Život kralja Milutina

Uvod

Slava ti, beskonačno i neopisano ime Hriste, i opet ću ja nedostojni reći: Slava ti, jedini Bože naš, koji si nad svima i svega, slava ti! Jer ti, trebajući spasenja čovečjega, govoriš u tvome svetome jevanđelju, govoreći: „Ne dođoh pozvati pravednike no grešnike na pokajanje;“¹ i opet: „Neka se prosveti svetlost vaša pred ljudima, i da ugledaju vaša dobra dela i proslave oca vašega, koji je na nebesima.“² Da, koliko je dobro da svako revnuje dobrim, što je zaveštano tobom u božastvenim spisima. Jer Bogootac i prorok David reče: „Početak reči tvojih je istina;³ dela ruku tvojih su nebesa, ona će poginuti, a ti sam jesi i godine tvoje ne svršavaju se⁴.“ Jer reče: Proroci propovedaše, apostoli naučiše, mučenici ispovediše; a mi poverovasmo tebi, Bogu našemu, koji se javio u telu. Jer tvojim dolaskom zasija svetlost nama grešnima, koji sedimo u tami, i nama koji smo oslepili, preo svećenje srdačnim očima i put spasenja zabludelim, a po njemu idući, nećemo svratiti na oštre ili razvraćene (puteve), znajući da si ti nada svakome stvorenju, bogatstvo ubogih, svetlost omračenih, sloboda robovima, proštenje grešnicima, isceljenje onima koji boluju, zdravlje hromima, oštrina (snaga) raslabljenima, lepota grubima, neiskazan razum onima koji su u nedoumici.

Šta li ću reći, ili šta da progovorim? Kojim li načinom da ispovedim onoga koji je iznad svakog ispovedanja? Jer božastveni apostol Pavle i vaseljenski učitelj javlja o ovom govoreći, jer reče: „Ko razume um gospodnji, ili ko mu bi savetnik?“⁵ A o našem spasenju dodao je: „Ili ko mu prvo dade, i da mu se neće vratiti? Jer u njega je sve, i kroz njega je sve.“⁶ A mi, vazljubljeni, javljajmo duhovne reči, no više duhovno slušajući istoga apostola, jer kaže: „duhovnima treba duhovno javljati.“⁷ A ja, grešni, dužnik sam vama, nesitim zajamnicima duhovnima, koji hoće od mene da uzmu dug sa lihvom. No ako se usuđujem moliti zbog vere nade, ne žalim što ću od vas biti pozvan na odgovornost. Jer sam bogatoga Vladike dobronadežni sluga. Zato me ne treba ostaviti, no molim čekanje dok mi se ne dade reč razuma. Jer, ako sam sve nadmašio gresima, no znam nadu onima koji se uzdaju, i Spasitelja grešnima, molim tvoje milosrđe, i polažem moja padanja u greh na množinu tvojih milosrđa. Znam da pravednike ljubiš i grešne miluješ, Vladiko sviju Gospode. Jer reče: „Pomozi me, i uslišaću te.“⁸ Zato molim nezlobivo tvoje čovekoljublje i ubeđujem tebe slatkoga Isusa, sluga Vladiku, rab cara. Jer car je, ali dobar je; Vladika, no ipak milostiv.

Daruj mi od neiscrpnoga tvoga izvora blagodati duhovne, da uskipe u meni struje sile svetoga tvoga i životvorećeg Duha, iznoseći piće životne vode, reči tvojih božanskih spisa. Jer reče: „I opiće se od obilja doma tvoga, i potokom hrane tvoje napojićeš ih“⁹, tako da će svakome koji sluša uzveseliti dušu, um i misao. Jer zbog imena sile tvoje i počeo sam ono što je napred u ovom spisu, žitija dobroposlušljivih slugu tvojih, koji uzveliča tvoja moćna blagodat u državi otačastva njihova, darovanoj im od tebe, među kojima je prvi početak i nastavnik njihov prepodobni otac Simeon Nemanja, i dobroplodna grana njegova izdanka, ugodnik slave tvoje i svetilnik svoga otačastva, zemlje srpske, gospodin naš i učitelj, služitelj trisijanoga ti božastva, arhijerej kir Sava. Jer oni ti poslužiše u ovom životu, a na visinama sa anđelima likuju. Od njihove telorodne prirode bi i ovaj gospodin moj, blagočastivi kralj Stefan Uroš¹⁰, njihov porod i vaspitanje, čiji ću pohvalni život ja, grešni Danilo, pokušati ispovediti, koliko mi bude darovano od tebe, Vladiko moj Hriste Spasitelju. Radi slušanja svima koji se tebe boje, i još koji ljube ime tvoje. Jer njegovom dobropodatljivom rukom hranjen sam bio od mladosti moje, pa mi grešnome nije lako da ostavim tolike njegove milosti i ljubazne pouke prema mojoj grešnosti. Tebi, Spasitelju moj, uzašiljući hvalu i o ovom ću početi govoriti.

