Život sv. Save

Poglavlje 16: Bolest Stefana Prvovenčanoga. Sv. Sava ga kaluđeri na smrtnom času. Smrt i sahrana Stefanova. Sv. Sava venčava kraljevstvom sina njegova Radoslova. Putovanje sv. Save u Jerusalim da se pokloni grobu Hristovu i ostalim svetim mestima. Njegov povratak preko Nikeje, Sv. Gore i Soluna u Srbiju

Potom Stefan, blagočastivi kralj, obuzet bolešću, prizva brata svoga, sada hvaljenog, i mnogo ga moljaše da ga udostoji svetoga i anđeoskog inočkog lika. A Sveti ga o tom nikako nije poslušao. „Kad dođe vreme, reče, takvoj tvojoj molbi, ja ću te sam u tom poslužiti.“ Oporavi se od bolesti, i sveti arhiepiskop otide u svoj kraj. I opet Stefan oboli od teže bolesti, pa s plačem napisa Svetome, moleći ga da dođe i da ga udostoji svetoga i anđeoskog inočkog lika, „jer, reče, nećeš me više u ovom životu videti.“

Sveti se podiže i brzo iđaše svojemu bratu, ali Stefan brže iziđe iz života, otide ka Gospodu, i niko ne smede ga udostojiti inočkog života, očekujući Svetoga. I ni kraljevstvo ne beše ostavio nikome od svojih sinova, govoreći: „Kraljevstvo nije moje nego božje i onoga koji se trudio o njem, svetoga vladike i brata mojega. I, kao što ga pređe dade meni molitvama i blagoslovom, i sada, Bogom učen, tako će da ga dâ kome hoće.“

Sinovi njegovi i svi, mali i veliki, plakahu i spremahu za pogreb, pa na sretanje Svetoga poslaše govoreći: „Vladiko sveti, trudnim putovanjem ne bacaj sebe u bolest; brat tvoj i bez inočkog lika otide ka Gospodu.“ A sveti arhiepiskop, kad ču o smrti brata svojega, oružje bolesti prolažaše mu kroz dušu. Sjahav s konja, koji ga je nosio, zahvaliv Bogu s mnogo suznog ridanja, reče: „Slava Bogu za sve.“ Ražalostiv se mnogo, više što ne udostoji brata svojega da primi anđeoski lik nego što je umro, reče: „Ja, bedni, bih kriv ovome gospodinu bratu mojemu; nego kao uvek, i sad još više, Gospode, Gospode, ne ostavi me da se zbog toga uvek u životu mom potapam tugom.“ I, padajući na zemlju s plačem velikim i opet ustajući, moljaše se, govoreći:

„Vladiko Gospode, Isuse Hriste, Bože naš, koji si s bespočetnim Bogom i ocem svojim sabespočetan¹, koji si uvek s njim i jednoga jestastva², sin jednorodni, i koji si se i posle vremena po volji njegovoj radi našega cpasenja neizrečeno ovaplotio u utrobi presvete i svebezgrešne deve Marije bezmužno, od Duha svetoga i presvete njene krvi, i rodiv se dvogubo na zemlji poživeo s nama kao Bog i čovek; koji si po prirodi čovečjoj prosuzio nad Lazarom, i po prirodi božanstva vlašću istrgao ovoga iz utrobe ada, i podigao iz groba posle četiri dana, i, predstaviv ga živa Marti i Mariji, sestrama njegovim, utolio si im suze³; koji molbe satnikove za slugu nisi prezreo⁴; koji si pomilovao Hananejku⁵ kada se moljaše za kćer bolesnu; koji si podigao Jairovu⁶ kćer iz smrti kao iza sna; koji si podigao udovičina sina⁷ sa odra, kada su ga nosili na pogreb; i ja, grešni, danas se ugledam na njih, pa, padajući molim se tvojoj blagosti, kao njih u starini, i mene danas uslišav pomiluj, jer ti si tada i sada i uvek isti. Sve je tebi mogućno, nije ti nemogućno ništa. U rukama tvojim je duša i disanje svakoga stvora, jer ti život držiš i smrću vladaš, i osim tebe nema spasioca. Svesilnom rečju tvojom zapovedi presvetlome tvojemu i blagom anđelu da vrati dušu sluge tvojega, brata mojeg, da bude opet živ današnji dan do noći koja dolazi, u tvoje blagosti prosim, u koji ću moći da ga ukrasim anđeoskim i inočkim likom, što mu beše želja. Smiluj se, dakle, sada i na mene grešna, kao što nisi prezreo ni onih nekada, da i ja, sluga tvoj, pamtim tvoju milost na nama, da budem smeo i usrdniji u ostatku života mojega da tebi Bogu mojemu služim.“ Pa s mnogom verom i slobodom reče: „Anđele božji, u ime Gospoda našega Isusa Hrista govorim ti: Vrati dušu sluge svojega, brata mojega, da, došav njemu, opet ga nađem živa.“ I tako, usedav na konja, brže gonjaše putem, govoreći: „U te se, Gospode, uzdah, da se ne postidim!“⁸

