Život kralja Stefana Uroša Trećeg Dečanskog

Poglavlje 3: Stefan Dečanski postaje kralj i poziva Danila k sebi; Danilova saradnja u državnim poslovima

Živeći dugo u takvu odlučenju, dođe vreme, i kada se roditelj njegov blagočestivi kralj prestavio, kao što sve po imenu ukazasmo u napred pisanom žitiju kralja¹, božjim blagovoljenjem, ovaj Bogom prosvećeni sin njegov, otvorivši bogohvalna usta svoja, reče onima koji su sa njime: „Slušajte, vazljubljeni, prisni moji drugovi i braćo, i uzveličite Gospoda sa mnom, koji ima silu i krepost, izvodeći nas okovane mužastvom. Vidite i divite se, jer ja, koji sam bio slep, evo sada vidim.“ I u taj čas svi nemišljenom radošću obradovavši se, proslaviše Boga za sve. I raširi se ta vest u celu državu srpske zemlje, i svi, na predivno to čudo tečahu (iđahu) veselim nogama, i silnoimeniti njegova otačastva dolazeći klanjahu mu se. I ovaj hristoljubivi, moleći se Gospodu, govoraše Davidove reči: „Gospode, navedi me na put tvoj, i poći ću u istini tvojoj². Jer ti si prosvećenje moje i spasitelj moj³, i tebi sam privržen iz utrobe, od utrobe matere moje ti si moj Bog⁴, vladika, car sveta, Hristos.“

Posle prestavljenja ovoga blaženoga i previsokoga kralja Stefana Uroša, božjim izvoljenjem uze presto kraljevstva sin njegov, Stefan kralj Uroš Treći⁵, koji takođe beše pun dobrih dela i milostinja, neoskudne darove dajući u božastvene crkve i dovoljno ka ništima. Jer od svoje mladosti beše naučen svakom dobrougodnom delu, vaspitan u poukama roditelja svoga previsokoga kralja, i strah božji čuvajući u srcu svome, uvek se brinuo u svome umu da sleduje bogougodnim delima i bogobojažljivu životu svojih roditelja, što i postiže, po bogoocu koji je rekao: „Ispuni Gospod sva tvoja prošenja“; i opet: „Želju srca njegova dao si mu.“⁶ Ovome previsokome kralju beše dana takva blagodat sile Hristove kao što se i premudrome caru Solomonu dade širina razuma i dubina premudrosti, a sila kreposti njegove od Gospoda, kao i blagovernome caru Konstantinu⁷ pobeda nad inoplemenicima radi vere, i kao bogovidcu Mojsiju protiv Amalika⁸. I kao što je Gospod bio učinio milost svoju u prošlom vremenu sa svojim slugama, njegovim roditeljem, da pobedi pogane narode Persijance⁹, što ukazasmo napred u ovom žitiju blaženoga, tako i ovome previsokome kralju, sinu njegovu, beše pomoć i pobeda neiskazana od čovekoljubivoga Boga protiv njegovih neprijatelja i ratnih protivnika, koji zlu misao misle u svome srcu protiv njegova otačastva, tj. srpske zemlje. Svi takvi bivahu rušeni i umrtvljeni silom i krepošću i mudrošću danom mu od Gospoda. Jer Bog pogleda na njegova velika iskušenja i takve napasti koje su mu se dogodile u njegovoj mladosti, koje se ne sakriše u rodu od ove dece. Zato preuznese i darova mu ime iznad mnogih slavnih imena¹⁰, tako da je i sam rekao: „Pomoć moja je od Gospoda koji je stvorio nebo i zemlju.“ I: „Evo, ja poznah kako je veliki Gospod.“¹¹

Pošto je Bog tako krepio njegovo kraljevstvo, i pošto je u to doba bio sveosvećeni episkop humski kir Danilo, o kome ukazasmo napred u ovom spisu, koliko beše poslužio svakim bogougodnim delima ovom blaženom i previsokom gospodinu kralju, i koliko ga veoma ljubljaše i poštovaše zbog velike njegove vrline i ugađanja, koje činjaše ovome u njegovu životu, a još i posle smrti učini brigu ovome, koja je na korist duši ovome blaženome. I to sve videći sin njegov, ovaj previsoki i blagočastivi kralj Stefan Uroš Treći, i bogougodna misao pade na srce njegovo, ovako govoreći: „Pošto vidim da je gospodin moj i roditelj u svome životu imao uvek ovoga sveosvećenoga mesto telorodnoga svoga roditelja, bolje rekavši gospodina svoga i učitelja i vaspitača telesnoga, a vođu duševnog, pa i meni je dostojno da činim takođe, kao što vidim da je učinio i moj roditelj.“ Jer reče: Što vidi sin oca da čini, isto će činiti i sin¹². A u priči reče: Sin premudri veseli dušu oca svoga¹³. Jer evo — reče — razumem, da se ubrzo svršavaju moji dani, i ne znam prema množini grehova mojih, koliko učinih u ovom životu, koje se mesto obitelji dade duši mojoj. Evo ću sada sa smelošću prizvati sveosvećenoga, i učiniću sa njime ljubazno besedovanje da napredujem dobrim podvigom u svakom dobrom delu, da i ja neku brigu učinim ka svome vladici spasu Hristu, ne bih li i neko praštanje grehova postigao. I sve ovo što beše mislio u srcu svome ovaj previsoki kralj, sve ovo svrši sa sveosvećenim episkopom Danilom. I tako ga ovaj sveosvećeni usavetova božastvenim rečima da se boji Gospoda Boga Svedržitelja i da mu ugodno čini. Gospodin kralj, uzevši ovoga sveosvećenoga u veliku ljubav i počast, imao ga je uistinu kao svoga gospodina i učitelja, i hvalio se ovim kao nekom carskom utvarju, i imao je nadu i uzdanje na ovoga da će ovim postići svu volju i htenje srcu svome sa okolnim carevima prilikom poslanstva o nekim njegovim poslovima, i više većaše sa ovim sveosvećenim episkopom, kao i roditelj njegov. Jer veliku veštinu i razumnu mudrost imađaše u srcu svome da veća sa carevima, po proroku: „I govorah o svedočanstvima tvojima pred carevima, i nisam se stideo.“¹⁴

