Pismo 12
U Rimu, aprila 1851.
Da produžimo naše putovanje po Rimu. Ono je za mene zanimljivije od sviju dosadanjih mojih putovanja. Kad se god obazreš, ima se nešto znamenito videti; svaki te kamen opominje na kakvo slavno ime; kuda god koračiš, svaka je stopa jedan list svetske istorije. — Pohodili smo Kvirinal, Cezarovu palatu, rimski forum, i sedeli smo i odmarali se na pustim i usamljenim razvalinama Koloseuma. To su mesta koja putnici za vreme svoga bavljenja u Rimu po nekoliko puta posećuju i razgledaju. Najstariji monumenti iz starog rimskog doba nalaze se oko foruma; kad smo išli niz velike kapitolske stepenice, bili smo u sredini među njima. Same razvaline! To je pravo ime za poslove naših ruku; tako se zove prošlost ljudska. — Rimski forum, gde su se tolika istorijska dela svršila, gde je ugovaran rat i mir; forum gde se sudbina sveta rešavala — leži u razvalinama, i sada se zove „kravlja pijaca“! — Našem pogledu učinilo se da su juče sa svojim varvarskim četama ovuda prošli Alarik, Genzerih i Atila. Grabež i pljačka podigli su i osnažili Rim, grabež i pljačka oborili su ga i pretvorili u ruine. Ko sabljom seče, od sablje pogine. Što su Goti, Vandali i Huni ostavili uspravo, došli su Normani i oborili. Opljačkani narodi po dalekim krajevima Azije, Afrike i Jevrope davno su osvećeni. Na ognjištu njihovih tirana, na forumu starih Rimljana, goveda planduju. Nema ni onog jezika kojim su na svojim zborovima u ovom forumu govorili; nijedna mati više ne uspavljuje svoje dete tim jezikom; nestalo ga — niko ne zna kako.
Odmah kod foruma hram je Veste. To je najstariji hram u Rimu. Na tom su mestu nađeni Romul i Rem. Razume se, taj hram je sada crkva. U Kapitolu još se vidi na zidu jedan Jupiterov orao; nisu ga izmazali. Hrišćanstvo ga poštedelo. Na slavnoj Tarpejskoj steni nismo ničega slavnog našli. — Stub Marka Avrelija Antonina prekrasan je spomenik; to mu je senat podigao da ovekoveči njegove pobede u Germaniji. Ovaj stub sklopljen je iz dvadeset i osam velikih komada belog mermera, na kojima su izrezane bitke i pobede Rimljana, visok je oko 150 stopa; iznutra imaju stepeni po kojima se može do vrha popeti. No Trajanov stub mnogo je lepši i važniji; vrlo je dobro sačuvan; hiljadu i sedam stotina godina stoji na tom mestu gde je sada, i rekao bi da je juče podignut. Za ovakve spomenike kao da je vreme izgubilo svoje zube. Ni Vandali, kad su Rim rušili i palili, nisu ga dirali. Da je bio od srebra ili zlata, davno bi ga nestalo. Od kamena nikom ni kamena. Stub ovaj sastavljen je iz 34 komada od mermera, na kojima su vrlo vešto izrezani ratovi rimski i pobede Trajanove. Ljudi, haljine, konji, oružje, i druge vojene sprave, od dna do vrha, oko stuba, vešto su u mermeru izrezani. Samih ljudskih likova ima, kao što kažu, oko 2500. — Svi veštaci koji rade na kakvim predmetima iz starih rimskih vremena, sa ovog stuba pregledaju haljine, oružje itd.
Trijumfalnih kapija ima više, no sve su gotovo porazvaljivane, osim kapije što je podignuta u slavu cara Konstantina; ona je još celokupna, nije velika, ali je vrlo lepa, ozidana je na tri svoda. Malo dalje od ove kapije pružio se Koloseum, kao lešina kakvoga giganta. To je najveći amfiteator što je igda na svetu bio. Zidan je za vreme vlade cara Vespazijana; zidali su ga zarobljeni Jevreji koje su Vespazijan, a posle njegov sin Tit, iz Sirije doveli. To je bilo na sedamdeset godina posle Hristova rođenja. Kažu da su ga za četiri godine ozidali. Sto hiljada ljudi moglo je u njemu stati i gledati predstave, ili, bolje reći, zlostave. Svi su gledaoci obično sedeli. I sad se poznaju mesta određena za sedenje. Poznaju se lože odakle su imperatori, sveštenici i druga gospoština gledali. Kažu da je Titus dovršio ovaj amfiteator, da je u njemu za sto dana svaki dan davao predstave Rimljanima, i da je na tim predstavama poginulo dve hiljade gladijatora (boraca), i pet hiljada koje lavova, koje tigrova, koje drugih divljih zverova. Kad borac nadvlada zverku, ili zverka rastrgne koga borca, to je bilo veselje za Rimljane, od radosti pljeskali su rukama. Ovakve surove zabave stvarale su surove ljude u kolibi i na prestolu.
