Poglavlje 2: Kralj Stefan Uroš uzima Danila k sebi
A kada je došao do savršenoga mladićkog uzrasta i navikavši na takvo što je Bogu potrebno i ljudima ljubazno, i drugo bolje sabirajući, videći ga tako potrebna i ukrašena svakim (dobrim) običajem, uze ga ka sebi blagočastivi kralj Stefan Uroš1, i posle malo (vremena) pokaza mu savršenu ljubav. Jer to sve beše po smotrenju božjem. Bi mu povereno da stoji pred ovim blagočastivim kraljem i da ga voli kao svakoga pojedinoga od unutrašnjih (ljudi u dvoru). I ukoliko mu više beše u milosti i ljubavi, utoliko se više smirivao, sećajući se reči koju reče vaseljenski učitelj i apostol, jer kaže: „Gospod se protivi gordima, a smernim daje blagodat.“2 I bogootac: „Smerna i skrušena srca Bog neće poniziti.“3 Jer ovaj blaženi od mladosti imajući želju ka Gospodu, ne pokrenu uma svojega od njega, nije se sapleo krasotama ovoga sveta i onim što je kratkotrajno, no sve prevaziđe kao izvan tela i sujetne slave, imajući duhovna krila da preleti mreže lukavoga lovljenja, svagda gledajući na pogodno vreme, kako bi mogao primiti monaški obraz. I kada napred rečeni blagočastivi kralj Uroš zahte pohoditi božastvene crkve u svojoj državi, i pokloniti se njima ljubazno sa verom i dati im mnoge darove, tako obilazeći mnoge crkve sa velikom slavom, dođe u dom Svete Trojice, na mesto zvano Sopoćani. I kada je tu bila velika radost i predivno veselje zbog dolaska toga blagočastivoga, bio je tu i ovaj Bogom ljubazni mladić, nađe nekoga črnca bogougodna u svakom duhovnom delu, i njega nagovori da mu ispuni željeno delo, a niko nije znao za takvu tajnu, osim ovi jedini.
Napomene
- Stefan Uroš, kralj Milutin.
- Prva Petrova poslanica (5, 5).
- Psalam (51, 17).