Čin 2, Scena 7: TANASIJE, VIDA, PREĐAŠNJI
VIDA (trgne se): Ju, da nije ovo kakav dogovor? Da se mi vratimo ako smetamo?
SIMKA: Šta ima da smetate, i vašu brigu brinemo, jer i vas će da najuri policija kao i nas.
TANASIJE: Kako da najuri policija, zašto?
MIĆA: Zbog rastegljivosti!
TANASIJE: Zbog kakve rastegljivosti?
MIĆA: Zbog rastegljivosti zakona, zbog koje može biti i ovako i onako. Eto, pitajte prijatelj-Agatona.
TANASIJE: Što ne govoriš, Agatone?
AGATON: Šta imam da govorim. Mogu da nas najure ako smo se bespravno uselili u kuću.
SIMKA: Tetka nam preti da će nas policijom izbaciti.
VIDA: Iju, blago nama! Ama zar mi, familija, pa da nemamo prava?
TANASIJE: Pa dobro, Agatone, ja mislim da ti to kao čovek od zakona najbolje znaš?
AGATON: Pa znam, dabome!
TANASIJE: E pa, kad si se ti uselio?…
AGATON: Ja, to je drugo! Nemoj ti na mene da gledaš. Da sam se ja sam uselio, to bi se nekako pred zakonom moglo protumačiti, ali vi potegli svi pa napunili kuću.
SIMKA: Pa jes’, dabome! ’Ajde ti, Tanasije, i ti, Vido, i recimo ovaj prijatelj Mića; dobro vi al’ što će ovde onaj Trifun, pa onda Sarka? I najzad svi drugi kako tako, al’ da je pita čovek, ovu Sarku, šta će ona ovde?