A kad dođe nad brata svojega, odgurivaše od njega one koji plakahu, i, okropiv dovoljno časno lice njegovo ognjenim suzama, moljaše se mnogo o njemu tajnim rečima u srcu k znalcu tajni i svevideocu skrivenoga. I, prostrv na srce njegovo svoju desnu svetu ruku, u ime svete Trojice napisa po nagu znak krsta, i odmah oseti u rukama svojim da se krenulo, i, opipav po prsima njegovim, nađe i ova opet topla i živa, i kako se molio silno, bi uslišan i zaradova se, pa govoraše reč Hristovu sinovima njegovim, koji napred stajahu, i svemu narodu: „Ne plačite, niti vičite, ne umre kralj nego spava, i duša je njegova u njemu.“ I buđaše ga kao iza sna, govoreći mu: „Ustani, gospodine moj, i govori mi!“ Tada on, iz samrtnog sna otvoriv oči svoje i poznav Svetoga, dohvativ se ruku njegovih i celivaše ih, a Sveti ga podiže, i odmah ustade i sede. Ko će, Hriste, tvoje sile izreći? Ko će ispričati mnoštvo tvojih darova da onaj koji je bio umro i bez duše ugašen, i ukočen, i spremljen pogrebno da se preda materi zemlji, opet oživi molitvama Svetoga, i uskoro beše živ? Beše i divljenje i užas u onih koji su stajali napred, i svi se slagahu u jednom: „Gospode, pomiluj“, zvaše se.

Potom ga sveti arhiepiskop ukrasi svetim i anđeoskim i velikim likom inoštva, imenovav ga Simon monah mesto Stefan. Tada i najstarijeg sina njegova Radoslava privede ruci njegovoj, i Sveti zapovedi da njemu preda kraljevstvo. On reče: „Ja vlašću skiptar, a ti molitvama blagoslov.“ I tako, primajući inočko odelo u koje beše novoodet, celivaše ga, i više od prvoga carskog bisernog radovaše se ovim poslednjim vlasenim. Potom ga sveti arhiepiskop udostoji da primi presvete strašne, užasne i životvorne Hristove tajne⁹, i pošto svrši na njemu sve po ustavu, reče: „Zahvaljujem ti, Gospode, što usliša molitvu moju, i kako željah, videh slugu tvojega, brata mojeg. Primi opet u mir Gospode, dušu njegovu, da se kao o uzdignuću njegovu i o prestavljenju njegovu opet proslavi ime tvoje sveto.“ I tako pomenuti Simon, držan u rukama svetoga arhiepiskopa, slatko se veseleći i Bogu zahvaljujući, u rukama njegovim predade duh svoj. Svi koji stajahu napred od udivljenja ostaviše se plača, i, slaveći Boga i Svetoga, čuđahu se svetosti njegovoj, što Bog učini među njima takva čudesa molitvama njegovim.

Sveti arhiepiskop s episkopima i sveštenicima, sa sinovima njegovim i mnogim blagorodnicima podiže ga, i s njima dođe do velike lavre svetoga Simeona u Studenici, i tako mu psalmima i pesmama i milošću prema ništim, kako je dostojno i Bogu ugodno, ukazaše poštu, i tu ga, dakle, položiše u crkvi svete Bogorodice, blizu svetoga Simeona, oca njegova. I ova čudesa, dakle, učini Bog o podignuću i prestavljenju Stefana, blagočastivoga i prvog kralja, preko svetoga arhiepiskopa. I niko koji je slušao o čudesima koja su bila ranije u starim i svetim vremenima, nemoj da ne veruje i ovima novim koja su sad učinjena. Jer i ovaj Sveti ne bi huđi od starih i velikih, i neke mnogim vrlinama i nadmaša. Toga radi o ovome ne kolebajmo se dvoumnim pomislima, utvrdimo se Pavlom velikim i verujmo što govori: „Isus Hristos juče i danas, isti je uvek.“¹⁰ Dakle, i u starim i u današnjim vremenima, onima koji ljube Boga sve ide na dobro. Jer sve je mogućno onome koji veruje, reče Gospod.

