Poglavlje 5
Sutradan dvadeset petoga jula zavodio je jedan praktikant u načelstvu u protokol akt s ovakvim natpisom: „Da se unutra imenovani zbog nasrtanja na mirne građane kazni telesno sa 25 udaraca i protera…“ Međutim je išao pred pandurom pokunjen kroz čaršiju Mojsilo Pupavac.
Za njim pristala deca varoška, a graja se digla: „Iha! 25! 25! Pupupu! 25! Iha, uha, Pupavac! Pupupu!…“ dok se već ne izgubi van varoši.
Ništa se više ne ču za Mojsila Pupavca — a dugo su o njemu razgovarali ljudi u dokolici svojoj. Kad se vratio advokat i njemu ispričaše, a on se baš nimalo ne začudi, nego hoćaše pući od smeha… Što se toliko smejao, bog bi ga znao!