Život kralja Stefana Uroša Trećeg Dečanskog

Poglavlje 8: Mržnja Stefana Dečanskog prema sinu (Stefanu Dušanu) i borbe sa njim. Smrt Stefana Dečanskoga

No dovde progovorivši o ovom, i opet ćemo početi ono što nam predstoji, hoteći kazati što se dogodilo ovom blagočastivom sa sinom svojim. Godine koje primi ovaj previsoki kralj Uroš Treći presto svoga oca, kao što ukazasmo u početku ovoga žitija, u to vreme takođe venča na kraljevstvo sina svojega vazljubljenoga, narekavši ga Stefan mladi kralj, i obećavši mu dati i do po države svoga kraljevstva i odlučiti mu dostojan deo svega bogatstva i imanja slave svoje. I kada je ovo bilo, ovaj hristoljubivi mladić sa bogobojažljivošću služaše mu, kako je dostojno sa strahom i trepetom, pokoravajući se roditelju svojemu, čekajući što mu je obećao. I pošto su prošle mnoge godine, i kada je ovaj vazljubljeni sin njegov, Stefan mladi kralj, dospeo do savršenoga uzrasta, da treba da ima dostojan deo države roditelja svoga radi osobnog prebivanja sa svojima, i dade mu zemlju zetsku. I kada je tamo dugo živeo u volji i poslušanju roditelja svoga, nagovorom svegubitelja staroga đavola, iskoni (od početka) nenavisnika svakoga dobra i pogubnika roda ljudskoga, čije su mahinacije zla i nestrojna dela, tj. gnev, jarost, klevete, uvrede, ubistva, koji se zove od početka sveta odstupnik vere Hristove, koji se uzneo sam svoj om voljom, i koji je veoma uzveličao svoj um, govoreći: „Postaviću presto moj na oblacima, i biću sličan višnjemu.“¹ I zbog takove njegove gordosti istupi od anđeoskog čina, i svetlost božja bi oduzeta od njega, i bi svrgnut sa visine na zemlju.

Njegovim nagovorom i ovaj blagočastivi kralj Uroš Treći podiže mržnju na svoga vazljubljenoga sina, i, mesto velike ljubavi, omrznu ga savršenom mržnjom². A ovaj sin njegov molio se i govorio je: „Oče, znaš da sam vazljubljen sin bio pred licem tvojim, i nikada ne prestupih tvoje zapovesti³ niti da se nisam brinuo za tvoje reči; no ti služih od svoje mladosti sa bogobojažljivošću svakoj dobroj veri i čistoti, i poučavah se dan i noć u upućivanju bogorazumnih reči tvojih. Jer ne revnovah onima koji lukavo misle, niti sam zavideo onima koji čine bezakonje. Ne ukloni se moja staza sa tvoga puta, ni srce moje na reči lukave⁴. Da li ti kada sagreših, i ti da nisi razumeo ono što sam ja učinio? No ti sve znaš da se u meni ne nađe takva nikakva nepravda. Šta je ovo sa mnom od gneva tvoga i jarosti tvoje da me uznesavši nizvrže? No molim i prosim jedino u tebe: učini sa mnom kao što mi obećaše tvoja bogoljubiva usta da živim u tvojoj ljubavi sve dane života moga i da gledam nenasitne krasote Bogom prosvećenoga ti lika.“

A ovaj roditelj njegov nije pazio na takve reči, no se podiže na još veći gnev, hoteći ljutom smrću osuditi svoga sina, po nagovoru napred spomenutog gubitelja. I skupivši vojsku svoje mnoge sile, i pođe na sina svoga do unutrašnjosti države njegove zemlje zetske, do grada zvanoga Skadra. I tu učini mnoge pakosti državi njegovoj, vinograde i mnoga različna voća zapovedi poseći iz korena, i njive mnogo ponele, koje daju mnoge plodove na hranu ljudima, takođe zapovedi do konca iskoreniti, i tu sam dvor sina svoga pod gradom Skadrom, na obali reke Drimca mnoge divne palate zapovedi do osnova razoriti. Pošto je sin njegov, napred rečeni mladi kralj Stefan, prebegao s one strane reke Bojane, i tu stojeći sa svojom vlastelom i sa nekim delom svoje vojske, ovaj njegov roditelj, previsoki kralj, poče mu šiljati neke velikoimenite od velmoža svojih, govoreći da dođe k njemu, i javi mu mnoge varljive reči kojima bi ga mogao sebi dovesti da bi ga uhvatio. A on, Bogom čuvan i Duhom svetim zaštićivan, razume takve reči svoga roditelja da mu nisu na korist, i ne htede u to vreme doći. No, pošto je imao mnoga poslanstva sa svojim roditeljem, dok postiže svoju volju i htenje. da nije ništa sumnjao, i tako dođe ka svome roditelju, i tu strašnim kletvama i velikim obećanjem u Gospoda Boga i prečistu Bogorodicu, učini izmirenje sa sinom svojim, i opet se vrati u svoju državu.