Po prestavljenju blagočastivoga i prvog kralja sveti arhiepiskop venča kraljevstvom sina njegova Radoslava u velikoj crkvi, zvanoj Žiči, i, utvrdiv ga molitvama i blagoslovom, predade mu da samodržavno upravlja otačaskim i srpskim skiptrom. Malo vremena provede Sveti s njim, pa pohita potom da otide kamo imađaše mnogo želje, u sveti grad Jerusalim, i da se pokloni spasnome i životvornom grobu Hrista Boga našeg i svima svetim mestima onde, i ujedno i da učini milostinju u njima i svima ništim. Episkopi i svi blagorodnici, i sam Radoslav kralj, moljahu ga mnogim suzama da ne odlazi od njih, i ne mogoše ga zadržati, pa, pošto uteši srca njihova nadom da će im se opet vratiti, otpustiše ga. Mnoga zlata i srebra, pa da je hteo Sveti uzeti i sav dom njegov, dade mu kralj Radoslav da ponese sa sobom.

Sveti, darovav svima mir i blagoslov i celiv radi Gospoda, dođe tako na zapadno more u Dalmaciju, i otuda se sa svojima lađom naveze na more. Božjim promislom, imajući povoljno vreme, uskoro stiže u sveti i željeni grad Jerusalim, i, ušav u svetu božanstvenu crkvu Vaskrsenja, pokloni se. S mnogo izlivanja suzâ, i očima i telom dotičući se životvornoga groba vladike svojega Hrista i grleći ga rukama, izljubi ga ljubazno. Na svetoj i časnoj Golgoti i u svoj velikoj crkvi izljubi sa suzama, i, pokloniv se, zahvali Bogu što se udostoji da dobije po blagoj želji svojoj. Bi sjajno primljen od časnoga i svetog patrijarha Atanasija, dav mu celiv u Gospodu, i tako bi otpušten da se odmori.

Sutradan svrši svetu i božanstvenu službu u svetoj i velikoj crkvi Vaskrsenja sa svetim patrijarhom i sa časnim njegovim saslužbenicima, i kao što božanstveni oci u crkvi bejahu zajedno udeoničari božanstvene, tako isto behu i telesne trpeze u domu patrijarhovu. Mnogim darovima i počastima Sveti obdari crkvu božju, i patrijarha i saslužbenike njegove, a ujedno i nište, pa, uzev blagoslov i zapovest od svetoga patrijarha da po svoj oblasti njegovoj u Palestini može vršiti svetu službu, pokloni se lako u Vitlejemu¹¹, i u svetom Sionu¹², i u svetinji nad svetinjama¹³, i u Getsimaniji¹⁴, i na gori Jeleonskoj¹⁵, i u Galileji¹⁶, u Vitaniji¹⁷, i u ponici¹⁸ Gospodnjoj, i u svim svetim mestima oko svetoga grada, i svetu službu u njima odsluži, i milostinju u njima razdade. Potom, odmoriv se, dođe na reku sveti Jordan¹⁹, i, s mnogo uzbuđenosti zahvaljujući Hristu, pokloni se na mestu gde se Hristos Bog krsti telom od Jovana, vladika koji nije znao za grehe, hoteći oprati grehe naše od čoveka, gde se videlo kako Duh sveti slazi na njega u obliku golubijem, a ujedno se čuo i glas Boga Oca koji ga potvrđuje: „Ovo je moj dragi sin koji mi je u volji.“²⁰ Prešav Jordan, pokloni se i u crkvi svetoga Jovana Krstitelja, i u njoj odsluži svetu službu, ljubazno primljen od igumana i braće. I, dav dovoljno blagoslova koji nošaše, primi Gospoda radi celiv i molitvu od svih, pa, dopraćen od njih opet do Jordana, iđaše svojim putem, radujući se. Ušav u ogradu²¹ Svetoga Gerasima, i onde to isto svrši.

