Poglavlje 8
Poče sad i učitelj da se žali svojim prijateljima na popa. A pop već, gde god sedne i stane, ruži ga i opada.
Popovi prijatelji žale popa i psuju učitelja, govoreći: „Da je on valjao, ne bi ga ni poslali amo!“ Učiteljevi opet prijatelji brane učitelja i vele: „Nije popu valjalo što je to radio!…“
A već njih dvojica — gde se god nađu, svakad se svade.
Naposletku pop tuži učitelja.
Trajao je ispit u sreskoj kancelariji čitavih petnaest dana. Ispitani neki đaci, ispitan Živadin, ispitan Mitar i ostali svedoci; donesena i pridružena aktima i jejina i popova čita. Tako se to zamutila žestoka parnica da sreska vlast već — nije znala šta će.
Kapetan, dobričina neka, tek samo sleže ramenima, pa reče:
— Ja ne znam šta ću im! Taj je pop pomanitao!… Dede, ćato, pročitaj opet njegovu tužbu da vidimo da nismo što preskočili!
Ćato uze tužbu iz gomile akata, pa stade čitati:
Načelniku sreza tog i tog. Grujica Milanović, učitelj u ovdašnjem selu, svojim nepriličnim ponašanjem i opadajućim i klevetajućim izrazima u više je prilika i pred drugim ličnostima iz pomenutog sela i okoline vređao i opadao potpisanog, koje je potpisani ravnodušno prećutao i u više slučajeva istoga učitelja opominjao da takovo više ne čini, koje se on okanuti nije hteo.
Dalje, isti učitelj prisvojio je i utajao jednu moju stvar, to jest, ticu, zovomu buljina, ili jejina, ili odnosno bukavac, koju sam ja, što se tiče, naročito njemu i po naročitom čoveku poslao s molbom da mi istu ispuni, počem se tim ispunjavanjem, na priliku, gorepomenutih tica isključivo i bavi, a gotov sam bio i dati mu pristojnu nagradu za trud oko ispunjavanja iste učinjeni; ali je pomenuti učitelj Grujica samovlasno prisvojio sebi tu retku ticu, i na moja poiskavanja i molbe ni do sad mi nije dao.
Još imam navesti ovde da on — Grujica — oporočava i ismeva, što se tiče, potpisatoga sveštena činodejstva, što će posvedočiti Živadin iz istog, na priliku, sela i još mnogi drugi; napustio je đake i dotle razvratio da se igraju nepristojno sveštenim utvarima potpisanoga na oči njegove.
Potpisani se našao pobuđen, da se žali toj vlasti na take postupke učitelja Grujice, moleći pokorno da ovu stvar izvidi, bukavca, kao svojinu, na priliku, potpisanog oduzme, a tako isto i sveštene utvari, koje se, kao što sam mogao doznati, nalaze sad u nekoj saračani učiteljevoj, i u njima drži on — učitelj — što se tiče, jaja i mekinje; a sve to molim, na priliku, vlast tu da učitelja Grujicu podvrgne kazni po zakonu.
Naposletku imam primetiti i to da deca u ovdašnjoj školi veoma slabo napreduju; da se rečeni učitelj slabo na to obzire; da ih je napustio i raskalašio; da s njima izlazi po brdima, te propušta školsko vreme u deljanju, struganju i tesanju drvenarije kojekakve, koja mu nije potrebna ni za školu, niti je po propisu školskom dozvoljeno njemu baviti se istim.
Da je to sve, kao što potpisani navodi zasvedočiće… taj i taj, taj i taj.
Ćata ih pročita sve po redu.
— Pa šta ćemo sad, ćato? — upita kapetan.
— Najbolje bi bilo da mi to sprovedemo preko načelstva ministarstvu, pa neka se tamo reši.
— Jest, pravo veliš. Mi smo učinili svoje i stvar ispitali; neka oni tamo presuđuju kako nađu da je pravo.