Poglavlje 7: Stefan Dečanski sprema se za smrt i zida Dečane, uz saradnju arhiepiskopa Danila
I tako došavši u otačastvo svoje ovaj gospodin kralj, u svoje carske dvore, i bogougodna misao srdačne ljubavi ka Bogu uziđe mu na srce, i poče govoriti u umu svojem: „Evo, sada vidim da mi preti posečenje smrtno, i ne znajući od koga broja dana mojih idem na put skrbni i strašni, kojim nikada ne hodih, i tada koja će mi korist biti duši od ovoga carstva i slave koju imah, i od bogatstva koje stekoh? Iznenada biću lišen svega ovoga i posle razlučenja duše moje od tela, gorko ću biti mučen. Gledam Solomona gde mi gorko javlja, pošto sam prazan i nepotreban vrlini, i gde me ovako obličava: Dokle ćeš, o lenosni, ležati, kada li ćeš ustati od sna?1 I ostalo dodavši, i posle ovoga šta? Prispeće ti kraj naprasno u dan u koji ne misliš, i u čas u koji ne znaš; i doći će ti kao zao putnik uboštvo od blagodati, i u tolikom bogatstvu i slavi iščeznućeš od gladi i žeđi, i ne učinivši dobre vrline u ovom životu, mučićeš se na vekove. Jer, reče neki koji ima u sebi neiskazanu silu blagodati božastvene, govoreći: Bedno je minuti trg, potom tražiti kupovine. I opet: Bedno je da prođeš manu, i potom da hoćeš hrane. Da, uvek sve ovo slušajući, treba da učinim i neki bogougodni spomen u životu mojem, ne bi li kako dobru reč stekao posle razlučenja mi od ovoga sujetnoga života. Jer, vidim da moji praroditelji i roditelji i drugi učiniše dobra dela Bogu i ljudima, i uz to podigoše od osnova božastvene hramove na hvalu i proslavljanje Bogu, a sebi na večan spomen i na čuvanje telu po razlučenju duše od tela, kao što se vidi.“ Tako i gospodin moj, ovaj hristoljubivi kralj, prostre ka ovom sva svoja čuvstva i upravi jedinomisleni um, želeći dostići neke njihove trudove, kao što čezne jelen na izvore vodne2, kako reče bogootac David, tako je i ovaj želeo ovakvog ispravljanja.
U taj čas zapovedi da se napiše pismo ka preosvećenome arhiepiskopu Danilu, ovako govoreći: „Gospodine moj i oče, požuri se brzo da dođeš k nama, jer evo te očekujemo sa velikom ljubavlju srca i učinićemo savećanje s tobom o nekim duhovnim delima, kojima bi, pobrinuvši se, umnožio Bogom dani ti talanat, i božastveno seme, tj. reči tvoje, posejao u brazde srdaca naših, usanule zlobom sujete ovoga života, i napojio ih kao iz punog oblaka jezika poukama tvojim, rasplodivši ih verom ljubavi Hristove u sto i u šezdeset i u trideset, božjom pomoću tvojim bogougodnim molitvama, i da u žitnicu nebesnu uspeš, a mene grešnoga dar nepovređen Hristu privedeš.“ Čuvši ovo gospodin moj, preosvećeni arhiepiskop, i brzo požurivši se, dođe ka gospodinu kralju.
