Čin 2, Scena 10: PROKA PREĐAŠNJI
PROKA (dolazi spolja) Jeste li svi tu?
SIMKA, GINA, TANASIJE, MIĆA: Šta je?
PROKA: Ne valja!
GINA: Šta ne valja?
PROKA: Bio sam kod našeg opštinskog advokata, pa mi on kaže da smo se mi protivzakono uselili u kuću.
AGATON: Pa dabome da ste se protivzakono uselili, kažem ja. Da ste vi mene samog pustili, sve bi drukče bilo.
TRIFUN: Pa jest, sasvim bi drukče bilo.
TANASIJE: Pa dobro, Agatone, ’ajde šta ti veliš, šta da se radi sad?
TRIFUN: Kako smo se uselili, tako da se iselimo.
GINA: Ju, ju, ko bi tu sramotu podneo od sveta?
PROKA: Bila bi odista velika sramota, nego da ti, Agatone, pođeš do advokata.
AGATON: Koga advokata?
PROKA: Ovoga staraoca, pa da mu to nekako vešto objasniš kako smo se mi uselili ovde u dobroj nameri.
AGATON: Za mene znam da imam dobre namere.
SARKA: A zar ja nemam?
AGATON: Jest, i ti.
GINA: Otkud pa samo vi? Svi smo došli s dobrim namerama.
SARKA: Pravo kaže Gina, svi smo došli s dobrim namerama.
PROKA: Ostavite sad to zašto je ko došao; nego šta veliš, Agatone, je l’ da pođeš ti do advokata?
NEKOLIKO GLASOVA: Treba, dabome!
AGATON: Pa kad velite, ’ajd da pođem!
MIĆA: A šta veliš, Agatone, kad se već onako upustiš s njim u razgovor, da li možeš nešto tom prilikom da ga ispipaš kako glasi testament?
NEKOLIKO GLASOVA: Jest, jest. To bi dobro bilo!
AGATON: Probao sam ja to, nije da nisam probao, ali ne ide. Ni reči neće da kaže; veli, Nje zna.
PROKA: Ama kako ne zna kad je on pisao testament?
AGATON: On zna, dabome, al’ eto, ne možeš ni reč da mu iščupaš.
TRIFUN: Pa ti se, Agatone, uvek hvališ kako si vešt islednik; pa eto ti, pokaži tu.
AGATON: Ne hvalim se ja, nego sam odista ja važio kao najveštiji islednik. Umeo sam od svakog krivca izvući priznanje. E, al’ ja sam imao za to naročite svoje metode. Pitam okrivljenoga ljudski i, što kažu, čovečanski, on neće da prizna. Neće, dobro! Ja naredim da ga istuku u apsi, i kad ga oni dole premlate, on lepo prizna. Šta može drugo nego da prizna. Kažem ti, imao sam svoje metode i bio sam vrlo vešt islednik, al’ ono je drugo, a ovo je drugo. Ne mogu ja tek narediti da se advokat istuče i premlati da bi priznao šta piše u testamentu.
TANASIJE: Pa ne može, dabome!
PROKA: Ama ostavite se, ljudi, praznih razgovora, da ne gubimo vreme. Nego, deder, Agatone, da pođeš ti advokatu.
VIDA: Reci mu da smo se mi ovde uselili kao familija; nismo mi tuđinci sa ulice.
SIMKA: I valjda imamo preča prava nego tetka.
MIĆA: Recite mu, prijatelj-Agatone, da smo mi naslednici.
PROKA: I reci da mi inače poštujemo zakon i ne želimo da ga vređamo.
GINA: I reci mu da smo se mi uselili da čuvamo da ko ne raznese.
TANASIJE: I reci mu da smo svi čestiti, ugledni ljudi.
TRIFUN: I reci mu da ćemo mi pripitati i druge advokate.
AGATON: Ama nemojte vi mene učiti šta ću mu reći. Nosio sam se ja već toliko puta s advokatima, umeću valjda.
PROKA: E, pa hajde, bogati, poći!
MIĆA (koji je stalno izvirivao kroz staklena vrata, ne bi li spazio Danicu): Nije potrebno da ide prijatelj Agaton, evo ga advokat ide ovamo!
SVI (iznenađeno): Ide?
MIĆA: Da, ide s njom.
GINA: Je l’ s tetkom?
MIĆA: Nije s tetkom, nego s onom.
SIMKA: Ama sa onom devojkom?
MIĆA: Pa ona je maločas otišla da javi da smo se mi uselili.
AGATON: E, onda to menja situaciju. Nego, znate šta? Ne možemo mi svi razgovarati s njim; ja mislim bolje će biti da se svi sklonite i da mene ostavite.
PROKA: Gotovo… Bolje je da ne vidi ovoliku gomilu.
AGATON: A ukloniću se i ja, neću da izgleda kao da sam ga naročito očekivao, nego ću ja posle naići kao slučajno.
TANASIJE: Jest, jest, da se raziđemo! (Svi se razilaze u svoje sobe).