Ovaj blagočastivi i hristoljubivi gospodin moj, previsoki i krepki i samodržavni kralj Stefan Uroš, bio je sin slavnih roditelja, velikoga srpskoga kralja Uroša i matere svoje hristoljubive Jelene. Jer ovaj mladić bio je Bogu mio od svoje mladosti, označen duhom blagodati, sile Vladičine. Ovo dete porodi premudrost, zadoji blagodat, a uzraste sveti Duh. Sama desnica sile Vladičine venča njegovu glavu vencem koji ne vene i dade ga kao mnogosvetli svetilnik svome otačastvu, koji napreduje božjim promislom, da se proslavi bogougodnim delima i da sabere ono što je rastočeno od države njegova otačastva. Dobar pastir umnih ovaca cele svoje oblasti, i njihov dobri učitelj i nastavnik, nenasitni zidatelj božastvenih crkava, i ne samo zidatelj no i palih (crkava) obnovitelj, u nameri da sve privede ka istinitoj veri, tako da se pročulo njegovo ime u sve narode i carstva, i radi tolike lepote njegove telesne i lepoga izgleda, tako da su mnogi okolni carevi želili ljubav sa njime, slušajući za celomudreni smisao njegov. Zbog ovoga blaženog neka se ne začudi naš um slušajući da su ga ovako voleli takvi silnoga imena carevi, kada ga poštovahu carskom ljubavlju i umnožavahu mu neiskazane carske darove, i da se mnogi silni pokoravahu njemu, jer Bog krepki i Vladika, car sveta, zavoli ga; zato ga i oni zavoleše. No, dovde govorivši, skratićemo reč, a dalje ćemo se truditi da iznesemo iskušenja ovoga blagočastivoga i hristoljubivoga, koliko mnoge napasti podnese u svojoj mladosti od mnogih inoplemenih careva i od ostalih drugih, koje ćemo — ako Bog blagovoli — izneti u ovome spisu, i kako ga Bog od njih oslobodi, i njegovom pomoću odole im svima, prevaziđe njihove zle misli i moćno sruši njihove sujemudrene gordosti.

Pošto je prošlo neko vreme od smrti blagočastivoga roditelja njegova, velikoga kralja Uroša, i pošto je njegov carski presto primio vazljubljeni njegov sin blagočastivi kralj Stefan (Dragutin); o tome svemu smo ukazali u napred pisanom njihovu žitiju. Posle ovoga, ovaj blagočastivi kralj Stefan Uroš primi presto kraljevstva darom od vazljubljenoga mu brata kralja Stefana (Dragutina). Uzrastom je bio mlad, a blagodaću božjom veoma visok, i celo bogoljubivo otačastvo njegovo krasilo se i veselilo se zbog njega, unapred videći da će u dane njegove poživeti u dobroj veri i čistoti, i da će se javiti strašan neprijateljima svojima, svima čudni. Jer reče: „Zasijaće u njegove dane pravda i množina mira.“¹¹ Jer prorok Isaija kaže: „I daću mač u ruke njegove i saseći će tela svojih protivnika.“¹² i prorok David: „I pokloniće mu se svi zemaljski carevi, i svi narodi služiće mu.“¹³ I isti: „Ruka moja pomoći će mu, i mišica moja ukrepiće ga i saseći ću od lica njegova neprijatelje njegove i pobediću one koji ga mrze; jer ja položih prvenca i visoka nad zemaljskim carevima.“¹⁴ Tako po istini ushte predobri Bog da raširi državu njegova otačastva (kao što je to i do sada svima vidljivo).

Napomene

1. Jevanđelje po Mateju (9, 13).
2. Jevanđelje po Mateju (5, 16).
3. Psalam (119, 160).
4. Psalam (102, 25—27).
5. Poslanica Rimljanima (11, 34—35).
6. Poslanica Rimljanima (11, 36).
7. Prva poslanica Korinćanima (2, 13).
8. Psalam (91, 15).
9. Psalam (36, 8).
10. Kralj Stefan Uroš Drugi Milutin (1282—1321).
11. Psalam (72, 7).
12. Knjiga proroka Jezekilja (30, 24).
13. Psalam (72, 11).
14. Psalam (89, 21, 23, 27).

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15