Dođe u veliku lavru Svetoga oca Save²², i pokloni se u njoj svima božanstvenim i svetim crkvama, i došav grobu svetoga imenjaka svoga prečasnoga oca, orosi ga dovoljno suzama i celiva. Sjajno primljen od igumana i braće, odmoriv se, sutradan odsluži u lavri svetu i blaženstvenu službu. Pošto su ga iguman i braća gostili mnogo danâ, ispita pećinu svetoga oca Save i sva mesta u pustinji, gde je živeo u mučanju, postu, bolesti i stradanju, i, obišav usrdno sve prečasne, koji su živeli usamljeno i u mučanju oko svete lavre i dužinom k Sodomskom moru²³ i u dolji, i, videv po prirodi ljude koji življahu skoro besputno, divljaše se i oduševljenjem rastaše u duši. Pošto se mnogo ispita o duhovnim poslovima s pomenutim prečasnim muževima, i pošto sve bogato obdari milosrdnošću, i molitvama ih i blagoslovom obdari, veselo se vrati u lavru. Mnoge počasti dade Sveti u lavri na lepotu božje crkve i ono što je potrebno igumanu i svoj braći, više od drugih manastirâ. Uzev od svih ljubazni celiv radi Gospoda i molitvu, hitaše na put radi obilaženja svetih mestâ.

Dođe i u lavru Svetoga Jevtimija i u ogradu Svetoga Nikole, i u ogradu svetoga i velikoga Teodosija opštežitelja²⁴, i tako Sveti učini u njima i u svima svetim mestima oko Jerusalima. Dođe i u sveti grad Nazaret²⁵, gde je, poslan od Boga, svečistoj bezgrešnoj devi Mariji arhanđel Gavrilo, prišav joj, javio blagi glas da će bez muža, nailaskom Duha svetoga i silom Višnjeg, osenjenjem, od prečiste svoje devojačke krvi roditi telom Hrista Boga našeg. Jer u tom Nazaretu, pošto se vrati od telesnog bežanja u Egipat, bi telom othranjen čuvar svih, Bog moj Isus, i zato se nazva Nazarećanin. Pošto Sveti odsluži svetu i božanstvenu službu u svetoj crkvi Blagoveštenja Bogorodice i božjoj, i pošto dade služiocima crkve što nošaše, i naročito obdari nište milosrdno, iziđe. Odatle stiže i na svetu Tavor-goru, i obilazeći celivaše toplim suzama u crkvi sveto mesto i vrh svesvete gore, gde Hristos, preobraziv se, malim zrakom, pokaza slavu božanstva svojega učenicima svojim, kao što moljaše, odakle i glas iz svetloga oblaka o dragome sinu koji ga je poslušao²⁶. I tako Sveti, obišav sve pustinje i manastire u Palestini, i pokloniv se u svima i razdav milostinju, vrati se u sveti grad Jerusalim. A pomenuti sveti patrijarh opet ga radosno primi, i diveći se usrdnosti njegovoj za obilaženjem svetih mestâ, pohvaljivaše mnoge trude njegove radi Boga, sastajući se za mnogo vremena potom i dogovarajući se o crkvenim pravilima i poučavajući se, radovahu se božanstveni oci, Gospoda radi.

Sveti arhiepiskop potraži i pokupova mošti mnogih svetih po manastirima i u Jerusalimu i od patrijarha, i svete službene odežde i časne sasude crkvene — kupovaše i po svoj Palestini, ako bi našao što sveto i časno, — hoteći doneti u svoje otačastvo. I opet odsluži svetu i božanstvenu službu u svetoj velikoj crkvi Vaskrsenja, i izljubi sa suzama Hristov sveti i životvorni grob, i ljubazno celiva svetoga patrijarha, Gospoda radi, i tako se časno rastadoše božanstveni oci.

