Poglavlje 20: Ostala dela Danilova
Bog je obraćao pažnju mnogoobraznim trudovima njegovim, koliko se krepko podvizavaše, brinući se za svako dobro priloženje od Gospoda poverenih mu svetih crkava. Jer načini mnoge vrtove koji imaju svakojake rodove voća svakoga drveta za hranu ljudi. A umetnik svega, Bog, dade mu takav razum mnogoobrazan da se proslavi mnogim dobrim delima i da zna priče i veštine umetnosti, u svakom delu zemaljskom. Jer sve što zamoliše oči njegove od Gospoda, ne liši se ničega. I u Magliču gradu1, i tu su bila poznata dela njegovih trudova. Jer u njemu podiže prekrasne palate i ostale ćelije, na prebivanje onima koji su tamo. I tu, u crkvi Sv. Georgija, u gradu tome, utvrdi božastveni zakon da se u njoj neizmenjeno svagda vrši, obilno u njoj postavivši božastvene knjige i sve ostale crkvene potrebe. Za takve njegove mnoge podvige i priloženja domovima božjim neka mu Gospod dade večno blaženstvo.
Jer, čini se meni, grešnome sluzi njegovu i učeniku, da mu je još od njegove mladosti spremljeno od Gospoda, i njegove Bogu ugodne molitve neka me sačuvaju od iskušenja lukavoga neprijatelja. Jer mi je dirljiv i prekrasan prizor njegova čudna života u zemaljskim, tj. post i žestoko prebivanje, priležna molitva, noćna stojanja, u njima mnoga stradanja, gorka uzdisanja i tople suze. Posle takvih podnošenja težine dnevne vrućine, koji kao tvrdi kamen nije mario za sunčanu žegu, niti se kolebao burom vetra, no je pri svakom delu koje je učinio stojao neodstupno, primajući stradanje zakonsko, i radi toga je unapred grabio život večni, pazeći na reči Pavla, vaseljenskoga učitelja, koje posla ka Timoteju govoreći: „Pazi da sebe postaviš iskušena pred Gospodom, nepostidna delatelja, koji u svemu upravlja slovo istinito.“2 Jer početni uspeh i usrdnost svoje tople vere strahom božjim i verom do smrti sačuva, u svemu pokazujući savršeno trpljenje, čineći sa rečju i delo.
U mestu zvanom Jelšaci podiže izabran dvor za svaku priliku, i postavi prekrasne i visoke palate, i tu sazda božastvenu crkvu u ime arhistratiga Mihaila, koju i popisa i ukrasi svakim dobrozakonjem i utvrdi, iz dana u dan napredujući na bolje, i brzotekući na svaku vrlinu, bojeći se lenosti onoga sluge i osude, i reči: „Uzmite takvoga i bacite ga u krajnju tamu.“3
Jer ovaj preosvećeni navikavši na dobro i u svemu trezveći se, od mladosti naviče na život dobroga ispravljanja, tj. smirenu mudrost, misli očišćene i istrebljenje gneva, prosto mrtav za greh i raspet za Hrista, svu ljubav i želju nesito upravivši k njemu jedinom, tako da je do same smrti raspinjao telo svoje i neoslabno se trudio, jer je rečeno: „Ko spavajući postavi pobedu? Ko li se hranjen i počivajući uveza triput pletenim vencima? I ko ne trčeći brzo primi pravila višnjega zvanja.“ Jer bol rađa slavu i trudovi isposreduju večni pokoj, jer mnogim skrbima treba ući u carstvo nebesno. Jer šta je, vazljubljeni, krasnije od učešća one radosti i slave koja je spremljena onima koji ljube Gospoda? Šta li je ljuće od večne muke i plamena koji se ne gasi, i krajnje tame adskoga mučenja, i onoga crva koji ne spava i čeka telo čovečje? Jer gospodin moj, preosvećeni arhiepiskop Danilo, spazivši ovo što će biti naposletku, smisleno se brinuo za dušu svoju, hoteći odati čast beskonačnoj reči, koja i kaže: „Koji pretrpi do kraja, taj će se spasti.“4 Jer mnoge su tekovine trudova za lepotu ovoga gospodina mojega, kao što čuste, koliko se pojaviše u dane njegove vladavine.
Jer mesto zvano Lizica, gde je ikonomija crkvene oblasti, u tome preosvećeni arhiepiskop Nikodim sazda crkvu u ime Hristova arhijereja Save, bivšega prvoga arhiepiskopa srpskoga. Ovaj gospodin moj, koji je navikao da veseljem srca ispunjuje nedostatke drugova svojih, i to napred rečeno mesto obnovivši i božastvenu crkvu rasprostrani i ukrasi slikanjem časnih slika, i kulu sazdanu tu pred tom crkvom podiže u visinu. Pri tom mestu nasadi vinograde, i druge prikupi davanjem zlata, nasadivši različna voća, tako da su svi obilovali u tom mestu od pravednih trudova ovoga gospodina mojega.
Jer ja ne mogu iskazati spisima sve o njemu, i koliko beše proslavljen i mnogočastan, predivan u svakoj vrlini duševnoga podviga, iskusan u delima rabote života svetskoga, čije je iskustvo najveće i saznanje najsavršenije. Jer gde ne stiže da crkvu sazida, to zapovedi da je načine od drveta i da je postave na hvaljenje i slavljenje Boga, tako da veličastvije njegovo bude na svakom mestu. A kada dolažaše vreme da se sadi voće, ne samo da mesta koja su pripadala kojim manastirima ispuni različnim nasadima, no i brda i doline i pusta mesta nasadi mnogoplodnim voćem, kao i lugove dubravne, i za njih se brinuo, kao vaistinu dobri težar (težak), čuvajući i trebeći (pleveći) da se kako ne uledini njegov sad, želeći za takve trudove u onom veku svoje plodove jesti. Jer reče: „Oni koji sa suzama seju, u radosti će požnjeti.“5
Ovaj gospodin moj savršeno proštenje dobi od Gospoda, i samo rečju usta svojih pobeđivaše one koji nepodobne reči, đavolskim dejstvom, govorahu protiv toga preosvećenoga, ili mu kakve dosade učiniše, takvim se protivljaše imenom gospodnjim, i molitvom vere nizlagaše ih, kao i oružjem oštrim sa obe strane. Jer radi mnogoga podviga njegova ka Gospodu, dovoljno je i meni, sluzi njegovu, i ovo kazati, koji je toliku nadu i ljubav imao od Gospoda, da je i bolesti čovečje isceljivao samo molitvom i prekrštenjem ruku svojih. Jer ja, na sebi iskusivši takvo, brzo objavljujem njemu mnogorazlična veličija od Gospoda.
O prestavljenju ovoga arhiepiskopa Danila. Ovaj preosvećeni gospodin moj arhiepiskop kir Danilo, smerni i krotki i ništeljubivi, iskusan i izabrani u zapovestima božjim, a još i procveta u dobrim delima, i požive u svetiteljstvu na prestolu svetoga Save četrnaest godina i tri meseca, bogougodno požive i Gospodu ugodi, i usnu s mirom i ka Gospodu otide meseca dekemvrija devetnaesti dan, u 1-vi čas noći6.
Napomene
- Maglič grad, na Ibru, između Kraljeva i Raške.
- Druga poslanica Timoteju (2, 15).
- Jevanđelje po Mateju (22, 13).
- Jevanđelje po Mateju (10, 22).
- Psalam (126, 5).
- Umro je 19. decembra 1237.