Čin 2, Scena 5: MIĆA, AGATON, SIMKA
MIĆA (gleda za njom, seda, pali cigaru).
AGATON (vraća se iz sobe, za njim Simka): Gle, i ti si tu?
MIĆA (uvređeno): Kako to: gle, i ti si tu? Može biti ja bih pre vama mogao reći: gle, i vi ste tu?
AGATON: More, ja i ti, ništa; nama i jeste mesto ovde, ali skrkala se cela familija.
MIĆA: Zar baš svi?
AGATON: Pa svi, dabome! Eto tu, u toj sobi je Sarka. Po ceo dan sedi na balkonu, a ako i iziđe iz sobe, ona zvoni. Tamo su Tanasije i Vida, po ceo dan sede u sobi i izračunavaju svakome od nas stepen srodstva sa pokojnikom. Tamo su opet Proka sa Ginom. Uzeli onu sobu gde stoji pokojnikova kasa, i Gina po ceo dan plače kraj kase. A tamo gore je Trifun; našao u trpezariji jedan stari špil karata pa sam samcit igra a deli udvoje.
SIMKA: A koju si sobu ti uzeo?
MIĆA: Ja? Onu koja mi i pripada. Uzeo sam pokojnikovu sobu.
SIMKA: Pa tamo još gori kandilo?
MIĆA: Ja sam ga, bome, ugasio.
SIMKA: Kako da ga ugasiš, zaboga? Pa to je gorelo za dušu pokojnikovu!
AGATON: Pa ako, Simka, gorelo je nedelju dana pa šta će mu više.
MIĆA: Dabome!…