Život Stefana Nemanje

Poglavlje 8: Pokajna i zavetna molitva Nemanjina. Podizanje manastira Studenice. Podizanje i potpomaganje drugih crkava

A kad je sve ovo bilo svršeno božjom pomoću, ovaj moj sveti gospodin, uvek imajući u srcu svom neiskazani strah božji, poplašiv se priče, govoraše:

Da se kako na meni ne ispuni reč iz priče Vladike mojega koju reče: Nekome bogatu čoveku prerodi njiva, i pomišljaše u sebi, govoreći: razoriću žitnicu i veću ću sazidati, i sabraću žita i sva dobra moja, i reći ću duši mojoj: dušo, imaš mnogo dobra za sve godine, pij i jedi, i veseli se¹, i ostalo? I, počekavši, u nevreme postići će me ona reč na kraju koju reče: Bezumniče, ove ću noći izvaditi dušu iz tebe, i ovo što spremi kome će biti?²

O, tada, tada, braćo, ko će otrpeti ili shvatiti ono grdno i strašno sudište njegovo, ili gnev neodoljivi koji će biti na nama grešnim? Ili ko će tada prizvati strašnoga i grdnog sudiju na pomoć sebi, ne učiniv milosti i prestupiv zapoved Tvorca svojega, kao ja grešni? Ali, Gospode, Gospode, poštedi i pomiluj slugu svojega, jer su, ja znam, bezakonja moja, uistinu, velika i pred tobom su uvek neutajena, Gospode. Zato iznosim kao početak u srcu mojem: da trepti i da se boji imena tvojega svetog. Po apostolu Pavlu govorim: Vi koji imate žene da ste kao oni koji nemaju, čuvajući se u čistoti i u zapovedima Gospodnjim³. Zato i ja, grešni, dajem ti prečistu i neoskvrnjenu Mater tvoju kao jamicu mojega tvrdog zastupanja i čuvarku, radi imena tvojega svetog, da se zbog tebe odvajam od sprege sa ženom svojom, i stavljam tebe, Vladiko moj, Isuse Hriste, za vođa i hranioca starosti moje i nastavnika na putu, kojim idući i slaveći ime tvoje, neću se spotaći. Nazidaću i hram prečiste i preneporočne Matere tvoje dobrotvorke, i tu ću ti ispuniti zavete moje, koje izrekoše usta moja.

I poče zidati hram Prečiste u Ibru, na reci po imenu Studenici. I dok je sve ovo radio, uvek i neprestano slaše molbe Gospodu i Bogu i Spasu našemu Isusu Hristu i prečistoj Materi njegovoj i, štaviše, ugodnicima njegovim svetim slaše darove, počev od velike crkve gospodnje u Jerusalimu i Svetoga Jovana Preteče, i u Rimu crkvi svetih i sveslavnih vrhovnih apostolâ Petra i Pavla i Svetoga Teodosija u pustinji, i svetoga arhijereja i svetitelja Nikolaja i čudotvorca u Velikom Bar⁴ i preslavne i uvek deve Bogorodice u Evergetidi u Konstantinovu gradu, i svetoga arhistratiga Mihaila u gradu zvanom Skoplju, kojemu i hram podiže u mestu tom⁵, i svetoga velikog mučenika Hristova Dimitrija u gradu solunskom, i svetoga i velikog mučenika Pantelejmona u gradu Nišu, i kojemu i hram sazida tu⁶.

Vapijaše neprestano, dan i noć, ovako govoreći: „Sveti Hristovi predstavnici i arhanđeli, proroci i apostoli i mučenici i jerarsi i predostojni oci i pustinjaci i črnorisci i prečasne deve, molitve svoje izlijte pred vladikom svih, Gospodom našim Isusom Hristom, da me ne osudi na dan Strašnoga suda i groznog ispitivanja, onoga dana i časa, nego da mi bude milostiv, tih i utešan, zbog molitava prečiste svoje Matere i vaših, sveti, i da mi dâ da, prebrodiv životnu buru, uđem u tiho i istinito i neuzburkano pristanište i da vidim svetlost moju nezahodnu i Gospoda i Spasa i Boga mojega, cara Isusa Hrista, koji je u svetinji hvala Izrailjeva. Jer prorok reče: Na te se nadaše oci naši, i ne postideše se, na te se nadaše i spasli su se⁷. Zato, Gospode, i mene bedna, koji se nadam na milost tvoju, ne ostavi; koji je sagrešio, ne odbaci; i miluj, Spase, tvar svoju da, odbaciv krasote ovoga sveta, ide za tobom, hvaleći i slaveći sveto i bezlobno ime tvoje, Oca i Sina i svetoga Duha, i sad i uvek, i na veke vekova.“

Ove molitve čineći iz dubine srca, veselom dušom truđaše se o hramu Presvete, starajući se o njoj da se skoro svrši. A kad gledaše podizanje hrama Presvete, ovaj moj gospodin sveti, verujte mi, o gospodo i braćo, da sam video kako se njegov um diže u visinu kao neki neboparni orao, koji je držan na zemlji vezan uzama železnim, pa se istrgao i u visinu uzleteo da dođe do onoga besmrtnoga i svetoga istočnika i da vidi hlad božanstvenoga grada višnjega Jerusalima čiji, uistinu, postade pravi građanin.

Napomene

1. Jevanđelje po Luci (12, 16—19).
2. Jevanđelje po Luci (12, 20).
3. Prva poslanica Korinćanima (7, 29).
4. Veliki Bar, Bari u južnoj Italiji.
5. Nemanja je samo obnovio taj manastir. Danas on ne postoji.
6. U Nišu i danas postoji manastir sv. Pantelejmona.
7. Psalam (22, 4—5).

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22