I u taj dan, pošto se veoma radovao ovaj blagočastivi zbog dolaska preosvećenoga, učini savećanje sa ovim preosvećenim arhiepiskopom Danilom i sa prevazljubljenim sinom svojim i sa nekom vazljubljenom mu vlastelom, i objavi svoju misao ovom preosvećenom govoreći: „Dobre i blage uspomene mojih roditelja obličavaju moju lenost, koji podigoše božastvene hramove na veliku i večnu uspomenu sebi. Hoću da načinim hram Bogu mome, spasu Hristu; no potrudi se sa mnom o sazdanju i utvrđenju takove crkve. I govorim ti pred ikonom neiskazanoga sudije i svakoga stvorenja Hrista, i na slušanje svoj vlasteli, rekavši ovako: Evo ćeš biti drugi ktitor sa mnom ovom mestu koje ćemo početi zidati, i tebe, dakle, tako upisujem, i sina moga takođe u deo ove svete crkve. No požuri se sa mnom, koliko ti je moguće uz božju okrepu i utvrđenje srca tvoga. Jer znam, gospodine moj i oče, kako si se brinuo roditelju mojemu za uzdizanje takve njegove crkve, koja se vidi, u ime svetoga prvomučenika Stefana, takođe se željno pobrini i za mene, jer imamo zajedničko i u životu i posle smrti naše.“ I ove reči njegove primi gospodin moj preosvećeni sa radošću.
I tako podigavši se gospodin kralj sa ovim preosvećenim i sa nekolicinom svoje vlastele, pođe tražiti takvo mesto na kome će se sazlati ovaj hram. I hodeći, nađoše ravno mesto na obali reke zvane Bistrice, i videvši gospodin moj reče: „Evo mesto izabrano za hram Bogu.“ I prihvati gospodin kralj što je on rekao. I pošto su tu učinili svenoćna pjenija i molbe neprestano celu tu noć, i sutradan učini preosvećeni molitvu na utvrđenje crkve; i pošto su označili mesto, uze gospodin kralj u svoju ruku ugaoni kamen, i podigavši oči svoje ka visini, reče: „Bože, prizri sa visine milosrdnim svojim okom, i pospeši početak ovoga svetoga hrama tvoga, i utvrdi ovo moje rukopoloženje.“ I tako položi kamen rukom svojom prvo, takođe za njim i ovaj preosvećeni. I narekoše ga hram gospodnji na ime praznika Vaznesenja gospodnjeg, zvano mesto slavno Dečani. I pošto je tu sabrano veliko mnoštvo umetničkih i veštih majstora, i pošto je sve spremljeno, i tako počeše zidati da je čudno i preslavno onima koji gledaju, časne i mnogorazlične mramore čineći (tešući), i ove polažući u sazidanje takve božastvene crkve. Jer ovaj blagočastivi kralj vazljubi Hrista istinitom ljubavlju, i ovome hoteći na kraju života svoga poslužiti istinitom verom, i verom Avramovom, i časnom ljubavlju, koja se pre useli u srce Avelju, i koja patrijarhe načini i Mojseja sačuva i u prorocima požive, i cara Davida učini stanom svetoga Duha. Jer naoružan ovom, blagočastivi kralj, i dobro pazeći na njegove naplate, brinuo se za ovaj božastveni hram, i svagda je imao bodro i takvo oko za svaki posao što se tiče priloženja ove svete crkve, i ka Gospodu vratio je u uzdisanju srdačne toplote, govoreći: „Gospode, pred tobom je sva moja želja, i uzdisanje moje ne sakri se od tebe.“3 I opet: „Gospode, zavoleh krasotu doma tvoga, i ovo mesto hvaljenja slave tvoje. No znam, vladiko moj, Gospode Isuse Hriste, da se bez volje i hotenja tvoga ni slovo ni delo ne svršava. No ovo što činim ja, nedostojni sluga tvoj, odlučeno je na udeo slave imena tvoga, da se, ako tvoja volja bude, svrši ovo moje poslednje rukopoloženje za života moga, ne bih li, nedostojni tvoj sluga, videvši ovo svršeno, proslavio tvoje sveto ime.“4
