Poglavlje 8
I kada je to tako bilo, beše u ono vreme u Grčkoj jedan mudri čovek, po imenu Urikšiš Laertešić1, gospodar itracijski. I ču to kako idu dva cara na grad Troju, i načini se ludim, oraše pesak i sejaše so, i s velikim znojem opirao se tim lukavstvom kako ne bi uzeo učešća u prolivanju trojanske krvi. I ču to Palimeš Nauplidić2 i reče obojici carevima: „Zaista je ovaj čovek mudar, opire se ovim lukavstvom da ne uzme učešća s nama u prolivanju trojanske krvi.“ I reče carevima: „On ima sina od sedam godina. Recite da ga uhvate i metnite ga ga pred ralo! Ako je zaista lud, on će preorati preko deteta, ako li nije lud, ustaviće volove.“ I poslaše carevi Ajakša Telemonića, i uhvati sina njegova i baci ga pred ralo. I Urikšiš ustavi volove, i uze ga Ajakša Telemonić i privede ga pred oba cara, i rekoše mu carevi: „O premudri Urikšiš, što si svoje viteštvo nagrdio lažnim ludilom da samo ne bi uzeo s nama učešće u prolivanju trojanske krvi?“ I reče Urikšiš obojici careva: „Ako treba poći, ja ću poći.“
I otisnuše se grčke lađe po moru da pođu na Troju, i dođoše do nekog otoka zvanog Avlida3 Jemboik. I tu beše na njemu košuta gospođe Paleše4, vile morske, koja zapovedaše morskim valovima da se podižu. I ubiše u neznanju tu košutu vitezi Agamenonovi. I ču to gospođa Paleš kako vitezi Agamenonovi ubiše košutu, i razgnjevi se veoma na cara Agamenona, i pusti na more velike valove i ne mogahu se nekoliko dana stišati, tako da lađe ne mogahu poći ni tamo ni ovamo. I ču to car Agamenon i pozva k sebi popa Kalkaša, i upita ga: „Kaži nam, Kalkašu5 pope, zbog čega su se bogovi na nas rasrdili, te se valovi ne mogu utišati i da mi sramotno poginemo na ovom ostrvu?“ I reče mu Kalkaš pop: „O care Agamenone, ubili su tvoji vitezi košutu gospođe Paleše, vile morske, i nijednom molitvom ne možemo je umoliti dok tvoju kćer ne dovedu ovde i ubiju je za košutu i tako joj (Paleši) prinesu žrtvu.“ Čuvši to, car Agamenon rasrdi se mnogo i ne smedoše mu nijedan od hrabrih vitezova ni reč pomenuti.
Napomene
- Urikšiš Laertešić, Ulis ili Odisej, kralj ostrva Itake, sin Laerta, muž Penelope. Odlikovao se izuzetnom mudrošću i lukavstvom. Pod Trojom se odlikovao hrabrošću, lukavstvom i okretnošću. Kada su Grci posle desetogodišnje borbe hteli da napuste opsadu Troje, Odisej ih je svojim govorom ohrabrio i zadržao. Zahvaljujući njegovoj dovitljivosti, Grci su osvojili Troju.
- Palimeš Nauplidić, Palamed, sin Nauplija i Klimene. Kada je Menelaj, posle otmice lepe Jelene, pozvao Grke u rat protiv Troje, Odisej se pretvarao da je pomerio pameću, pa je upregao u plug magarca i bika, i sejao so. Palamed uzme novorođenog Odisejevog sina Telemaha iz kolevke i stavi ga pred plug. Odisej obiđe dete i po tome oda svoje lažno ludilo. Da se osveti Palamedu, Odisej mu za vreme opsade Troje podmetne lažno Prijamovo pismo i veću svotu zlata i optuži ga za izdajstvo. Kada Grci nađu kod Palameda tobožnje Prijamovo pismo i zlato, Palamed bude kamenovan.
- Avlida, Aulida (Aulis), ostrvo u Grčkoj.
- Paleš, po legendi, košuta koju je ubio Agamemnon, pripadala je boginji Artemidi, a ne Paladi (Paleš).
- Kalkaš, u stvari je prorok Kalhant (Kalhas), koji je Agamemnonu najavio želju boginje Artemide da joj se prinese na žrtvu Agamemnonova kći Ifigenija. Agamemnon se teško odlučuje na tu veliku žrtvu, ali kada se vojska već počela buniti što zbog boginjine srdžbe ne može da krene sa Aulide, Agamemnon pozove Ifigeniju pod izgovorom da će je udati za Ahila. Kad je Ifigenija bila dovedena do žrtvenika, Artemida se smiluje na nju, pošalje mesto nje jednu košutu na žrtvenik, a Ifigeniju zakloni oblakom i odnese je na Tauridu, gde je učini svojom sveštenicom.