Život Stefana Nemanje

Poglavlje 9: Smrt, opelo i pogreb sv. Simeona

U dvanaesti dan toga meseca videh ga da se sprema na odlazak i rekoh mu: „O blaženi gospodine Simeone! Evo se već sprema blagi tvoj ishod u pokoj tvoj. Već sam slušao kako si blagoslovio naslednike svoje, ali im i sad daj svoj poslednji blagoslov.“ A on podigav ruke, poče sa suzama govoriti: „Trojice sveta, Bože naš, slavim te, i blagosiljam te, i molim te, i zamišljam te, jer treći blagoslov¹ dajem naslednicima svojim. Gospode svedržioče, Bože otaca naših, Avrama, Isaka, Jakovljev i semena pravednoga, sačuvaj ih i ukrepi u državi kojom sam vladao, i pomoć presvete Bogorodice i moja, ako i grešna, molitva neka je sa njima od sada pa do veka. A dajem im pređašnju zapoved: imajte ljubav među sobom! Ako li koji od njih istupi iz onoga što sam im ja uzakonio, gnev božji neka proždere i njega i potomstvo njegovo!“ A ja sam na sve to rekao: Amin!

A kad je došao dvanaesti dan toga meseca, reče mi: „Čedo moje, prinesi mi presvetu Bogorodicu², jer takav zavet imam da pred njom ispustim duh moj“. I kad zapovest bi izvršena, i kad bi veče, reče: „Čedo moje, učini ljubav, metni na me rasu koja mi je za pogreb, i spremi me potpuno na sveti način, kako ću i u grob leći. I prostri rogozinu na zemlju i položi me na nju. I položi mi kamen pod glavu da tu ležim dok me ne pohodi Gospod da me uzme odavde!“ A ja, sve ispuniv, učinih što mi je zapovedio.

I svi mi gledasmo i plakasmo gorko, gledajući na ovom blaženom starcu takvu neiskazanu božju volju. Jer kao što je i ovde³ prosio u Boga, pa mu je i dao u državi njegovoj, tako ni do ovoga časa ne htede se lišiti nijedne stvari duhovne, pa mu Bog sve i ispuni. Jer, uistinu, braćo moja draga i oci, čudo beše gledati: onaj kojega se bojahu i treptahu na sve strane, sad se mogaše videti kao jedan od tuđinaca, ubog, rasom obavit gde leži na zemlji, na rogozini, a kamen mu pod glavom, svima se klanja, i umiljava, i prosi od svih oproštaja i blagoslova.

A kad nasta noć, svi se oprostiše i blagosloviše u njega, pa otidoše u ćelije da vrše službe i da malo otpočinu. A ja ostadoh, i jednoga jereja ostavih sa sobom, i ostadosmo kod njega svu tu noć. Kad bi ponoć, utiša se blaženi starac, i više mi ne progovori. Kad bi jutro, i započe crkveno pojanje, namah se prosvetli lice blaženome starcu, i podigav ruke k nebu, reče: „Hvalite Boga va svetih jego, hvalite jego i na utvrždeniji sili jego.“ A ja mu rekoh: „Oče, koga vide, kad tako govoriš?“ A on, pogledav na me, reče mi: „Hvalite jego i na silah jego, hvalite jego i po premnogomu vladičastviju jego!“⁴ I, to rekav, odmah ispusti prebožanstveni duh svoj i usnu u Gospodu.

A ja, pav na lice njegovo, plakah gorko za dugo časova, i ustav, zahvalih Bogu što sam video takvu smrt ovoga prečasnog muža. A kad čuše svi, dolazeći divljahu se prosvetljenosti lica njegova, govoreći: „O blaženi Simeone, koji si se udostojio da vidiš takvo viđenje na kraju, Vladiku svetoga, koji ti daje blagodet za podvige trudova tvojih. Zato si, veseleći se, izrekao slatki glas pri izlasku duše svoje: Hvalite Boga va svetih jego, hvalite jego i va utvrždeniji sili jego, hvalite jego i po premnogomu vladičastviju jego.“ Jer ćeš blažen biti svugde. Zato si i izrekao blaženi glas.

I potom, uzevši prečasno telo njegovo, sa čašću postavismo nasred crkve, kao što je običaj. Pošto se svrši jutrenje, i pošto se sabraše bez broja črnci, počeše pojati časno uobičajene pesme oko prečasnoga tela, i ispuniše ono što se govori: Oni koji se boje Gospoda slave ga⁵. Zatim i mnogi narodi dođoše tada da mu se poklone i da sa velikom čašću otpoju. Pojali su najpre Grci, potom Iveri⁶, zatim Rusi, po Rusima Bugari, potom opet mi, njegovo stado sakupljeno. A kad minu vreme liturgije i kad se svrši sva uobičajena služba, celivaše svi prečasno telo. A ja, grešni, obuhvativ blaženo telo, položih ga u novi grob, kao što mi beše zapovedio, i ispunih zapoved njegovu. A kad se sakupi mnoštvo črnaca, ne otpustih ih sve do devetoga dana, svaki dan čineći mu svetu službu.

Napomene

1. Prvi blagoslov je bio kada se odrekao prestola, drugi u bolesti, a treći na samrti.
2. Tj. ikonu.
3. Ovde, u Srbiji, u Studenici.
4. Psalam (150, stih 1—2) u prevodu Laze Mirkovića glasi: „Hvalite Boga među svetima njegovim, hvalite ga u utvrđenju sile njegove“, i zatim: „Hvalite ga po silama njegovim, hvalite ga po presilnoj vladavini njegovoj“.
5. Psalam (14, 4).
6. Iveri, svetogorski kaluđeri iz Iverskog manastira, koji je u svoje vreme bio čuven po čudotvornoj slici Bogorodice.
   Iveri su, inače, današnji Gruzijanci.

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13