Koloseum, onda kad je zidan, bio je u sredini Rima, a sada je sasvim izvan varoši, u polju; toliko se Rim smanjio od onog doba. Premda je mnogo kamenja od njega razneseno, još su zidine vrlo velike i visoke. Čitave crkve, palate itd. ozidane su građom što je odavde izvađena. Sav mermer što je uzidan u palati Farnezi odnesen je sa Koloseuma; a to je najlepša palata u Rimu. Koloseum ne zove se tako po svojoj veličini, nego po kolosalnoj jednoj statui Neronovoj koja je pređe bila na tom mestu. Kažu da je ta statua bila 130 stopa visoka. Koloseum ozidan je od samih velikih stena. Tu je odmah i čuveni breščić, što se zove Palatin, gde se, osim mnogih drugih razvalina, nalaze i ruine palate rimskih imperatora. To su vrlo velike razvaline; ali ništa drugo nego razvaline. Bršljan, vinjage i divlji korov po njemu rastu; pogdegde zelene se takođe i lepi žbunovi lavrovih drveta. Tu je osnovatelj Rima, Romul, sedeo. Neron najviše je ovu palatu ukrasio i njene zidove na sve strane nastavio i produžio. Onda se ona zvala „Neronova zlatna kuća“. — Tri stotine najlepših stubova ukrašavali su ovu palatu. I sad se još nalazi mnogo ukrasa i likova izrezanih u mermeru i uzidanih u duvaru; mnogo ih je razneseno, i neprestano se još raznose.
Mi obično svuda na kolima idemo. Gde ima što da se vidi, tu izađemo iz kola i gledamo. Vladika ne može mnogo da ide peške. Kad sedimo u kolima, odmaramo se od hodanja po galerijama i crkvama. Može se i iz kola mnogo koješta videti, osobito trijumfalne kapije, obelisci, pijace i na njima česme. Pijaca ima u Rimu oko sto pedeset, i sve su okružene lepim palatama, ukrašene statuama, obeliscima, česmama itd. — U kolima vozimo se obično polagano. Na mnogim mestima zaustavimo se i gledamo iz kola. — Svraćali smo u hramove Jupitera, Fortune i Minerve, koje su stari Rimljani svojim bogovima pre dve hiljade godina zidali. Svi ovi, i još toliko starih hramova, koji samo nisu sasvim srušeni, pretvoreni su u crkve i manastire. — Gledali smo ostatke starinskih kupatila. Rimski imperatori podizali su za prosti narod kupatila usred Rima. U tome su tražili popularnost; trebalo im je da se dopadnu narodu. Oni su i javna kupatila kao i sva druga zdanja i zavode ukrašavali statuama, mozaikom itd. — Najlepše statue, kao što je Laokon, Apolon i još gdekoje, nađene su zatrpane u ovakvim kupatilima; a i sama ta kupatila bila su zatrpana, i neka su tek u novija vremena nađena i otkopana. Javnih kupatila u starom Rimu bilo je mnogo, i vrlo su velika i prostrana; najznatnija su: Agripino, Trajanovo, Titovo, Karakalino. Ovo poslednje tako je veliko da se u njemu moglo hiljadu i šest stotina ljudi smestiti i u jedno isto vreme kupati. Današnji Rimljani nemaju nijednoga takvoga kupatila; kupaju se u Tibru, gde koji stigne; ili, bolje reći, nikako se i ne kupaju. Čistoća nije osobito svojstvo Talijana. Da nije Uskrsa i Božića, oni se ne bi videli od prljavštine; uoči ta dva praznika oni se šišaju, miju, kupaju, tresu ponjave, kreče i peru sobe.
