Poglavlje 9: Danilo stiže u Hilandar i svojim zlatom kupuje hranu i za odbranu Hilandara uzima najamnike, koji jednom prilikom poraziše neprijatelja
Ovaj gospodin moj, koga smem nazvati dobrim i najmilosrdnijim hraniteljem mnogih, pošto je živeo životom divnim i izvanrednim, bogoljubaznim i svetolepnim, videći mnoge bede toga svetoga mesta, da se najposle ništa ne nalazi u tom manastiru, davši svoje mnogo zlato, i posla neke vešte ljude, koji prikravši se dođoše na more, i u jednoj lađi kupivši obilno pšenice, donesoše u manastir ka prepodobnom kir-Danilu. I posle ovoga opet davši drugo mnogo zlato i iz mesta van Svete Gore skupi veliku množinu izabranih ljudi, i njih uvede k sebi u manastir sa njihovim oružjem, da se bore sa onom triput prokletom jeresi. A ovi bezbožnici, čuvši da je Prepodobni došao, i kako ima hrabre ljude za pobedu njihovu, ne zbog takove sile gospodina mojega, no uplašeni strahom sile gospodnje, ne htedoše te godine doći na to sveto mesto, no sabravši veliki plen iz cele Svete Gore, vođahu ljude i žene, mladiće i devojke, kao četvoronoge životinje užima svezane i vođene u ropstvo. Jer takva je tada rana i stradanje bilo, koje se ne može sravniti sa egipatskom kaznom, ili pobijanjem dece vitlejemske od Iroda, ili sa navalom haldejskom na onaj napred rečeni sveti grad, kakvo je tada snašlo Svetu Goru. Teško je opisati sve zlo koje je tada snašlo ljude, jer gore i pećine, brda i doline, i sva raspuća behu puna mrtvih telesa, nagih i nepogrebenih, dajući strašan i dirljiv prizor gledaocima. I ti bezbožnici sve opusteše i opet se vraćahu u svoja mesta.
A jedan njihov deo išao je jednom blizu mesta zvanoga Hilandar. A kada ih videše ljudi koji su bili u manastiru sa Prepodobnim, počeše moliti kod Prepodobnoga da iziđu protiv njih. A ovaj gospodin moj, bojeći se ranjavanja dece svoje, ne dade im. A oni, uzdajući se u Gospoda i u pomoć Presvete i u molitvu toga blaženoga gospodina svojega, uzevši svoje oružje, i izišavši na jedno tvrdo mesto puta, opsedoše ga, i kada uđoše među njih ti bezbožnici, tada iznenada ustadoše deca Prepodobnoga i jednodušno ustremivši se uskočiše posred njih, i mnoge umrtviše, i druge raniše, i množinu od njih uhvativši odvedoše u manastir ka Prepodobnome, a zarobljenike otpustiše u slobodu. Tu ugrabiše mnogo bogatstvo poganika. A ovaj gospodin moj i učitelj, unapred javljajući božju pomoć i njegovu pobedu nad poganicima, uzevši oružje sve išarano zlatom samoga vojvode tih poganika, i fariju1 njegova, koji je takođe imao borbeno oružje sve ukrašeno zlatom, štit i koplje i drugo ostalo, i sve dade blagočastivom kralju Urošu na predivnu njegovu pohvalu i čast, poslavši jednoga od dostojnoimenitih monaha sa nekoliko dece svoje, a sam blagodaraše neprestanim hvalama dobrotvora sviju Boga, koji tako čini. Jer i tu živeći u domu Presvete u krepkom podvizavanju, iznuravaše telo svoje mnogim i žestokim životom i bdenjem i neprestanim poukama božastvenih reči, čuvajući celomudreno podobije svoga života i izučivši do kraja veštinu svake mudrosti, tako da je zbog mnogoplodne vrline svoje i neporočnoga života on bio ljubim od sviju blagovernih.
Napomene
- Farija, borbeni konj.