No, imajući u svome srcu prvu zlu misao, i nikako ne izmenivši takve napred rečene mržnje protiv vazljubljenoga svoga sina, i nikako se nije mogao obratiti na dostojnu ljubav prema svome sinu, no raspaljujući se velikom žestinom srca, opet poče na nj podizati gnev, veći od prvoga, dok svi nisu razumeli takovu sujemudrenu mržnju njegovu. A ovaj bogoljubivi mladić, sin njegov, videvši takovu zlobu i mržnju gde se diže na nj, i nesmirenu volju roditelja svoga, ne imajući što drugo činiti no prvu misao, i svu žalost svoju pred Gospodom javljajući, k njemu vapijući sa velikom tugom srca, sa suzama govoraše: „Gospode Isuse Hriste, sine prevečnoga Oca, Savaote Bože Izrailjev, jedan slavljen u Trojici, sa svetim, dobrim i životvorećim ti Duhom, tebe imam kao nadu moju i uzdanje, i tobom hvaleći se, vapijem: Gospod je meni pomoćnik, i neću se ubojati što će mi učiniti čovek. Jer ti si moja sila i krepost. Prizri od svetoga ti stana, i vidi bedu moju i đavolsku zavist koja se diže na mene od moga roditelja. Jer ti znaš, vladiko sviju, Gospode, da li sam kriv roditelju mojemu zbog koje moje zlobe ili lukavstva kojega. Ti vidi i podaj svakome od nas po delima njegovim. Jer, evo, ne kao čedoljubiv njegov sin, no kao inoplemeni ratnik gonjen sam od njega. Jer razumem da se onima koji se boje tvoga imena zbiva proroštvo bogooca Davida, koje reče: Blizu je Gospod sviju koji ga prizivaju istinom, i čini volju onim koji ga se boje⁵; oči gospodnje su na pravednicima.“⁶

I k roditelju svojemu bogoljubazne reči šiljući, govoraše: „Seti se, gospodaru moj i oče, da si sam mnoge napasti i iskušenja primio, i niko te ne izbavi od njih, no jedini Bog, kome je sve u rukama, i tolikom slavom prevaznese te. A ja, vazljubljeni sin tvoj, kojom žalošću oskrbih dušu tvoju, ili kojom mojom zlobom ražljutih tebe, moga dobroga hranitelja? U kojem li nepodobnom delu nađoh se da ovako stradavam, gledajući beskrivično zaklanje? No ukloni se (izmeni se) gnevom od sluge tvoga i ne prezri mene vazljubljenoga ti; jer, evo, od mnogoga očajanja, skrbi i žalosti, ostavi me srce moje.“ A kada roditelj njegov, blagočastivi kralj Uroš, nije obraćao pažnje na njegove reči, no mu je još govorio protivne reči koje se ne mogu lako otrpeti: „Hoću da se uskoro nađeš preda mnom; a ako me ne poslušaš, to te čekaju mnoge napasti.“

