Poglavlje 14
I kada je to tako bilo, iziđe Jektor kralj protivu grčke vojske i nanese veliku pogibiju grčkoj vojsci. I poslaše oba cara Teucera1 i Urikšiša da mole Ancileša da bi uzeo svoje oružje i pošao protiv Jektora kralja. I oni ga moliše mnogo ali im on ništa ne odgovaraše. I potom reče Brižeida gospođa: „Gospodari grčki, pošaljite mene! Ja ću pre moga gospodara umoliti negoli lepe reči Teucera i Urikšiša.“ I carevi poslaše Brižeidu gospođu, i ona priđe Ancilešu, i pokleknuvši pred Ancilešom, govoraše mu: „Ancilešu gospodine, što se ljutiš? Uzmi svoje oružje i pođi na Jektora kralja!“ I Ancileš joj ništa ne odgovori. I potom dođe k njemu Patrokoluš2, brat po mleku njegov, i moljaše ga i reče: „Ancilešu gospodine, vidiš li koliku krv proliva Jektor kralj u družini tvojoj? Pođi na Jektora! Ako li nećeš ti poći na Jektora kralja, molim te, gospodine, daj meni svoga konja i svoje oružje, i svoju zastavu, da pođem ja pod tvojim imenom, kako bi oslabio Jektorovu borbu.“ I reče mu Ancileš: „O Patrokolušu, ja ti ne branim moga konja i moje oružje i moju zastavu. Ali ti ja kažem: ako pođeš na Jektora kralja, nećeš se opet vratiti.“ I poda mu oružje i svoga konja. I tada iziđe Jektor kralj u boj, a Patrokoluš se naoruža i usede na konja i pođe prema Jektoru. I videše ga Trojanci i videše beleg Ancilešev, i počeše bežati kao ovce pred vukom. I obrati se k njemu Jektor kralj i, misleći da je on Ancileš, reče mu: „O Ancilešu gospodine, što plašiš te ovce i ubijaš ih. To ti nije nikakva slava, nego se okreni meni, jer sam ja desnica trojanskoga grada. Ako mene pobediš, tebi će sva trojanska vrata biti otvorena.“ I on (Patrokoluš) smatraše za sramotu da odstupi, i da tako naškodi Ancileševu glasu. I sudari se sa Jektorom kraljem, i probode ga Jektor kralj, i dade ga privezati za rep njegova konja i uvukoše ga u Troju, i veseljaše se, vukući ga po Troji. Bio je uveren da je Ancileš poginuo. I ču to Ancileš kako ubi Jektor Patrokoluša, njegova brata po mleku, i ožalosti se mnogo, i bi ojađen što su mu oružje uzeli.
I kada je čuo Ancileš kako Jektor kralj ubi Patrokoluša, brata po mleku njegova, ojadi se mnogo i poruči Jektoru kralju, govoreći mu: „O kralju Jektore, sada se veseliš, i poneo si se misleći da si Ancileša ubio. Ubio si moga dragoga druga Patrokoluša, ali da znaš: plakaćeš i oplakivaćeš to oružje koje si od njega uzeo, jer dva deteta koja su istu sisu sisala vole se među sobom, i hoće uvek jedno drugog da ožale.“ I tada poruči Ancileš svojoj materi Tetiši, govoreći: „O Tetišo gospođo, daj mi onako oružje kakvo si mi bila ranije dala, jer je Jektor kralj ubio moga dragoga brata po mleku Patrokoluša, jer, gospođo, znam: ti se plašiš da ne poginem, ali ma kakvo oružje budem našao, ja ću poći na Jektora kralja i hoću se boriti s njim i staviti svoju glavu na kocku pod trojanskim gradom.“ I mati njegova bi žalosna mnogo, i pođe u neku goru kovaču Vlkanušu3, pod kojim behu osamdeset i sedam malih đavola koji ga učahu. I Tetiša gospođa obeća mu silno zlato da načini Ancilešu onakvo oružje kakvo mu beše ranije načinio. I načini brzo onakvo oružje i posla ga Ancilešu. I to čuvši Jektor kralj, poruči Ancilešu: „Da znaš, čuvaj se od mene koliko najviše možeš, jer ako te gde nađem, znaj šta ću ti učiniti!“ I čuvši to carevi, postaviše dvanaest vitezova da čuvaju Ancileša. I iziđe Jektor kralj i učini veliku smrt u grčkoj vojsci.
I nađe kralj Jektor Ancileša naoružana, i zgrabi Ancileša za lanac od oklopa i izvuče ga iz šatora, i sa njim dvanaest vitezova koji ga čuvahu. Jednom rukom držao je jače onih dvanaest vitezova nego Ancileša koga je vukao, I oteše ga, a Jektor se vrati u Troju.
Napomene
- Teucer, ili Tekro, sin Telamona i Hesione, polubrat Ajaksa, najbolji strelac u grčkoj vojsci pod Trojom.
- Patrokoluš, Patroklo, rođak i prijatelj Ahileja. Kao dečak doveden je na dvor Ahilovog oca Peleja, i tu je odrastao zajedno sa Ahilejem.
- Vlkanuš, Vulkan, sin Jupitera i Venere, bog vatre i toplote i muž Venerin. U njegovoj vlasti bila je naročita vatra kojom se topio metal.