Život Stefana Nemanje

Poglavlje 1: Uvod. O Bogu, po Svetom pismu

Dođite, o hristoljupci, i vidite kako se na nama zemnim otkrila dubina božjega milosrđa. Onaj koji od sazdanja svega sveta miluje pali rod čovečji, milosrđem svetoga svojeg Duha unapred objavljivaše proročkim ustima ono što će biti, kao što reče prorok: Rečima gospodnjim nebesa se utvrdiše, i u dahu ustâ njegovih sva je sila njihova¹.

Jer proroci, proričući, utvrđivahu svet mu stvoreni Duhom njegovim svetim da veruje u svetu Trojicu i u jedno božanstvo, pa i o dolasku njegovu koji će biti. Jer je sveubilački đavo nasejao štetnu plevu i ukorenio je u srca njihova², i odvratio ih od Tvorca svojega³, da služe gluhim kumirima⁴, pa ih je, štaviše, doveo i do pisanja njihova⁵, da ih tako rine na dno skrovišta adovih⁶. A oni, budući bez nade, mišljahu da Tvorac naš neće potražiti stvorenja ruku svojih, jer i proroci u adu govore: Da li će doći naš izbavilac da nas izbavi ili drugi ko? A on milosrđem svojim ne zadocne, po proroštvu koje proreče David Duhom svetim: Sići će kao dažd na runo i kao kaplja koja kaplje na zemlju⁷. Jer, uistinu, siđe i useli se u utrobu žensku onaj koji se ne može smestiti ni na nebesima. Ko je ova žena? Ovo je žena o kojoj prorok reče: od korena Jesejeva, žazao koji je nikao iz slabinâ Davidovih⁸, i, prosto reći, čista i prečista i bezgrešna i uvek devojka Marija, mati Hrista Boga našeg, carevo pokojište, iz koje nepovredno prođe, sačuvav je zatvorenu, kao što reče prorok: Svetlost zasja onima koji sede u tami i u senci smrtnoj⁹. I u dane njegove zasja pravda. Jer, uistinu, svetlost zasja dolaskom njegovim onima koji su u adu, ne samo svetim prorocima koji su u adu, nego i nama koji smo sagrešili od prestupljenja našega pradeda Adama.

Jer nas najpre obnovi krštenjem svojim, verom i duhom, a potom nas iskupi prečistom svojom krvlju, i sve narode sakupi pod jedno božanstvo, i pod jednu vlast, i u jednu veru. Štaviše, i onima koji ga ljube daje preizobilnu bogatu milost svoju neiskazanim svojim milosrđem, i visinom svojega božanstva hođaše zemnome jestastvu pridodati od nebesnih silâ, izabrav po saznanju neke za svete muževe, drugima, prema trudima njihovim, dajući vence¹⁰, a nekima da, od rođenja materâ njihovih¹¹, budu zemaljski gospodari kao ugodnici njegovi, koji se ne staraju samo za zemaljske vlasti, nego koji ugađaju Gospodu, čineći mu po volji sa strahom, pa i sa slobodom. Među njima beše i ovaj moj gospodin sveti hranilac, ugađajući Gospodu, želeći da uživa blaga u domu gospodnjem. Jer nasađeni u domu gospodnjem, prorok reče, procvetaće u dvorovima Boga našega¹², što ne pogreši.

Napomene

1. Psalam (33, 6).
2. Njihova, ljudska.
3. Svojega, m. njihova.
4. Kumir, idol.
5. Tj. stvarali su i svoju neznabožačku, jeretičku književnost.
6. Adovih, paklenih.
7. Psalam (72, 6).
8. David je sin Jesejev, a Marija je iz roda Davidova. Prva knjiga proroka Isaije (11, 1).
9. Jevanđelje po Mateju (4, 16).
10. Vence, mučeničke, kojima se postaje svetac.
11. Tj. otkad ih njihove matere rode.
12. Psalam (92, 13).

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22