Poglavlje 20
I Grci kad zauzeše Troju, izvedoše trojanske gospođe iz grada, i niko ne htede uzeti gospođu Jagupu u svoj deo, I uze je Urikšiš Laertešević, i reče: „Hoću je voditi kroz celu Itraku, presilnu kraljicu koja je rodila Jektora kralja, koji kralj beše najsilniji u boju.“ I beše lepo vreme na moru, i Grci opremiše brodove i pođoše kući. I prođoše pored groba Ancileševa, i Ancileš usta iz groba sa gnevnim licem kakvo je imao u vreme kada htede ubiti Agamenona cara, i reče: „Grčka gospodo, i pagijski vitezovi, tako li odlazite, a da ne počastite i ne umirite moj grob plemenitom krvlju gospođe Polikšene, kćeri Prejamuša kralja?“ I čuvši to sin Ancilešev Piruš1, odvoji gospođu Polenu od Jektorovih kosti, koja celivaše kosti svoga brata, i povede je na grob Ancilešev, i posadi ju na grobu Ancileševu, i stajaše pred njom sa mačem. Levom rukom lice deraše, a desnom se za mač držaše. I govoraše Polikšena: „Molim se vama, ja Polikšena, robinja vaša, držite vaše ruke dalje od mene, jer kad pođe moja duša neoskvrnjena, biće draže i onome koga hoćete mojom krvlju da počastite.“ I razdiraše ruho svoje od svojih prsiju, i govoraše: „Viteže, ne oklevaj. Udri ili u grlo ili u prsi!“ I poseče ju, i beše joj i glavu odsekao. I ona leteći sa groba zgrtaše haljine oko sebe. I dođe mati njena Jagupa gospođa, i vide je posečenu na Ancileševu grobu, i reče: „O kćeri moja Polikšeno, mati tvoja je nesrećna zbog tebe, Od mojih sinova nijednog nisam bez oružja izgubila, svi su od oružja izgubili život. A kada sam videla tvoje žensko telo, rekla sam: bar ti nećeš od oružja stradati.“ I okrvavi svoje sede vlasi njenom krvlju, i moljaše se Jagupa gospođa grčkim vitezovima, govoreći: „Grčki vitezovi, moli vas Jagupa, koja beše presilna kraljica sinovima i snahama i velikom kraljevstvu. Tada kada sam to bila, mogla sam mnoge glave otkupiti, a sada sam vaša robinja, u vašim sam rukama. Sada vas molim, dajte mi Polikšenu moju kćer bez otkupa, da joj kosti sahranim!“ I podaše joj, i priloži ih kostima Jektorovim, I pođoše Grci svojim domovima, pošto su slavno zauzeli Troju. I povedoše Jagupu sa njenim snahama i dođoše na ostrvo Polineštora kralja, koji kraljevaše po Itraciji. I pod njegov grad iziđoše gospođe plačući i hodahu po obali. I poče gospođa Jagupa umirivati snahe svoje i govoraše im: „Ćutite, gospođe, ne plačite! Tu imam u tom gradu sina moga Polidvoruša, koga sam dala Polineštoru kralju, i koji će ubrisati naše suze, umiriti nas i osvetiti.“
I reče Jagupa gospođa svojim snahama: „Dajte mi vedricu da umijem suze sa moga lica i nečiste rane.“ I dadoše joj vedricu, i htede da zahvati vodu iz mora, i ugleda u moru sina mrtva sa presečenim grlom. Beše ga ubio kralj Polineštor za veliko blago i bacio ga u more. I videvši Jagupa, spusti vedricu u more, i zaneme… i postade kao hladan mramor, a ostale gospođe zavapiše jakim glasom. A zatim usplamte gnevom, i poče besneti kao lavica kojoj su ugrabili mladunče, i koja kreće pravo na lovca, i reče: „Gospođe, noćimo u ovaj nečastivi grad da vidim smrt sina moga.“
I pođoše trojanske gospođe, Jagupa i snahe, i govoraše: „Hoćemo pozvati kralja Polineštora napolje da ga ubijemo i osvetimo moga sina.“ I dođoše pred grad, gospođa Jagupa i snahe joj, i govorahu: „Pozovite nam Polineštora kralja napolje. Neka dođe da se s njim sastanemo.“ A tada Polineštor kralj iziđe i priđe Jagupi gospođi i pokloni joj se. A reče mu Jagupa gospođa: „Je li zdravo sin moj Polidvoruš?“ A Polineštor joj reče: „Zdravo je.“ A kad je prišla bliže, tada ga Jagupa gospođa zgrabi rukama za kose, i riknuvši kao lavica, uplete prste svoje u njegove kose, i sa oba palca iskopa mu oči. A snahe ga izbodoše noževima i zlo završi. A tada iz grada baciše kamenje i pobiše Jagupu gospođu sa snahama. I tako pošteno završi svoj život gospođa Jagupa sa svojim snahama.
Napomene
- Piruš, Sin Ahilov, u stvari zvao se Neoptolem. Kao junak bio je dostojan svoga oca. Bio je sa ostalim grčkim junacima sakriven u utrobi drvenog konja i, po padu Troje, ubio je Prijama, a na očevu grobu žrtvovao je Prijamovu kćer Poliksenu. Prilikom deobe plena, njemu je pripala Hektorova udovica Andromaha, i ona mu je rodila četiri sina.