Poglavlje 6: Sv. Simeon odlazi u Sv. Goru
Ovaj blaženi gospodin naš Simeon imađaše tri sina. Jedan, najmlađi, — ne mogu ga nazvati sinom nego robom — kojega ljubljaše više svih, a i ovaj mu neodstupno služaše. Jer ovaj, kao mlađi među braćom, najmlađi i, prosto reći, videv nemoć svoje prirode i umnoženje grehova, učini kao i bludni sin, ostaviv blagoga oca i gospodina, i blaženu mater, gospođu svoju, i blagorodnu, neću reći braću nego gospodare svoje, i obnaži sve bezumljem svojim. I otidoh1 u zemlju tuđu daleko, hraneći se sa svinjama, i nasićivaše se hranom njihovom, mrtav bi i ne ožive, izgubio se beše i ne nađe se2.
Toga radi blaženi otac gospodin Simeon zažele ići u Svetu Goru, da kao pastir dobri potraži pobeglo jagnje i da ga, uzev na rame, donese ocu njegovu, svojoj volji, i da od Boga primi nagradu zbog uklanjanja od svojih, i da drugu želju srca svoga ispuni, da nađe drago i zabludelo svoje jagnje. I, raspaliv se duhom, moljaše se Bogu govoreći: „Care slave, jedini besmrtni, oče neba i kreposti, i koji promislom svoje blagosti nećeš da nijedan čovek propadne, nego da se svi spasu3, ne ostavi me da poginem. Jer znam kako je velika milost tvoja na meni. I sada te, Vladiko, molim, daj mi da ovaj život završim.“ I to rekav, posla po Bogom darovane mu sinove. I sakupiše se oni sa svom vlastelom i boljarima. I, dav im opet drugi blagoslov, otide odatle u Svetu Goru, meseca oktobra 8, godine 67064, (1197), a gospodinu sinu svome, koji ostade u Bogom danoj mu vlasti, zapovedi da se o svima zapovedima i o ovom našem manastiru stara i potrudi o dograđivanju njegovu. A blaženi otac naš i ktitor, gospodin Simeon, polazeći postavi za igumana ovoga svetoga mesta, izabrav prečasna muža, po imenu Dionisija jeromonaha, i predade mu da se stara i čuva stado Hristovo, koje je u ovom mestu svetom.
Napomene
- Sava ovde govori o sebi čas u prvom, čas u trećem licu.
- Jevanđelje po Luci (15, 24).
- Prva poslanica apostola Pavla Timotiju (2, 4).
- Godine su se u srednjem veku brojale od stvorenja sveta, za koje se mislilo da je bilo 5508 godina pre rođenja Hristova. Da bi se dobile godine naše ere, treba u ovom slučaju od godine 6706. oduzeti 5508, odnosno 5509, ako se događaj odigrao u vremenu od septembra do decembra (pošto se onda nova godina računala od septembra).