I tako ovaj sveosvećeni vide u koje obećanje ga uvede gospodin kralj, i kako ga uze za duhovnoga oca, i seti se on vladičine reči: „Sila je carstvo nebesno, i usilnici ga grabe¹⁵. I koji ne ostavi svet ovaj i uzevši krst svoj ne ide za mnom, ne može biti moj učenik¹⁶.“ I htede ići u Svetu Goru, jer beše njezino vaspitanje i učenje, i veoma željaše da bi brzo pošao na predležeći put. I tako reče ka previsokome kralju: „Neka se seti blagočastivo tvoje kraljevstvo koliko ti poslužih i sve ugodno ti se od mene svrši po volji i htenju srca tvoga. Da, hoću da idem, pošto Bog upravlja moje stope na put miran. Hoću da odem u Svetu Goru, ne bih li i tobom neku brigu učinio, što bi bilo na korist duši tvojoj.“ I ovo čuvši previsoki kralj od sveosvećenoga, ražalosti se veoma, jer mu se u to vreme beše dogodila neka skrb od cara bugarskoga Mihaila¹⁷, i od brata njegova Vladislava¹⁸, sina Stefana kralja, a takođe je imao (da šalje) poslanstvo zbog nekih carskih poslova u slavni grad Konstantinopolj, zvani Carigrad, i nije video koga će poslati zbog takvih poslova koji mu predleže. I veliko savetovanje učini sa vlastelom srpske zemlje, ovako govoreći: „Niko neće po volji i htenju srca tvoga učiniti kao ovaj sveosvećeni.“ I tako ga zamoli, govoreći: „Evo vidim, gospodine moj i oče, da hoćeš da ideš na predležeći ti put. No razumi skrbi srca moga, koje imam od takvih nevolja, ispuni volju prozbe moje, i idi tamo kamo te ja šaljem.“ Takovo obećanje strašno i sa kletvom izreče: „Kada se vratiš, da ideš na predležeći ti put.“ A on, ne hoteći ne poslušati njegove molbe, ode prvo ka caru bugarskome, i božjom pomoću tu svrši njegovu volju. Takođe i u slavni Carigrad, i tu svrši svu volju srca njegova. I kada se vrati iz Carigrada, i tako ode u Svetu Goru, želeći postići pristanište gde nema napadaja. I tako, došavši u Svetu Goru, poče u tišini živeti, uvek brinući se za dušu svoju, govoreći u svome umu: „Hvalim te, slatki moj Isuse, što me udostoji grešnoga da izbegnem uzbune i žalosti života, i dovede me na ovo mesto, u kome ću ti, ako je moguće meni nedostojnome, hvale prinositi.“

Napomene

1. Tj. u Životu kralja Milutina.
2. Psalam (66, 11).
3. Psalam (27, 1).
4. Psalam (71, 6).
5. Posle očeve smrti, Stefan, uz koga je bila većina vlastele, uspešno pobedi svoje rivale, najpre svoga polubrata Konstantina, a zatim Vladislava, sina kralja Dragutina.
6. Sve po psalmima (20, 5 i 21, 2).
7. Vizantijski car Konstantin Veliki (umro 337).
8. Amalik, car hananski.
9. Turke.
10. Poslanica Filipljanima (2, 9).
11. Sve po psalmima (121, 2 i 135, 5).
12. Jevanđelje po Jovanu (5, 19).
13. Priče Solomonove (10, 1).
14. Psalam (119, 46).
15. Jevanđelje po Mateju (11, 12).
16. Jevanđelje po Luci (14, 27).
17. Bugarski car Mihailo Šišman, koji je bio zet kralja Milutina po ćerki Ani, i koji će kasnije poginuti na Velbuždu.
18. Vidi primedbu pod 5.

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11