Sveti, podigav se od Jerusalima, dođe u grad zvani Akr, i tu ostade dotle dok ne potraži i kupi što časno i sveto. I, ukrcav se u lađu sa svojima i potrebama, naveze se za Aziju²⁷, i, Bogom štićeni, uskoro dođoše u Aziju, gde bejaše car²⁸. Jer carski grad Konstantinov Fruzi²⁹ su bili tada osvojili i držali, carstvo se grčko nadvoje raseče. Svom Tesalijom i Ilirijom u Solunu carevaše Teodor³⁰, koji bi posle u bitki uhvaćen i oslepljen od Asena, cara zagorskog, a svim Pontom³¹, Galatijom i Vitanijom u Aziji³² carovaše blagočastivi car Kalojovan Vatac³³. Dobrodiv k ovom, javi mu o svom dolasku. A car se obradova dolasku njegovu, posla svoje poslušne sluge sa svojim konjima da podignu Svetoga od mora sa svakom počašću. Sa velikom ga ljubavlju primi car, i slatko ga raspitivaše o svetim mestima koja beše obilazio, poklanjajući se, pa s hvalom pohvaljivaše car trude njegove Boga radi. Mnogo danâ s mnogo ljubavi i počasti Svetoga su car i carica držali, dok je onde bio. I uvek, tražeći, mošti svetih kupovaše i od cara moljaše.

Potom Sveti javi caru o putu svom morem u Svetu Goru, Aton, a car spremi jednu od svojih katrgâ³⁴, i dade od svoga doma sva blaga zemaljska na potrebu Svetome, obdariv Svetoga časnim drvetom Krsta i moštima svetih i sveštenim odeždama i sasudima crkvenim i mnogim različnim počastima. Dade mu i mnogo zlata, govoreći: „Dugo ćeš putovati do Svete Gore i tvojega otačastva, vladiko sveti, a imaš običaj i da uvek daješ onima koji traže, uzmi, dakle, ovo i raspolaži kako hoćeš, moli se i za nas grešne.“ I tako, pošto blagoslovi cara, ljubazno se rastadoše Gospoda radi. Carica ga opet pozva, hoteći se od njega blagosloviti. I ona ga odlikova gorepomenutim počastima, i tako Sveti iziđe iz careve palate radujući se. Posla car u katrgu s oružanim ljudima i jednoga od slugu svojih da prate Svetoga bez bojazni i sa svakom počašću.

Tako su, s božjom pomoću, putovali morem ostavivši nadesno Konstantinov grad, i uskoro stigoše u Svetu Goru, Aton, i, stigavši u pristanište, i tovar iz lađe istovariše. I svi, pošto dobrodiše, u gošćeni sa Svetim, odmoriše se u manastiru, pa govorahu da će poći u svoju zemlju. A Sveti, pošto dovoljno obdari blagorodnika careva i oružane ljude i sve s njima u lađi, napisa zahvalnicu i molitvu s blagoslovom za sva dobročinstva careva, i dade carevu čoveku da je odnese caru. I tako, pošto ih sve ugosti i zadovolji potrebama za put i blagoslovi, otpusti ih s lađom caru.

A sveti arhiepiskop, pokloniv se u Svetoj Gori i u svetim manastirima, razdeli carevo i svoje netvrdičko zlato u njima, o prečasni prota i časni iguman i svi bogobojažljivi ljudi ljubazno ga dočekivahu kao izdanak Svete Gore i klanjahu mu se. Mnogi iz pustinje koje, Bogom učen, beše ranije hranio, dolažahu mu na viđenje da se blagoslove, pa blagodušno od njega primljeni, a ujedno i obogaćeni od njega blagoslovom i potrebama, odlažahu u svoj kraj. I, pošto se Sveti dovoljno odmori u Hilandaru, u manastiru sazidanom njegovom rukom, poučavaše na dobro igumana i braću na šta i radi čega izađoše iz sveta da se trude, i govoraše šta treba Boga radi trpeti, ako je potrebno. I utvrđivaše ih moleći, jer razlike između obojega: širokoga i tesnog puta lepo je izjavio Gospod naš Isus Hristos u svom Jevanđelju: „Čujte, reče, onaj koji se podviže, da se uzdrži od svega.“³⁵

Pošto potom svrši svetu božanstvenu službu i primi svete i strašne Hristove tajne, pošto ljubazno celiva sveti i mirotočivi grob prečasnoga svoga oca Simeona, i pošto nasiti kao livadom duhovnom rečima igumana i sve Gospoda radi sabrano njime razumno stado, a i ujedno ugosti telesnom hranom, dade svima mir i blagoslov i poslednji celiv Gospoda radi, te tako iziđe od njih.

