteši ih najčasnije slatkim rečima usta svojih, i u taj čas ne kasnivši ni malo, poče slati vesnike u celu zemlju države svoje, u pismu rekavši: „Dođite, o ljubimci, i vidite prestavljenje moje, jer idem na put, kojim nikada ne hodih.“
I svi koji čuše takve reči ove svoje gospođe i dobre hraniteljke, reći ću vazljubljeni, slično je bilo onome kao u ono vreme kada je bilo prestavljenje Bogomatere, apostoli oblacima po vazduhu uzimani iđahu na njezin pogreb; takođe je bio i prilikom predstavljenja ove Blažene, meni grešnome čini se, da se toliko brzo čulo u celoj zemlji ove hristoljubive, kao da je Duh sveti svuda javio da brzo idu na prestavljenje ove Blažene. Tako sam vaistinu video gde odasvud idu slavni, tako isto i ništi i strani, hromi i slepi, kojima beše hraniteljka ova blažena gospođa moja. I pošto se sabrao ceo sabor srpske zemlje ka njoj u slavni dvor njezin zvani Brnjaci, a ja smerni Danilo bio sam u to vreme episkop crkve svetoga apostola Hristova i prvomučenika i arhiđakona Stefana u mestu zvanom Banjska, i kada sam čuo za prestavljenje ove blažene, brzo požurivši se koliko je moguće, i nađoh se tu sa ostalom braćom, episkopima, arhimandritima i igumanima, i celim saborom otačastva njezina.
I kada je ova blažena gospođa Jelena čula za naš dolazak, još i ne videvši nas, podignuvši se od odra svoga, na kome ležaše, i podigavši ruke svoje ka visini nebeskoj, reče: „Blagodarim te, Vladiko Gospode Bože moj, Isuse Hriste, najmilosrdniji i milostivi čovekoljupče, što si mene grešnu rabu tvoju udostojio da u današnji dan, poslednji moga života, ugledam očima mojima dolazak ove gospode moje, a slugu i služitelja tvojih, da se, čuvši njihove reči i božastvena pjenija, obradujem zbog najslađeg imena tvoga.“ I posle ovoga reče: „Oci sveti, sve što znate od običnoga pjenija, počevši zapojte Gospodu.“ I pošto smo svi stojali oko odra Blažene, pogledavši na nju, i beše videti lice njezino kao lice anđela božjega, ili kao zraku sunčanu koja sija mnogosvetlim lepotama. I kada smo razumeli da hoće da se prestavi, žalošću obuzeti, plačući povikasmo: „O gospođo naša i mati, vidimo te gde se veoma spremaš za odlazak.“ I pošto smo počeli nadgrobna pjenija i sve što treba za prestavljenje ove blažene, i tu je bio sa nama bogoljubivi muž sveosvećeni episkop raški kir Pavle, i posle ovoga malo zakasnivši primi pričešće svetih i prečistih tajana.
I pomoli se ka Gospodu za svu državu svoga otačastva, sa suzama ovako govoreći: „Blagodarim ti, slatki moj Isuse, za sva tvoja dobra, što me grešnu nisi prezreo od prvoga dana života moga, sve do sada. No molim te, Gospode, pogledaj milosrdnim ti očima od prestola slave tvoje na državu otačastva moga, darovanu mi tobom. Utvrdi je svemoćnom desnicom tvojom. Daruj narodu tvome da se boji tvoga svetoga imena. A sluge tvoje i sinove moje utvrdi u tvojoj ljubavi, da ti čistim srcem uzašilju dužnu hvalu u sve dane svoga života. I za ceo svet molim te, Gospode, daruj mu da ima tihi i bezmetežni život, i one koji budu praznovali dan moga prestavljenja, sačuvaj silom tvojom.“ I celome saboru, onima koji su stajali pred licem ove Blažene, svima mir dade, govoreći: „Mir vam, u Gospodu oci i braćo, sveštenički zbore; mir vam najčasniji monasi; mir vam, jereji i celi klire crkveni; mir i vama, čeda moja ljubima (blagoverni kraljevi zemlje srpske); mir i vama ništi i ubogi i malomoćni, jer vi moliste Boga za mene grešnu i beste uslišani.“ I svima, od malih do velikih, savršeni blagoslov darovavši, i svakoga od njih pojedince utvrdivši slatkim rečima pouka svojih, i posle ovoga znamenavši se rukom svojom krstoobrazno, reče: „Gospode Isuse Hriste, u tvoje ruke predajem duh moj.“3 I tako sa slavom blagodareći Boga predade duh svoj, pošto je bio veliki vapaj i ridanje po celoj oblasti države ove Blažene.
