Roman o Troji / Nepoznati pisac ; preveo Dragoljub Pavlović ; priredio Zoran Tasevski1
Napomene
Kao i Roman o Aleksandru i ovaj je roman bio neobično mnogo raširen i veoma popularan u svim evropskim srednjovekovnim književnostima. Prilagođen shvatanjima i potrebama feudalnog društva, i on je, kao i Roman o Aleksandru služio kao vaspitna lektira feudalnom plemstvu. Kod nas je sačuvan u dve verzije, kraćoj i dužoj. Kraća verzija se nalazi samo u ćirilskim rukopisima i prevedena je sa grčkog. Ona, u stvari, predstavlja samo veoma skraćen izvod duže verzije, ali sa promenjenim imenima. Duža verzija, koja je u stvari pravi roman, sačuvana je i u ćirilskim i u glagoljskim rukopisima, u prvima pod naslovom Priča o kraljevima, a u drugima kao Rumanac trojski. Iako među mnogobrojnim zapadnoevropskim verzijama ovoga romana još nije utvrđen pravi original naše verzije, najverovatnije je da je on bio talijanski i da je preveden negde na jadranskoj obali (latinski oblici imena, talijanizmi u tekstu i dr.). Najstariji sačuvan slovenski rukopis je iz tridesetih godina 14. veka, pa je sigurno da vreme prevođenja ovoga romana pada kod nas na kraj 13. i početak 14. veka. Izvore romana pisac je tražio ne u Homerovim epovima Ilijadi i Odiseji, već u Heroidama i Metamorfozama rimskog pesnika Ovidija koji je u srednjem veku bio omiljen školski pisac u zapadnoj Evropi. I ovaj roman je od nas otišao Slovenima na istok, u Bugarsku i Rusiju, gde je ušao u sastav hronografa. Rukopis srpske redakcije po kome je načinjen prevod na savremeni jezik izdao je Ringhajm Eine altserbrische Trojasage, 1951).