Život kralja Milutina

Poglavlje 1: Borbe Milutinove sa Vizantijom

U te dane videla se srpska zemlja obuzeta u velikoj tesnoti i umanjena, jer država grčkoga carstva sizaše do mesta zvanoga Lipljan, i ovom je carstvu rasla snaga, tako da je htela uzeti celu oblast otačastva ovoga hristoljubivoga, pa čak i njega samoga da ima kao poslušnoga slugu. Jer ne razumeše da oni koji hoće da naslede tuđe, da će uskoro biti lišeni i svoga. Jer neće dati Gospod žezla na udelu svome.¹ I ovaj blagočastivi i hristoljubivi gospodin moj, previsoki kralj Stefan Uroš, pomoli se Gospodu Bogu u umiljenju srca svoga i ruke svoje podigavši ka nebeskoj visini, reče: „Bože beskonačni, milosrdni i najmilosrdniji Vladiko svega, Gospode, kome se klanja svako koleno nebesnih i zemaljskih i najdonjih,² znam tebe brza u milosti i bogatoga u milosrđima; jer svaki koji se uzda u tebe, neće otpasti od svoje molbe; znam da se bez tebe ne svršava ni delo, ni reč, jer kroz tebe sve postade što je vidljivo i nevidljivo; i tobom carevi caruju i silni vlasti drže.³ U tebe uzdajući se, imam smelosti, i na tebe nadajući se, pobeđujem. Jer na tebe se uzdaše naši ocevi, uzdaše se i izbavio si ih; ka tebi prizvaše i spasli su se; u tebe se uzdaše, i ne postideše se.⁴ Tako, Vladiko moj, Gospodi Isuse Hriste, pogledaj i na državu otačastva moga darovanu mi tobom, i na mene grešnoga raba svojega. A oni koji se hvale na ovu malu državu moje vlasti, u nameri da je razgrabe i mene raba tvoga ozlobe, njihove misli i veštine brzo raspi, da ne kažu moji neprijatelji: Progutasmo ga. A ja, nedostojni, prizivajući tvoje ime, požurih se da saberem rastočeno u nasledstvu države moje, proslavljajući tvoje presveto ime u sve dane moga života.“

I posle ovoga zapovedi da se saberu svi njegovi vojnici, i kada je ovo bilo, i uzevši molitvu i blagoslov od svoga arhijereja svetitelja i celoga osvećenoga sabora svešteničkog lika, i podigavši se sa svojom silom, pođe u državu oblasti grčkoga carstva, u okolne predele, a to su ovi koje ću kazati: prvo uze oba Pologa sa njihovim gradovima i sa oblašću, i grad glavni Skoplje, potom Ovče polje i Zletovo i Pijanac.⁵ Takve sve zemlje uze u početku svoga dolaska (na presto), i priloži ih ka državi otačastva svoga, i slavu i bogatstvo takve države izmeni u bogatstvo i slavu svoju, velmoža i naroda svoga. Svi građani i boljari sa čašću sretahu ovoga blagočastivoga, i sa strahom i trepetom pripadahu ka njegovim nogama, i klanjahu se njemu, gledajući u njemu istinitoga cara, koji je došao sa velikom silom na njihovu pobedu. Umirivši sva ta mesta u jedan skup, i progna sve one koji su činili meteže i bure, i opet se vrati sa svečanošću i velikolepnom slavom u svoju državu, ka svome carskom prestolu Bogom darovanom mu, veseleći se i radujući se u Gospodu svome.

A ona zlomislena i lukava vlastela države grčke, prognani od ovoga moga gospodina iz te oblasti, koju uze, otišavši sa velikim poniženjem u sveti i slavni grad Konstantinopolj, zvani Carigrad, tadašnjem caru Paleologu⁶, i javiše mu o svemu što se dogodilo njegovoj državi, ovako govoreći mu: „Moćni caru, mi sluge tvoje ovako ti govorimo: ako mu ubrzo ne učiniš odmazdu i jačinom sile tvoje ne odagnaš ga od predela slavne države tvoje, vaistinu usudiće se (da dođe) i do same glave slavnoga ti carstva, jer se veoma uzveličio.“ A ovaj car, čuvši takve reči koje se ne daju trpeti, i pošto mu se dogodi iznenada takva skrb, veoma ožalostivši se, i u velikoj nedoumici ispuni se velikom jarošću, i tako odmah sa velikom brzinom sakupivši veliku pobedu svoje vojske naroda grčkoga, takođe i mnoge druge inoplemene narode, Tatare i Turke i druge, i sa ovim pođe, hvaleći se u svome bezumlju da će ne samo ozlobiti otačastvo ovoga blagočastivoga nego da se neće više ni spominjati njegovo ime u njegovoj državi, a nije sam znao šta će mu se dogoditi, da će, protivno njegovu lukavu verovanju da će se proslaviti u tuđem nasledstvu, ubrzo iznenadnom smrću svršiti. Jer prorok i Bogootac David reče govoreći: „Muž krvi i varljiv neće dočekati polovine svojih dana.“⁷ Ovom nečastivom caru ne dade Gospod ni da očima vidi državu i nasledstvo ovoga blagočastivoga i hristoljubivoga gospodina kralja. Jer ovaj hulni car, đavolom nagovoren, sličan je onom lukavom predatelju koji odstupi od svetlosti u tamu, kao što i ovaj car Paleolog, odlučivši se od hrišćanske vere, uze veru latinsku⁸.