I ovaj hristoljubivi mladić videći se da je priskrbna duša njegova do smrti⁷, reče ka svojima, koji su sa njime: „Braćo moja vazljubljena i drugovi, evo vidite veliki rat ratnoga neprijatelja hoji se podigao na nas. Šta ćemo činiti? Bežimo od njega u strane narode da ne poginemo prevremenom smrću. Jer, evo, razumeste moga roditelja gde se oprema na moje zaklanje za nikakvu krivicu.“ A oni odgovoriše mu govoreći: „Mi nećemo da idemo sa tobom kamo ti kažeš, u tuđe narode; no ako hoćeš sam da izbegneš takvu smrt koja ti je spremljena, preteci, dakle, prvo ti i ukloni svoj prezir.“ I kada ovaj nije hteo ovo učiniti, no ih još više ubeđivaše da idu sa njime na napred rečeni put, a ovi behu kao oni Izrailjćani koji govorahu: „Zašto da ne budu grobovi naši u našoj zemlji, nego nas izvede ovamo.“ Tako i ovi govorahu: „Bolje nam je ako nam se dogodi i smrt u zemlji našega otačastva, nego da se nađemo u tuđoj zemlji kao zarobljenici ili došljaci. A ako nas ne poslušaš, mi, uvećavši se kod roditelja tvoga, i ustavši, ići ćemo k njemu, a tebe ćemo ostaviti u velikoj žalosti i preziru.“ Pošto je ovaj bogoljubivi junoša bio u velikoj nedoumici zbog takvih njihovih reči i, nemajući drugo što činiti, ustavši iđahu brzo idući, imajući jedinu volju i hotenje u telu ka životu i ka smrti; jer ne beše velika njihova sila, no mali neki broj.

A roditelj njegov, blagočastivi kralj, tada je bio u svome slavnom dvoru, zvanom Nerodimlje,i nikako se nije nadao ovakvom delu. A ovi, sastavivši se sa njegovim sinom, kako gore ukazasmo, i ustavši od zetske zemlje, od grada Skadra, i kada je svitao dan sreda, stavši posred gore Prozraka, razrediše se koji će od njih sa koje strane poći sa svojim vojnicima. I tako u jedan čas učiniše napad oko njegova dvora, i pošto je bio veliki vapaj, ovaj njegov roditelj, previsoki kralj, usevši na konja svoga i pobeže u grad zvani Petrič, sa nešto malo svoje vlastele. A tu u dvoru svome ostavivši ženu svoju, blagočastivu kraljicu, sa decom svojom, ovaj hristoljubivi sin njegov uze u svoje ruke sve njegovo bogatstvo i slavu, kao darovano mu od vladike sviju, Hrista. I opet ustavši pođe sa svojim vojnicima na grad gde beše pobegao njegov roditelj, i ovaj mu se predade. I kada je izišao njegov roditelj, ovaj njegov sin, pavši pokloni mu se, govoreći: „Oče, neka mi ni na um ne padne ono što si ti pomislio da mi učiniš. Jer, ako si ti i smislio za mene zlo, no Bog je sa mnom na dobro.“ A on se sažali tada, gledajući na sebi osudu gneva božjega koja se dogodila, i žaleći, plakaše gorko.

A posle ovoga šta? Ovaj hristoljubivi sin njegov savećanje učini sa svojom vlastelom, i bi zapoveđeno da roditelj njegov bude odveden sa svojom ženom u slavni grad zvani Zvečan, i da se tamo čuva dok ne učine neko izmirenje među sobom.⁸ I posle ovoga posla vesnike u sve države otačastva svoga, i kada silni ovo čuše, svi dolazeći klanjahu mu se; i tako mu se sve države njegova otačastva predadoše u ruke. Jer Bog najmilosrdniji sve što ushte, i stvori⁹. Kada je posle ovoga prošlo malo vremena, ovaj roditelj njegov u takovom prebivanju kao što napred ukazasmo, promislom božjim, (jer niko ne može pobeći od prirodne veze smrti, jer niko, ljubimci moji, ne zna u koji će se dan ili čas duša razlučiti od tela), kada se niko nije nadao, ovaj blagočastivi i hristoljubivi kralj Uroš Treći predade duh svoj Gospodu. I preneseno bi njegovo telo časno od hristoljubivoga sina njegova Stefana, i položiše ga u rukotvorenom njegovu manastiru, u crkvi Vaznesenja gospodnjeg na mestu zvanom Dečani. I tu leži i do ovoga dana.

Napomene

1. Knjiga proroka Isaije (14, 14).
2. Pisac je na strani Dušana, pošto piše biografiju za vreme vlade Dušanove, u stvari, Dušan se pobunio protiv oca, što je on, po nagovoru svoje žene Marije Paleolog, hteo da ostavi presto Simeonu, svome sinu iz drugog braka.
3. Jevanđelje po Luci (15, 29).
4. Psalam (44, 18).
5. Psalam (145, 18—19).
6. Psalam (34, 15).
7. Jevanđelje po Mateju (26, 38).
8. U stvari, zadavljen, a njegova žena se posle muževljeve smrti pre udala za despota Jovana Olivera.
9. Psalam (115, 3).

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11