Dođe u grad zvani Solun, i pokloni se u crkvi Svetoga Dimitrija, Hristova mučenika, i s toplom verom i ljubavlju celiva sveti grob njegov, u kom leže svete mošti njegove, točeći miro. Primi ga car Teodor³⁶, za koga rekosmo da ga je posle car Asen oslepio, i on ga odlikova mnogom ljubavlju i gozbom i darivanjem. Car i mitropolit mnogo izgovoriše Svetome da blagočastivi kralj Radoslav bude s njima u ljubavi i u miru, i tako ga ljubazno otpustiše da pođe u svoju zemlju, rekavši: „Pošto nisi daleko od nas, javljaj nam o svom zdravlju.“ Dade mu car zapovest i pismo da ga sa svakom počašću dočekaju i prate čak do međe grčke države.

Čuv blagočastivi kralj o dolasku Svetoga u svoje otačastvo, zapovedi episkopima i igumanima da s blagorodnicima dođu i do kraja srpske države, da ga dočekaju, a i sam, kad se približi, iziđe mu daleko na sretenje. Pokloniv mu se licem do zemlje, radovaše se nedostižnim veseljem svome ocu po Gospodu. A sveti arhiepiskop, videv samodršca i njegove blagorodnike i sva čeda svojega otačastva, pohvali Boga dav mir i blagoslov svima i celiv Gospoda radi. I, tako, pošto se svi mnogo pogostiše, odmoriše se.

Napomene

1. Sabespočetan, tj. Isus Hristos je bez početka, kao i njegov otac.
2. Jestastvo, priroda.
3. Jevanđelje po Jovanu (11, 38—44).
4. Aluzija na priču o tome kako je Isus iscelio kapetanovog (satnikovog) slugu u Kapernaumu (Jevanđelje po Mateju 8, 5—10).
5. Aluzija na priču o isceljenju kćeri žene Hananejke, koja je zaslužila to isceljenje zahvaljujući samo svojoj velikoj veri (Jevanđelje po Mateju 15, 28).
6. Jevanđelje po Mateju (9, 18—26).
7. Isceljenje u Nainu (Jevanđelje po Luci, 7, 11—14).
8. Psalam (25, 2).
9. Tj. pričest.
10. Poslanica Jevrejima (13, 8).
11. Vitlejem, mesto u Palestini, u plemenu Juda, gde je rođen Hristos.
12. Sion, brdo u Jerusalimu, koje se često uzima kao sinonim Jerusalima.
13. Svetinja nad svetinjama, crkva u Jerusalimu u kojoj se nalazi grob Hristov.
14. Getsimanija, selo blizu Jerusalima, gde se nalazila Maslinova gora.
15. Jeleonska gora, Maslinova gora, na kojoj se Hristos molio uoči svoje smrti.
16. Galileja, oblast u severnoj Palestini, blizu Getsimanskog jezera, gde je Hristos najčešće držao svoje propovedi.
17. Vitanija, mesto u Judeji, blizu Jerusalima i Maslinove gore.
18. Ponica, ćelija.
19. Najveća reka u Palestini, U hrišćanstvu smatrana kao sveta reka, pošto je po legendi u njoj kršten Hristos od strane Jovana Krstitelja.
20. Jevanđelje po Mateju (3, 17).
21. Ograda, (tj. u Manastir — manastir je obično ograđen visokim zidom).
22. Sava osvećeni, svetac iz 6. veka, po kome je Rastko Nemanjić uzeo svoje kaluđersko ime, i kome je posvećen manastir (lavra) u Palestini.
23. Sodomsko more, današnje Mrtvo more, blizu kojeg se, prema Bibliji, nalazio stari grad Sodoma, koji je spaljen.
24. Opštežitelj, koji živi u monaškoj zajednici (opštežitije).
25. Grad u Palestini gde je živela porodica Isusova.
26. Aluzija na priču (Jevanđelje po Mateju 17, 5) po kojoj je Hristos sa svojim učenicima izišao na brdo Tavor, kada je božji glas iz oblaka rekao: Ovo je sin moj ljubazni, koji je po mojoj volji i njega poslušajte.
27. Tj. za Malu Aziju.
28. Znači došao je u Nikeju, gde je tada bilo sedište vizantijskog imperatora.
29. Latini.
30. Teodor Anđel, epirski despot, koji je u bitki kod Klokotnice (1230) pobeđen od Bugara.
31. Pont, severoistočna oblast u Maloj Aziji.
32. Tj. u Maloj Aziji.
33. Jovan Vatac (1222—1254), vizantijski imperator.
34. Katrga, lađa.
35. Prva poslanica Korinćanima (9, 25).
36. Teodor Anđel, čija je ćerka bila žena kralja Radoslava.

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21