Posle ovoga, podigavši se sa takvom silom mnogih naroda, pođe brzo na ovoga hristoljubivoga kralja, ljut kao lav, i hoteći da kao ljuta zver ugrabi nezlobivo jagnje. I otišavši od slavnog grada Konstantinova dalje od tri dana, i kada je došao sa svojom vojskom do mesta zvanoga Ilaigita, u kome je mestu crkva sv. mučenika Hristova Georgija, i tu iznenada, ne bolovavši nimalo, izdahnu posred naroda svojih vojnika, oprovrgnut čudnom smrću, da su se svi čudili. Jer reče: „Ljuta je smrt grešnika.“⁹ I tu veliku žalost i plač učiniše nad ovim nečastivim carem. I uzevši njegovo nepotrebno telo, opet vrativši se, položiše ga u gradu zvanom Silivrija, koji je na obali mora. I sami ne mogoše vratiti tolike vojničke snage mnogih naroda, koje je sabrao car taj (Paleolog), a velikoimeniti srodnici toga cara, kao i telorodna braća, sabraše se i pođoše na državu ovoga blagočastivoga kralja, žureći se na zaklanje svetoga, i da razore njegov dobar spomen i iskorene do konca, koje misli nije odobrio Bog.

I kada su došli u predele srpske zemlje, do mesta zvanog Lipljana i Prizrena, i ovaj blagočastivi gospodin moj, podigavši ruke u visinu, moljaše se govoreći: „Gospode, podigni silu tvoju i dođi da nas spaseš.“¹⁰ I: „Bože, u pomoć moju pazi i požuri se, Gospode, da mi pomogneš.“ I: „Sudi, Gospode, onima koji me vređaju i bori se s onima koji se sa mnom bore. I ti, gospodine moj, sveti prepodobni oče Simeone, požuri se da mi pomogneš, jer ako hoćeš, moguće ti je.“¹¹ I pošto su zavojevali na te krajeve, i prema tolikoj njihovoj množini i sili ne učiniše velike pakosti otačastvu ovoga blagočastivoga, no se opet vratiše u državu svoju. I tada se jedan deo njihov naroda tatarskoga odluči da dođe na reku zvanu Drim, koji beše veoma nadošao, tako da se niko nije mogao usuditi da ga pređe. I ti nečastivi videvši s one strane reke gde se na jednom mestu zbeglo mnoštvo naroda, kao nesite zveri ustremiše se na stado Hristovo, i uzdajući se u snagu konja svojih, uđoše u njega (Drim). A voda naglo podigavši se, potopi mnoge od njih. A koji su od njih hteli da pristanu na obalu, takovi zasipani i ubijani oružjem, opet se vraćahu i skončaše u takvoj reci, i pogiboše zbog svoga bezakonja. I tu, uhvativši samoga starešinu njihova, zvanoga Črnoglava, i odrezavši mu glavu ukrašenu dragocenim biserom, i natakavši je na koplje, donesoše blagočastivome kralju kao naročiti dar.

