Život Stefana Nemanje

Poglavlje 13: Bolest i smrt sv. Simeona

I življaše blaženi Simeon u tišini sa detetom svojim Savom. I tihovahu u manastiru svojem, u hramu Presvete Bogorodice, u Svetoj Gori, i kaluđerovahu, po svakom pravilu kaluđerskoga ustava, dan i noć ne prestajahu ustima, ne umuknjavahu pojanjem, idući preuskim i tesnim putem, zaboravivši sasvim na ono što je zemaljsko. I, otišavši od onoga što je trošno i zemno i uperivši um na nebesa, telom na zemlji stajahu, a umom i dušom među nebesnima boravljahu, gledajući dole kao samoga Hrista pred sobom, a gore sa anđelima nastanjujući se. I ispravivši život i dela nalik starih svetih, načelnika ovoga pravila, nalik črnaca prečasnih, i gledajući na nagrade trudova svojih ranije truđahu se na bolje, tako da i nadmašiše ostale. I ispuniše mnogo vremena u svojem mestu svete Bogorodice i uvek deve Marije, dok ne bi po volji onome koji je sazdao tela ljudska i koji zna tajne ljudske, kome je u ruci svaki stvor životni i koji svojim milosrđem zna kraj svakoga, hoteći nabolje prevesti preblaženog starca i dati mu opravdanja za trud njegov, i trošenje tela i za umnožavanje suznoga istočnika, i za svako vršenje dobra dela, da ga prizove k tajnoj trpezi i da ga napoji s istočnika besmrtnoga, i da ga udvori na hladovitom mestu one livade, da ga naseli u dvorovima svojim sa onima koji su mu ugodili, da se veseli neprestano s anđelima njegovim. Jer koji je čovek, reče, koji će poživeti, a neće smrti ugledati?¹ I, hoteći ovoga objaviti kao nebeskog čoveka, a zemaljskog anđela, potrudi svoju neizrečenu milost, i spremi lestvice² ishodu Prečasnoga, koje sam sebi unapred³ spremi, predan Vladici svojemu, da mu ih, u času ishoda njegova, iznese. Slikajući ih unapred, Klimaks Jovan⁴ govoraše: Penjite se, braćo i oci! Stupiv Sveti na njih nepostidno, hitaše da ide onome koji ga zove.

Jer u ovo vreme poče Prečasni bolovati. I, prizvav sina svojega Savu, poče govoriti, polivajući suzama telo svoje: „O dragi moj, prispe vreme odlaska mojega. Evo napred stoji Hristos nevidljivo i zove me. Prinesi mi, čedo, Mater Gospoda mojega Isusa Hrista, da joj, kao što se obećah, predam u ruke njene duh moj. Prizovi mi, čedo, protu i braću svu da vide ishod moj. Jer evo se već približuju sluge Gospoda Boga mojega i silni vojnici, i glas njihov i pesmu njihovu čuju uši moje. Pohitaj, dragi!“

I kad bi prinesena Sveta⁵, i kad se svi zvani sabraše radi pokoja Preblaženoga, prostre rogozinu svoju pred Svetim i ležaše, očekujući dolazak anđeoski. A ovi, sedeći oko tela njegova, budući u tuzi, žaleći za Svetim, govorahu mu s mnogo jecanja: „Ne ostavi nas, sirotâ, Prečasni! Ne liši nas učenja svojega! Jer ko će nas poučiti, i kome ćemo pribeći?“ I, ispunivši se mnogim vapajem, žalosno ridahu.

Među njima i Sava, uvek cvatući različnim cvetom devičanstva svojega⁶, plačući žalosno, govoraše: „O Prečasni, vidim da se seliš Gospodu. Ali ne zaboravljaj nas u molitvama svojim, i isprosi nam milost u Hrista Boga. Jer kako ću poživeti bez svetoga ti lica? Jer kakav ću običaj⁷ primiti, ne nasićujući se dobrim pastirom svojim? Kakav ću običaj primiti pri besedi duševnoj? Od koga ću dobiti utehu moju? Ko će mi isceliti duševnu povredu? Umoli Vladiku svojega da me primiš sa sobom pod večite krovove. Jer ne mogu podneti rastanka, svetlosti moja slatka!“ I svi kao jednim ustima rekoše: „Seti nas se, Prečasni, u blaženom tvom pokoju!“ A on, prignuv se, reče: „Zašto ste obuzeti tugom? Počnite nadgrobna pojanja.“

I najednom bi šum, kao da se podiže mesto na kom bejahu. I gle, anđeoska pesma nevidljivo: Slava va višnjih Bogu, na zemlji mir, va človeceh blagovolenije⁸. I Preblaženi pojaše s njima na očigled svima. I tako predade duh svoj u ruke Gospodnje. I beše lice njegovo nasmešeno, imajući na sebi neiskazani izgled. I divljahu se svi, gledajući to.

I, opremivši telo Blaženoga, sa psalmima i pesmama položiše ga u grob. I raziđoše se svi, svako svome domu, slaveći zbog toga Oca i Sina i svetoga Duha, sada i uvek i na veke vekova. Amin!

Napomene

1. Psalam (89, 48).
2. Lestvice, vrline pomoću kojih se jedino uzlazi na nebo.
3. Tj. one će se videti tek posle smrti.
4. Jovan Klimaks (Lestvičnik), svetac iz 6. veka, učenik Grgura Nazijanskog
5. Ikona Bogorodice.
6. Tj. cvetom svoje duševne čednosti.
7. Običaj, način života.
8. Jevanđelje po Luci (2, 14).

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22