I imao je u ovom preosvećenom najveću i najsavršeniju nadu, jer se ovaj preosvećeni moj gospodin dostojno i krepko brinuo o ovom svetom i božastvenom hramu, i za podizanje njegovo da se, pošto je ovaj preosvećeni položio prvi osnov, trudio i za dovršenje, tako da je bio kao najamnik nekog dela toga svetoga hrama. Ovi su, da tako kažem, ljubavlju vere srdačne u Gospodu, jednu volju imali u telu i na jednoga gledajući, svetim Duhom opremljeni za borbu i Hristovom blagodaću ovenčani (krunisani), činili su dobar primer i bogoljublje svima u otačastvu srpske zemlje. Podigavši ovaj sveti hram u dane života svoga, uperivši svoj um dobro nebesnim, a telom na zemlji stojeći, nastanjivahu se duševnom mišlju u obiteljima višnjih, i u ovom delu koje su činili napredovahu, gledajući pred sobom kao samoga Hrista, natkriljujući jedan drugoga u ljubavi božjoj, hoteći konačno utvrđenje učiniti tome manastiru. I pošto su se stene toga hrama podigle, i postavili dostohvalni stubovi te crkve, i ovo videći blagočastivi, radujući se krasovaše se, kao što i bogootac David nekad pred kovčegom senke skakaše igrajući, i kao što se premudri car Solomon, čineći hram višnjemu, uspevajući radovaše, i bogovidac Mojsije (čineći) skiniju po slici javljenoj mu na gori, tako i ovaj hristoljubivi gospodin kralj, videći da ovo napreduje, radovaše se.
Postavi božastveno i zakanopoloženo utvrđenje svoga rukopisa da bude nepokolebimo i posle njegove smrti, sastavi hrisovulje5, u kojima su svi prinosi i darovi njegovi, i prilozi u selima i drugim ostalim njegovim prilozima, i o ustavu i davanju crkve te sa svakim utvrđenjem sastavi, što je netaknuto i do sadanjega dana. I ovaj sveti hram slave gospodnje ukrasi svakim počastima i crkvenim potrebama dovoljno, hoteći i više učiniti u svome životu, i rasprostrani veliki manastir, zidom ogradivši ga okolo, slično velikoimenitim i slavnim manastirima carskim. A na vratima toga grada sazda veliki i dostohvalni pirg, i tu postavi dobroglasna zvona. Ovaj preosvećeni sazda trpezariju da je divno onima koji gledaju, i druge ostale velike palate postavljene u jedan red, i mnoga druga ispravljenja utvrdi, kako je po dostojanju te svete crkve. Kao dobri podvižnik sabirao je crkvene ustave i uvek se neoslabljeno brinuo, jer je hteo da ovu svetu crkvu ukrasi i ispuni svakim dovoljstvom, koliko mu je moguće, pošto ga je Bog pomagao zbog neiskazanog čovekoljublja svog. Pomišljajući na kraj svoga života i prolazak godišnjega kruga, i na senku stvari i prolazne sile privremene slave, i na dolazak nemilostivoga sudije, pun groze, i opet sećajući se nepodobnoga što je učinio, govoraše: „Ne bih li kako, makar i malo, mogao dobiti proštenje za ovako od mene rukopoloženo delo.“ I time se brinuo dok traje ovaj mali čas ovoga života, koji brzo iščezava, jer je propadljiva i privremena slava i bogatstvo života ovoga. Jer Bog više voli jednoga pravednika nego grešnike celoga sveta. Dokle ćemo ležati u zlu, i dokle ćemo se sujetnim životom varati, lišavajući se velike milosti i svetoga života dobrih milosrđa i svetle radosti Hrista? Pošto je ovaj sveti božji hram promislom i razumom višnje premudrosti unapred više i dobro napredovao, ovaj hristoljubivi kralj gledajući ovo veseljaše se, upravljajući se tihom i bezmetežnom životu, pošto je svaka blagodat božja preizobilovala u otačastvu ovoga blagočastivoga kralja, i pošto je ceo narod uzašiljao dostojno blagodarenje Bogu.
Napomene
- Priče Solomonove (6, 9).
- Psalam (42, 1).
- Psalam (38 9).
- Psalam (26, 8).
- Hrisovulje, povelje.