Posle ovoga, blagodaću najmilosrdnijega Hrista, pošto se ovaj blagočastivi kralj oprostio od takvih teških prilika, živeći božjom pomoću u miru i tišini, pošto su se ove protivne sile vratile na svoje mesto, ovaj hristoljubivi gospodin moj, ne kasnivši nimalo, zapovedi da se skupe svi vojnici države otačastva njegova, i uzevši sebi u pomoć vazljubljenoga svoga brata, kralja Stefana¹², sa celom njegovom vojskom, i tako spremivši se za boj, sa ovim pođe na državu grčkoga carstva, u nameri da odmazdi što su vojevali na njegovu državu, svagda uzdajući se ljubavlju srdačne vere u Gospoda, prema proroku, jer reče: „Uzdaj se u Gospoda i on će te izbaviti kako hoćeš. Jer blažen je muž kome je ime gospodnje njegovo uzdanje.“¹³ I opet: „Na nj se pouzda srce moje, i pomože mi i procveta telo moje.“¹⁴ Jer ovaj blagočastivi od mladosti svoje nikada nije imao nade ni uzdanja u ljudsku pomoć, koja brzo iščezava, no u Boga, koji je svima sila i pomoć. Njegovom pomoću i zastupstvom, nepovređeno od onih koji zlo misle, provodio je svoj život. A ovi, čuvši za dolazak gospodina kralja u njihovu državu, ne mogoše se staviti protiv njegove velike sile, i ovaj blagočastivi mnogo vreme provede sa silama svojima u državi grčkoga carstva, ograđujući se krsnim znakom. Jer imađaše uspešan carski izgovor, uvek ističući božastveni zakon, ne uzveličavajući se carskom vlašću, no više razgarajući se božanskom ljubavlju. Kada je bio u toj državi, prispe vreme prazniku Rođenja Hristova, i tu slavno proslavi praznik sa vazljubljenim bratom svojim i sa vojnicima svojima u mestu zvanom Nasudu, i otuda podigavši se, pođe sa svojim silama do unutrašnjosti grčke zemlje, do Svete Gore atonske, i zavojevavši sve takve strane toga carstva, zemlju Strumsku i Sersku, Krstopolj i druge okolne strane tih zemalja¹⁵, i uzevši sve imanje njihovo i bogatstvo, opet se božjom voljom vrati u otačastvo svoje, pun svake dobre namere.

I otpusti vazljubljenoga svoga brata u njegovu sremsku državu, i sam otpočinu malo sa svojim vojnicima.

Kada je posle ovoga prošlo malo vremena, opet htede ići na državu grčkoga carstva. I skupivši se sa svima silama svojima, i od drugih okolnih carevina mnogi iđahu ka ovom blagočastivom, slušajući za veliku njegovu vrlinu i slavno ime. I tako, sa takvim silama podigavši se, pođe i uze zemlju debarsku, sa svima gradovima i državama njihovim; takođe i državu zemlje kičevske, sa gradovima i oblašću njihovom; porečku zemlju takođe, sa gradovima i oblašću njihovom. Te zemlje njihove države dodade ka državi otačastva svoga, jer mu se niko nije protivio, niti protiv govorio. Podvizavajući se u Gospodu, pobedi sve svoje neprijatelje, i ratne neprijatelje, i one koji su mu se protivili. Prorok Isaija kaže, jer reče: „I otpočinuće duh božji na njemu, duh premudrosti i razuma, duh saveta i kreposti; a slavom usta svojih ubiće nečastivoga.“¹⁶ Isti opet kaže: „I narodi koji ne znaju tebe, pribegnuće ka tebi, i ljudi koji te ne znaju, služiće ti radi Gospoda i svetoga Izrailjeva, jer te je proslavio.“¹⁷ Ove zemlje i gradove koje više ukazasmo, sve zauzevši i opet ode na državu zemlje vlahiotske¹⁸; i njih zavojevavši svojom velikom silom, i ovih naroda sve neiskazano bogatstvo oduzevši, ostavi ih u pustošu.

Napomene

1. Iz antifona uskršnjeg, 2 glas.
2. Poslanica Filibljanima (2, 10).
3. Priče Solomonove (8, 15).
4. Psalam (22, 4—5).
5. Oba Pologa, danas oblast između Gostivara i Tetova; Pijanac, mesto na Bregalnici.
6. Mihailo Paleolog (1258—1282), osnivač dinastije Paleologa, bio je počeo pripreme za jedan veći pohod protiv Srba. Smrt ga je pretekla u tome, i njegov naslednik Andronik Drugi (1282—1328) izvršio je taj napad, ali bez velikog uspeha.
7. Psalam (55, 23).
8. Misli se na Mihaila Paleologa, koji je posle propasti Latinskog carstva radio jedno vreme na uniji između istočne i zapadne crkve.
9. Psalam (34, 21).
10. Psalam (80, 2).
11. Psalam (35, 1).
12. Stefana, Dragutina.
13. Psalam (146, 5).
14. Psalam (28, 7).
15. Milutin je zaista krajem 1283, potpomognut od brata Dragutina, prodro duboko u vizantijsku teritoriju, opustošio strumsku i sersku oblast, i kod Krstopolja (Kavala) izbio prvi put na Jegejsko more. Posle toga se povukao u Makedoniju i zauzeo Poreč, Kičevo i Debar.
16. Knjiga proroka Isaije (11, 2—4).
17. Knjiga proroka Isaije (55, 5).
18. Zemlje vlahiotske, Tesalija.

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15