Poglavlje 13: Kralj Uroš u borbi sa kraljem Stefanom poverava manastir Banjsku i sve svoje tamo skupljeno blago Danilu, i Danilo bi narečen u Banjskoj za episkopa
Posle nekoga vremena dogodi se velika skrb blagočastivomu kralju Urošu, jer se beše podigao njegov brat, blagočastiv Stefan kralj1 od sremske zemlje, sa mnogom silom, hoteći da uzme njegov presto i da ga dade sinu svojemu, Urošicu. I beše mu velika nevolja. Jer sva njegova vlastela odmetnuše se, i ne imađaše nijednoga na koga bi se pouzdao, ali još više je bio u skrbi za slavni manastir svetoga Stefana, mesto zvano Banjska. Jer u njemu beše sabrao mnogo bogatstvo, sve svoje imanje, i ne nalažaše takva muža kome bi poverio takvo mesto sa nasledstvom njegovim. Jer se te godine beše prestavio episkop toga mesta. I setivši se ovoga moga gospodina, poče mu šiljati, govoreći: „Gospodine moj i oče, od početka ljubazni duši mojoj, brzo požurivši se dođi k nama, jer srdačna želja prisiljava me da ti javim mnoge reči o duhovnim stvarima. Da, nikako nemoj da ne poslušaš ono što sam ti rekao.“ Mnoge reči slatkim pismima šiljaše mu ne jedanput ili dvaput, no mnogo puta, kako bi ga mogao dovesti k sebi. I ovaj gospodin moj, svagda poslušan na dobro, videći srdačan poziv blagočastivoga, ustavši ode k njemu, ništa ne znajući o onom što će biti.
Kada je došao i kada ga vide blagočastivi kralj, veoma se obradova zbog dolaska Blaženoga, i ljubazno ga primi, i malo posle sede zajedno sa Prepodobnim, i objavi mu mnoge reči tajno znane, i najposle mu objavi stvar zbog koje ga beše pozvao, govoreći: „Vidim mnoge skrbi i bede koje su mi se dogodile danas kada sam bez nade, ne dobijajući pomoći ni od koga, samo od Boga, sazdatelja svega. Ti sve znaš o ovom. Hoću da me u jednoj stvari poslušaš, jer za to osećam veću skrb od drugoga.“ Govoreći mu o onom napred rečenom manastiru, crkvi svetoga Stefana, reče da se brine o njemu i da u njegove ruke predaje sve tu doneseno bogatstvo toga hristoljubivoga. A Blaženi, čuvši ovo, veoma se ožalosti, jer nije hteo da se razluči od života Svete Gore i inočkoga pravila, na koje beše navikao, i nije obraćao pažnje na rečeno mu. A blagočastivi kralj Uroš mnogim moljenjem i slatkim rečima jedva ga umoli, tako obećavši Prepodobnome da ga, ako se božjom pomoću nepovređen povrati, neće zadržati od Svete Gore. I kada je ovaj gospodin moj primio taj manastir, i bi narečen Danilo sveosvećeni episkop2. Tu hristoljubivi kralj predade svoje mnogo imućno bogatstvo u ruke Sveosvećenome, a za to nije niko znao samo ovi jedini. A sam ustavši pođe protiv brata svoga na rat i protiv svoje volje, jer se svi njegovi velikaši behu odmetnuli. Ali Bog, koji čini jedini milost u tisućama, darova i tomu blagočastivomu nenadanu pomoć. Jer te godine njegove skrbi mnoge vojske naroda tatarskoga i turskoga i jaškoga3 došavši predadoše mu se. I sa njima pošavši odbi nasilje onih koji su borbu vodili sa njime, sve dobro svršivši božjom pomoću.
Napomene
- Kralj Dragutin.
- Danilo je postao banjski episkop oko 1313. godine.
- Jaški, stanovnici oblasti oko grada Jaša u Rumuniji.