I tako sveosvećeni episkopi skupivši telo blažene gospođe Jelene,i pojući pesme nadgrobne, uzevši njezino telo, iđahu krotkim hodom ka njezinu grobu. A u to vreme njezina prestavljenja bi uzmućenje vazduha i ljuta zima ne mala, i tako polako idući sa telom blažene i malo mesta prešavši, počivahu, pojući mnogohvalne pesme božastvene. I tako noseći telo blažene sa velikolepnom slavom, dođosmo u slavni manastir njezin Gradac. I tu izvršivši sve obično sa najčasnijim (monasima) starcima toga mesta što se tiče pogreba Blažene, i ne htedosmo pogrepsti njezina tela, očekujući dolazak vazljubljenoga sina njezina, blagočastivoga i previsokoga kralja Stefana Uroša. I malo počekavši, prvo dođe preosvećeni arhiepiskop kir Sava drugi sa svim klirom velike crkve. Posle ovoga dođe i blagočastivi kralj, sin Blažene sa svom vlastelom i svima silnima svojima u carskoj slavi. I tu učini veliki plač i ridanje, trzajući vlasi glave svoje i bacivši se nad telom bogoljubive svoje matere, bijući se u lice svoje i plačući govoraše:
„O mati moja i gospođo, kako ću ja nedostojni zaboraviti želju srca tvoga i bolove trudova tvojih što si podnela za mene? Hristos udahnu duh u mene, a ti me vaspita, upućujući me razumnim rečima tvojih pouka, kao iz neiscrpnoga izvora medotočnih usta tvojih. No, o dobra moja hraniteljko, i krepka i neoborima tvrđavo otačastvu svome, evo puni se srce moje ridanjem i plačem mnogim, u nedoumici sam kakvo će pjenije izreći usta moja u tvoju pohvalu, Blažena. No od nedostatka uma moga kličem ti hvaleći tvoja veličija, i govorim: Blažena si mati moja gospođo, najslađa hraniteljko mladosti moje i zastupnice života moga, blažena si, jer radi velikoga ti podviga i bogougodnih dela učini se obitelj svetoj Trojici, blažena si jer krsnim znakom ograđujući se, rastrgla si mreže đavolske; blažena si, mati moja i gospođo, jer si seme dobroga ploda Hrista posejala u tvoje duševne brazde; blažena si, jer si izvorom suza tvojih omila duševne i telesne nečistote; blažena si, jer si zbog milostinja ništima i stranima učinila Boga sebi milostivim; blažena si kao hraniteljka sirotima i uteha žalosnima, izbavljenje vređanima; blažena si, jer Bogu ugodnim ti molitvama pomažeš nama u ratovima; blažena si, jer se čeda otačastva tvoga tobom hvale, radujući se; blažena si, jer se napisa tvoje ime u knjige života; blažena si, jer se pribroja u zborove mnogostradalnih mučenica; blažena si gospođo i mati moja, nepresušni izvore vode žive, napajajući sadove mladosnoga uzrasta čeda prehvalnoga otačastva tvoga; blažena si, jer se tvojim molitvama utvrđuju skiptri država blagovernih kraljeva sve srpske zemlje; blažena je i zemlja koja se ispunila mašću tela tvoga; blažen je i taj sveti hram koji je primio blaženo tvoje telo; blažena si, gospođo mati moja, i opet kažem: blažena, jer ja grešni tvojim molitvama čekam da primim proštenje grehova mojih u strašni i trepetni dan ispita svih ljudi.“
I ovim pohvalnim govorom vazljubljenoga sina njezina, blagočastivoga i previsokoga kralja Uroša, od sviju koji su tu bili, malih i velikih, uzvišavaše se plač i ridanje na mnogo časova sličan gromu, tako da se i samo to mesto podizalo i neosetljivi kamen pokretao se na ridanje i suze, gledajući samodršca gde ovako gorko plače i kako se topi rekom suza. Posle ovoga pošto je sve spremanje za pogreb izvršeno, sam blagočastivi i previsoki taj kralj Stefan Uroš, uzevši rukama svojima telo blažene matere svoje gospođe Jelene, i sa preosvećenim arhiepiskopom kir Savom i sa saborom sveosvećenih episkopa i igumana, i nošahu je sa psalmima i božastvenim pesmama ka spremljenom njezinu grobu, uz pratnju celoga osvećenoga sabora i carskog sinklita4, sa ostalim velmožama i boljarima ove hristoljubive, i celog naroda njezina otačastva. I tako položiše svete njezine mošti u spremljeni njezin grob u velikoj i predivnoj crkvi presvete Djeve Bogorodice slavnoga njezina Blagoveštenja, koju sama ova blažena gospođa Jelena od osnova dostolepno podiže. Blagočastivi i hristoljubivi kralj Stefan Uroš razdade veoma mnoge milostinje ništima, stranima i malomoćnima, koji se tu nađoše na prestavljenju ove blažene gospođe matere njegove. I sa celim saborom otačastva svoga poveselivši se duhovno i telesno, i opet se vrati svom carskom prestolu. A drugi ostali raziđoše se svaki svojoj kući, slaveći svetu Trojicu, Oca i Sina i Svetoga Duha, i hvaleći uspomenu blažene Hristove rabe prepodobne Jelene.
Napomene
- Brnjaci, mesto na gornjem Ibru. Tu je bio i dvor kraljice Jelene, kao i domaćička škola za siromašne devojke.
- Jevanđelje po Mateju (26, 38).
- Jevanđelje po Luci (23, 46).
- Sinklit, uži dvorski savet.