Pismo 16
Stranci su ostavili Vizbaden; samo su ostali oš Rusi i Englezi, a i oni se spremaju da odlaze. Francuska je objavila rat Pruskoj. Kad je taj glas došao, onoga časa svi su se Francuzi krenuli na put za svoje otačastvo. Jedan oficir, koji je sedeo do moje sobe, polazeći reče mi: „Do viđenja! Ako ostanete ovde još dve nedelje, videćemo se opet; ja ću doći s našom vojskom!“ — Al’ ne reče Francuz ako Bog da.
Prvi glas o objavi rata porazio je ovu varoš. Svaki čas mogli ste videti žene da plaču a ljude vrlo uznemirene. Nije im drukčije bilo, nego kao da je objavljena propast sveta. Svaki zna i govori da će se glavne bitke, kao i u negdašnjim ratovima, događati ovuda, između Frankfurta i Vizbadena. Rajna Će se zastideti devetnaestoga veka; njeni talasi porumeneće od krvi dva najprosvećenija naroda. Nemci i Francuzi, ono što su kao dobri susedi, kroz duge godine, velikim trudom i troškom podigli i stvorili, kreću se sada da sa još većim trudom i troškom obore i razruše, pored sve civilizacije i velike obrazovanosti vraćaju se oni u varvarska vremena, da pale sela i varoši, da pljačkaju mirne radnike i da gaze konjskim nogama nejaku decu.
Zatvorite svoje knjige, o učitelji i pravnici! Zaključajte crkvena vrata, o Hristovi sveštenici! Vaš je trud beskoristan, doklegod mogu pojedini demoni vaše reči i sve zakone da unište, doklegod mogu dva krunisana čoveka osamdeset miliona dobrih suseda i prijatelja, kadgod hoće da zavade i da zakrve!…