Poglavlje 11: Sv. Simeon podiže, s pomoću Stefanovom, Hilandar u Sv. Gori. Zahvalne molitve Stefanove i darovi manastiru
Posle ovoga našav pusto mesto, zvano Hilandar, uvođenja presvete Vladičice naše Bogorodice u crkvu, posla ovaj sveti i prečasni starac, sa nazvanim ava1. Savom, sinu, kojega ostavi u otačastvu svom da vlada svom zemljom srpskom, da im pošlje dovoljno potreba na podignuće i obnovljenje hrama Presvete, govoreći mu ovako: „O drago čedo i slugo Hristov, znaj, ako smo te i ostavili voljom Gospoda Boga i Presvete i s blagoslovom mojim, da vladaš u tom mestu, pišem ti da nađoh pusto mesto usred Gore Svete, Vavedenja presvete Bogorodice, po imenu Hilandar. Ne leni se, nego pohitaj svom snagom svojom da ga podigneš, da se sazida hram Presvete u spomen moj u zemlji ovoj, i opet po meni da bude tebi i čedima tvojim i unučadma, u vašem rodu do veka. Jer ti si ktitor ovome, kao što i pređe pismom predadoh u državi tvojoj hram presvete Bogorodice blagodatnice u Studenici, ni s kim u zajednici, samo tebi i porodu tvome posle tebe. Pominjem ti, čedo, proročku reč koju reče: Pokori se Bogu i umoli ga, i daće ti po prošenju srca tvoga. Otkrij put tvoj, i on će učiniti, i izneće kao svetlost pravdu tvoju?2 Zato ne docni, niti spavaj, nego se trudi da, ispuniv ove moje reči, s blagoslovom mojim izvršiš svoje dobro delo.“
A ovaj sin njegov, primiv poslanstvo i pismo prečasnoga svoga gospodara Simeona sa svim srcem i radošću velikom, i, ustav s prestola svojega, pade ničice na zemlju i sa suzama govoraše: „Zahvaljujem ti, Vladiko Gospode Bože moj, Isuse Hriste, što si dao meni, nedostojnome sluzi tvojemu, da idem za delima nekadašnjega hranioca mojega, koji se starao da othrani zemno mi telo, koji se i sada, iako se odstranio od mene, uvek i neprestano stara o duši mojoj i upućuje me na put svoj, da idem za delima njegovim. Jer, uistinu, pravi i istiniti sluga tvoj je onaj koji ide za tvojom rečju, i ne gnuša se da privuče čovekoljublju tvojemu zabludele, otpale, i bludne, i grešne, kao što on mene, nedostojna, iako sam daleko od njega, čini udeoničarem i ktitorom hramova njegovih svetih, ne po mojem nedostojanstvu, nego po neiskazanoj njegovoj milosti. Zato šta da ti vratim ili šta da ti prinesem od mojega nedostojanstva za dobra tvoja koja si učinio i činiš meni grešnom?3 Jer ko će ispričati ili iskazati veličinu sile tvoje, ili bezdanu ti čovekoljublja? Ili, opet, ko će pretrpeti neodoljivi gnev tvoj koji je na nama grešnim? Nego si obostrano blag, Gospode, i dobra činiš kao milosrdan. Zato mi, diveći se sili tvojoj, vapijemo ti: Slava čovekoljublju ti, Gospode, u veke, amin!“
Potom, kad je došao od njega iguman Metodije, posla dovoljno i preizobiljno darova na osnovanje i dovršenje hrama Presvete, i ne samo jedanput, nego i za sve godine slaše što je potrebno gospodinu svetome, dok se ne svrši crkva Presvete. Ne samo darove nego i od svoje zemlje odvojiv dade na potpuno dovršenje gospodinu svetome i črncima u tom mestu, ovako govoreći igumanu Metodiju: „Klanjajući se, reci gospodinu mojemu, tako govori sluga tvoj, sve zapovesti tvoje izvršiše se, i želje srca tvojega ispuniše se. Jer kako bih se i kakvom mišlju ja, bedni, okaljao kad ne bih ispunio zapovesti tvojih? Kako da zaboravim dobro i blago vaspitanje tvoje? Jer Hristos uduhnu duh u mene, a on me odnegova, i nastavi, i pouči. I milošću Gospoda tvoJega Isusa Hrista, izvršenom naukom i blagoslovom ustâ tvojih, neću se uplašiti onih koji me odasvud napadaju, niti huke inoplemenih varvarâ. Jer Petar Gospodu svojemu reče pri pranju nogu, nekad braneći mu: Ne samo, Gospode, noge nego i glavu.4 Tako, gospodine, i ja, nedostojni sluga tvoj, neprestano ti kličem: ne samo ovo što se prinosi, nego i telo moje zemno dajem na ono što ti je potrebno. Nego, gospodine, zapovedaj i drugo, sve će se svršiti, jer neću oslabeti ni do poslednjega daha. Jer ne pribavih ja ovo, nego ti, gospodine, sve stvori s pomoću Vladike tvojega. Jer ono što je bilo propalo povrati i rastureno sabra, i jeresi progna s pomoću Hrista tvojega, i ljude i zemlju svoje države, izvukav kao iz bezdane, nauči božjemu veličanstvu, da se slavi ime sveto. Jer si, uistinu, pastir dobri, koji si položio dušu svoju za ovce svoje, prognav od njega jeretička učenja kao mislene vuke. A ja šta sam, gospodine? Samo poslušnost, gledajući tvoja dela.“
A on5, kad je došao Svetome i Prečasnome, bi sa donesenim darovima primljen s čašću, pa ispriča sve što je bilo i kako njegov dragi sin ispuni volju srca njegova.
Napomene
- Ava, otac.
- Psalam (37, 4—6).
- Psalam (116, 12).
- Jevanđelje po Jovanu (13, 9).
- On, tj. Metodije, iguman.