Život arhiepiskopa Danila Drugog

Poglavlje 11: Sudbina zavojevačkih naroda na Svetu Goru i pustoš iza njih

A oni bezbožni i zloimeniti pogani narodi, za koje ću kazati: „Smrt ljuta je grešnicima“, došavši na Svetu Goru, stojahu u njoj tri godine i tri meseca, čineći pogubnu drskost. Jer tela ljudi sasecahu kao poljsku travu, jer ne beše mesta gde ne ležahu mrtvaci. Božastvene crkve i mnogi domovi padoše, i nestadoše mnoga mesta, tako da se nisu mogla lako ni poznati (gde behu). Ko će iskazati tu ljutu ranu, koliko njihova jarost beše pokrila mnogu zemlju? Jer tada ne beše doma u kome nije bilo plača. A kada sve opusteše, tako da ni oni sami nisu nalazili hrane, htedoše opet ići čak i do Carigrada, hvaleći se da će silom opustiti mnoge zemlje. I kada su došli do Kristopolja, ustadoše mnoge države grčkoga carstva i učiniše im zidom veliku pregradu, od gore do gore, tako da se više nisu mogli vratiti natrag. I nazvano je to mesto Kavala. A oni nečastivi kada videše da nemaju kuda da se vrate, zavojevaše okolne zemlje tih mesta, navalivši na slavni grad Solun i Ber, i tu ih predobri Bog razdeli na njihovu pogibiju, da skončaju svojom nepobožnošću. Jedini od njih Fruzi i Rimljani, zvani Katalani i Mogovari, odoše morem u svoju zemlju, a Melekil sa svojom silom ka blagočastivom kralju Urošu. Savećavši sa drugovima svojima protiv ovoga zao savet, bio je uhvaćen, i skonča ljutom smrću. A Halik sa mnogim vojnicima raširi se na zemlju vlahiotsku¹ i na Livadiju i ostale druge zemlje da ih zavojuje. A Fruzi livadijski zaratiše s njima, ali im ne mogoše odoleti. Opustivši sve krajeve tih zemalja, rekoše u sebi: „Mi sami razdelivši se od svojih drugova, skončaćemo od sile nekoga carstva, ako čuju za nas.“ I izvestivši se kod grčkoga cara da su pod njegovom rukom, sa prevarom dođoše u Kalipolj. I tu, odmetnuvši se, počeše vojevati protiv cara pleneći države njegove. A blagočastivi i hristoljubivi kralj Uroš pomože mu, poslavši svoje velikaše sa mnogom silom izabranih vojnika, i uništi ih, kao što je znano. Jer reče: „I pogiboše nečastivi zbog svoga bezakonja.“

Ovaj gospodin moj i hranitelj, videći kako propadoše napadaji sujemudrih, i kako tama pokri njihov zlobni i skvrnavi život, zločin bogomrske volje i ljute napadaje, kao umirivši se od neke težine koja se ne da lako otrpeti, videći kako se javlja velika tišina, blagodaraše ne ćuteći Boga sviju, govoreći: „Blagosloven je Bog, koji nas ne dade kao lov zubima njihovima, jer duša se naša izbavi kao ptica iz lovačke mreže, i mreža njihova pocepa se, a mi se izbavismo², jer neprijateljima nestade oružja pri kraju, i sa šumom pogibe uspomena njihova³. Pomoć je naša od Gospoda, koji je stvorio nebo i zemlju⁴. Jer od njega dolazi kazna za grehove, i opet za pokajanje množina milosrđa, jer radi pravde dade nam se stradanje. Jer božastveni Pavle javlja, rekavši: Koga ljubi Gospod, toga i kazni; a ako i trpimo kaznu, Bog nam se obraća kao i sinovima⁵. Jer je rečeno: Krepki i veliki padaju da se nemoćni vaspitaju, i opet nečastivi padaju da se pravedni ustraše⁶.“

Napomene

1. Tesaliju.
2. Psalam (124, 6—7).
3. Psalam (9, 6).
4. Psalam (121, 2).
5. Poslanica Jevrejima (12, 6—7).
6. Priče Solomonove (29, 16).

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23