Život Stefana Nemanje

Poglavlje 8: Bolest sv. Simeona i pouka njegova sv. Savi

U sedmi dan meseca februara poče nešto malo da poboleva časna starost njegova. I odmah blaženi starac, gospodin Simeon, pozvav mene nedostojna i unižena odasvud, s tihošću poče mi govoriti svete i časne i slatke reči: „Čedo moje slatko i uteho starosti moje, sine, slušaj moje reči, k mojim rečima prikloni svoje uho i, da ne oskudevaju izvori života tvojega, sačuvaj ih u svojem srcu. Jer su život svima koji ih nalaze. Svakom hranom¹ hrani srce, jer od njih su izvori životu. Odbaci od sebe opora usta i uvredljive usne udalji od sebe. Oči tvoje neka pravo gledaju, a veđe tvoje da se kreću na ono što je pravedno. Pravo hodi svojim nogama i putove svoje ispravljaj. Ne sklanjaj se na desno, ni na levo, jer putove one s desna zna Bog, a razvraćeni su oni s leva. A ti uči onome što je pravo da ti život bude u miru. Sine, slušaj moju premudrost, k mojim rečima prikloni svoje uho da sačuvaš moju blagu misao; ono što osećam, mojim ti ustima kazujem². Čuvaj, sine, zakon oca tvojega ne odbacuj pouke matere tvoje. Jer je blažen muž, koji posluša mene, i čovek koji putove moje sačuva. Ne pomešaj se sa bezumnim. Traži premudrosti da poživiš. Ispravi znanja na razum, jer onaj koji kori zle, navući će na se mržnju, a onaj koji izobličava nečastivoga³, poreći će sebe. Ne izobličavaj zle, da te ne omrznu. Izobličuj premudra i zavoleće te. Pokaži premudrome krivicu i biće mudriji, pouku pravednome i produžiće da je prima. Početak je premudrosti bojazan gospodnja⁴, a i znanje svetih stvari je razum, a razumevati zakon pomisao je blaga; Jer ovakvim vladanjem mnogo ćete poživeti i pridodaće ti se godine životu.“⁵

I, podigav ruke svoje, blaženi ih položi na vrat moj grešni i poče plakati žalosno, i darujući mi slatke svoje poljupce, poče mi govoriti: „Čedo moje omiljeno, svetlosti očiju mojih, i uteho i čuvaru starosti moje, evo već prispe vreme da se rastajemo. Evo već me otpušta Vladika s mirom, po reči njegovoj, da se ispuni što je rečeno: jer si zemlja i u zemlju ćeš poći kao tuđ⁶. A ti ne tuguj, čedo, gledajući moj rastanak, jer je ovo čaša za sve opšta. Jer, ako se ovde rastajemo, onde ćemo se opet sastati gde više nema rastajanja.“

I, podigav prečiste ruke svoje i položiv ih na glavu moju, govoraše: „Blagoslove, blagosiljam te. Gospod Bog blagoslovljen pomoći će spasenje tvoje. I da ti dâ umesto zemaljskoga blagodet i milost i carstvo nebesko. I da ispravi put hoda tvojega, kojim iz mladosti od mene pođe, imajući sa sobom nerazdvojnu, ovde i onde, moju, ako i grešnu, molitvu.“

A ja, pavši ničice na prečasne noge njegove, sa suzama govorah: „Mnogih i velikih darova nauživah se od tebe, blaženi gospodine moj Simeone, pa se pokazah ja, bedni i neblagodetni, da se ne sećam svega, pomešah se sa stokom nerazumnom, i izjednačih se s njom, bivajući ubog dobrim delima, a bogat strastima, ispunjen sramom, lišen božje slobode⁷, osuđen od Boga, oplakan od anđelâ, bivajući na smeh besovima⁸, obličavan svojom savešću, posramljen zlim svojim delima. I pre smrti bivam mrtav, i pre Suda sam se osuđujem, pre beskrajnje muke sam sebe mučim od očajanja. Jer toga radi padam k prečasnim nogama tvojim, klanjajući se, ne bih li ja, neispravljeni, radi ih prečasnih molitava, dobio neko malo olako onom strašnom dolasku Gospoda našega Hrista.“

A kad dođe osmi dan toga meseca, reče mi: „Čedo moje, pošlji mi po oca duhovnog i po sve starce iz Svete Gore da dođu k meni, jer se približuje dan ishoda⁹ mojega.“ I, pošto se i zapovest, dođe mnoštvo črnaca kao mirisni cvetovi koji cvetaju u toj svetoj pustinji. I, kad dođoše k njemu, primiše jedan od drugoga mir i blagoslov, i ne dade im otići od sebe, govoraše im: „Ostanite kod mene dok telo moje svetim i časnim molitvama vašim opojete i pogrebete“. A blaženi starac od sedmoga dana pa sve do smrti mu, ne okusi hleba ni vode, samo se svaki dan pričešćivaše svetih i prečasnih tajni, tela i krvi Gospoda Boga i Spasa našeg Isusa Hrista.

Napomene

1. Hranom, podrazumeva se duhovnom hranom.
2. Priče Solomonove (4, 20; 5, 2).
3. Nečastivi, đavo, satana.
4. Bojazan gospodnja, strah od Boga.
5. Priče Solomonove (1, 8; 8, 32—34; 9, 6—11).
6. Prva knjiga Mojsijeva (3, 19).
7. Tj. slobode da se obraća Bogu.
8. Bes, zao duh.
9. Ishod, smrt.

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13