Osim državnih galerija ima u Rimu još mnogo privatnih zbiraka u kojima se može videti po hiljadu slika od slavnih slikara. I tamo smo bili. Ko bi mogao proći kroz Rim da ne vidi prekrasne palate kao što su: Korzini, Altijeri, Farnezi, Spada, Dorija, Borgezi, i slike u njima. — Na kojoj god crkvi ili palati otvoriš vrata, nađeš vajarske i slikarske poslove takve da im se moraš diviti. I sami hladni Englezi spadnu s nogu trčeći da sve vide. Čovek još ne zna zašto voli ono što je lepo. — Zato što je lepo! To je sav odgovor. Putnik koji nigda nije o skulpturi i slikarstvu mislio, kad putuje po Italiji, sam ne zna kako se u te veštine zaljubi. Neprestano o njima čita, neprestano o njima misli. I kad spava, o njima sanja. Po samom izrazu slike pogađa koja je iz škole holandske, koja iz talijanske. Oči su mu već privikle da razlikuje jednu školu slikara od druge.
Kad se gledanjem po varoši umorimo, onda se vozimo po okolini Rima. Pohodili smo crkvu Svetoga Pavla, do koje smo se gotovo čitav sat vozili. Toj crkvi ima hiljadu i pet stotina godina. Mnogo je puta gorela, i od varvara, osobito od Saracena, pljačkana i rušena. Jedanput, udario je grom te je zapalio. Tu počiva telo svetoga Pavla, a glava mu je, kako kažu, u Lateranskoj crkvi u Rimu. Nedaleko od ove crkve ima druge tri crkve, na onom istom mestu gde je sveti Pavle posečen. Kažu: kad mu je glava na zemlju pala da je tri puta odskočila od zemlje, i gde god je pala, onde je izvor vode potekao. Kod svakoga toga izvora, koji i danas izviru, načinjena je po jedna crkva. One se tako i zovu: Tre fontane (Tri izvora). Svetom Pavlu, kao rimskom građaninu, učinili su počast, te mu glavu odsekli; one druge, kao i svetog Petra, razapeli su na krst. Ova Pavlova crkva sad se opravlja; vrlo je velika, i kad se sasvim opravi, biće prekrasna. Celo katoličko hrišćanstvo pozvano je, te su tako iz čitavog sveta došli prilozi i milostinja. Velike su se sume skupile. Stubovi što su doneseni iz Egipta još leže nepodignuti. Milione će ova crkva stati. Ah, koliko je sirota, iz sviju krajeva sveta, odvojilo zalogaj od usta svojih i svoje dece, i ovamo poslalo da se polovina od toga novca potroši na raskoš prelata i kaluđera, a polovina da se izda za ovaj hladni mermer. Kako siroti da ne daju kad se ište u ime blagog Isusa Hrista!
Kako da ne daju kad znaju da je taj u čije se ime ište i prosi bio najveći zaštitnik sirota, delio milostinje i učio druge da tako čine. „Ko ima dve haljine, neka jednu pokloni onome što nema!“ On je osnovao religiju ljubavi i milostinje.
U crkvi kod Kapitola, pred oltarom svetoga Josipa, grob je Katarine, bosanske kraljice. Na njenoj nadgrobnoj ploči sada stoji samo latinski natpis, a pre je, kao što nam kažu, bio i srpski natpis, ćirilovskim slovima. Po želji Vladičinoj prepisao nam je g. Ćurčić taj srpski natpis iz knjige „oca Kazimira“, reda svetoga Franje, pečatane u Rimu 1736. godine. — Taj natpis ovako počinje: „Katarina, kraljica bosanska, Stepana Hercega od Svetoga Save, od poroda Jelene i kuće cara Stepana rođena, Tomaša kralja bosanskoga žena.“ Odatle se može dalje videti: koliko je godina živela, i da je u Rimu umrla 25. okt. 1458. godine. — Njena bliža istorija i slika može se naći u knjizi Gvaldija.
Sve smo videli, no žalosti naše: nismo videli papu. Vladika neće da mu ide, premda bi ga papa, kao što nam je došlo do znanja, primio kako on hoće. Vladika nije u Rimu gotovo nikome išao u posete. Njemu je dolazilo više znamenitih i velikih ljudi, osobito Rusa, među kojima je bio ruski poslanik i knez Čevčin, stari Vladičini poznanici. Mnogi fratri i sveštenici iz Hrvatske, Slavonije i Dalmacije, koji se ovde po manastirima ili inače u službi nalaze, pohode Vladiku. Oni se vrlo raduju kad vide kako Vladika, nezavisno od vere, govori o rodoljublju i o jedinstvu našeg naroda. Oni vide da veri nije protivno ljubiti svoj jezik i svoj narod. Godina 1848. nije prošla bez koristi; ona je u svakom slovenskom srcu podigla oltar narodnosti i užegla kandilo pred njim. Svuda se ponavljaju reči: ne gledajmo ko se kako krsti, nego kakva krv u njegovom srcu teče.