Poglavlje 12: Čuda na grobu Milutinovu
Kada je prošlo do polovine treće godine posle njegovog prestavljenja, i pošto je njegovo blaženo telo ležalo u zemaljskom blatu, dobri i poslušljivi Bog naš, kazujući nam ranije sve u božanskim spisima što je na spasenje, i koji nam je zaveštao večni život, i koji nam obilno daje ulaz u njegovo večno carstvo, izabravši ovoga bogoljubivoga kao pravedno seme slugu svojih, i davši mu dobar dar, pošto je toliko vreme minulo, kao što smo više ukazali, javljahu se mnoga i različna čudna znamenja i viđenja na grobu njegovu. Kada je jedne noći crkveni panamonarh išao u crkvu da uždi (užeže) kandila, jer beše vreme jutarnjeg pjenija, i vide neko strašno znamenje na tom mestu. I, obuzet užasom velikoga straha, brzo poteče da javi tadanjem igumanu manastira toga, svečasnom črncu Savi i celom crkvenom bratstvu. Kada je čuo iguman takvu dobru vest, svi se stekoše u crkvu, i ne male hvale odavši Bogu, učiniše noćna pjenija. I kada su svršili jutrenju i kada je dan svitao, zapovediše udariti u bila i dobroglasna zvona. I pošto je bio ceo zbor, sam iguman naloživši na sebe podobu jerejsku sa svečasnima i izabranim črncima, pojući božastvene pesme, dođoše ka njegovu grobu; i otkopavši zemlju nađoše telo njegovo božjom zapovešću nedeljeno, da nije otpala nijedna vlas glave njegove1. I tu učiniše velika slavoslovlja premilostivom Bogu koji ga je hranio od njegove mladosti, i nije ga ostavio ni do sada, no je pokazao veliku milost čovekoljublja na njegovu mrtvom telu. I izvadivši njegovo telo od takvog rova zemlje, i zapovediše načiniti izabran kovčeg, i uzevši telo ovoga hristoljubivoga poneše ga, prenos čineći sa psalmima i pesmama, pojući nadgrobne pesme, sa kadionicama i dobromirisnim mirisima, položiše njegovo telo u takvu spremu, i postaviše ćivot pred ikonom Vladike sviju, Hrista, gde leži i do ovoga dana, izvan oltarskih dveri.
Neispovedima je blagodat božja, koliko se na ovom hristoljubivom čudna tajna proču u okolne narode i carstva, sve do slavnoga grada Konstantinova, kada je još živ bio tast ovoga blagočastivoga, blagoverni car kir Andronik, i žena njegova, blagočastiva kraljica Simonida. I ovaku vest čuvši, obradovaše se velikom radošću, i tako blagočastiva kraljica Simonida, načinivši kandilo od skupocenog zlata, i takođe platna skupocena i zlatna, imajući na sebi divnu lepotu izgleda, kojim će pokriti raku ovoga hristoljubivoga, i druge mnoge počasti spremivši, ovo sve dade ka grobu ovoga blagočastivoga. A sama posle ovoga, odrekavši se svetskoga života, obuče se u črnačke rize, razdavši mnogo od svoga imanja ništima, i pođe u manastir sv. Andreja, gde je velika množina črnica koje tu prebivaju. I poče se podvizavati velikim podvigom, vodeći svoj život u dobroj veri, neokaljano čuvajući čistotom celomudrija svoje devstvo.
Svrši se bogougodno žitije u Gospodu ovoga hristoljubivoga kralja Stefana Uroša, i bi uspomena prestavljenja njegova meseca oktobra, u dvadeset deveti dan. A molim vas i ja grešni, u Gospodu oci i bratijo i čeda vazljubljena, čuvajmo zapovesti božastvene i nemojmo malaksati protivu njih, jer zapovesti njegove nisu teške, da se uzradujemo u dan dolaska njegova, i da budemo učasnici slave njegove. Čuli ste kolika se nagrada dade onima koji su umnožili dobar talanat ovoga života, i koji su rasplodili od Boga dani dar. Zato se ne lenimo, jer je svaki od nas primio od Hrista. Da, molim vas, budimo stranoljubivi i bogoljupci, milostivi i poslušni, da i nas ne liši večnih dobara Hristos Isus Gospod naš, kome neka je slava i moć, sada i uvek, i na vekove vekova, amin.
Napomene
- U stvari, Milutinovo telo moralo je biti balcamovano, pošto se ono i danas čuva u crkvi sv. Nedelje u Sofiji. Milutin je umro 29. 10. 1321.