Poglavlje 10: Nemanja se, ostaviv na prestolu sina Stefana, kaluđeri i dobija ime Simeon. Najpre živi u Studenici, a potom, na poziv sina Save, odlazi u Sv. Goru. Život njegov u Sv. Gori
Kad je svršio molitvu ovu, prizva k sebi ženu svoju, i sinove svoje, i arhijereja svojega, po imenu Kalinika, i starešine, i knezove zemlje svoje koji upravljahu, vojvode, vojnike, pa im govoraše: „Svetitelji, prijatelji i braćo moja, neka vam je znano da iz mladosti moje žuđah plamenom srdačnim da idem za zapovedima Vladike mojega, i ne htede Gospod moj. A sad prispe vreme da se ono što se započe odavna i svrši. Jer, evo, svet moj darujem onome koji je ostao među vama da vlada na prestolu mojem, blagosloviv vam ga blagoslovom, kao što Bog blagoslovi Jovove1 naslednike, da gospoduje među vama nepokretno.“
I, ustav s prestola svojega, predade mu ga sa ovakim blagoslovom. A svetitelju reče: „Pristupi i svrši molbu moju.“ I primi časno iz ruke njegove anđeoski i apostolski lik sa, Bogom sastavljenom mu, ženom svojom. I nazva se kaluđerskim imenom Simeon, a prečasnu nazva Anastasija. I dođe u Presvetu Bogorodicu u Studenici. I ostade tu, živeći sa časnim črncima, po pravilu i zapovedi svetih i bogonosnih otaca, nikako se ne leneći.
I posla pre njega otišlome vaspitaniku, nazvanome Savi monahu, u Svetu Goru, izveštaj s rečima: „Znaj, o ljubimče Hristov, što prosih i što željah, što tražih iz sve snage svoje, iz sve duše moje, smilova se na mene Tvorac moj, ne po mojim bezakonjima, nego po premnogoj i neiskazanoj milosti svojoj i čovekoljublju, te me udostoji onoga što željah — časnoga njegova anđeoskog lika. Raduj se i ti zbog mene, i moli se o meni Vladici svojemu, što me, nedostojna, ako i u dvanaesti čas, udostoji ući, da se s tobom javim kao radnik vinograda Hristova, da primim nagradu svoju2.“
Obradova se duhom nazvani Sava, i množeći umnoži molbe svoje pred Gospodom svojim i, dav hvalu sa suzama prečistoj vladičici Bogorodici, reče: „Zahvaljujem ti, Gospode, što nisi ostavio one koji te traže i koji se nadaju na te i trude se imena tvojega radi.“ I napisa mu pismo: „Gredi3, gospodine moj, prisna slugo Vladike mojega, gredi prečasni. Gospod tvoj čeka te, i spremio ti je svaki stan. Jer se neće postideti oni koji se nadaju na nj. Uđi u radost Gospoda svojega, jer onima koji ga ljube sve će ići na dobro4.“
Primiv reči ove moj gospodin sveti pohita i, uzev krst svoj, pođe za Hristom, brzo tekući k željenome. I došav, odmah se useli u hram Prečiste Bogorodice Vatopedske. I sabravši se tu, življahu u radosti duševnoj, u pojanjima i bdenjima, u časnim molbama dan i noć. Prota5 i sva braća svetogorska, i časni igumani, i sva braća, i pustinjici, dođoše da ga pohode, i kleknuvši jedan pred drugim, ljubljahu se sa suzama, i govorahu s njim o krasoti duševnoj, a on ih ispitivaše o životu njihovu i pravilima kaluđerskim. I divljahu se i, čudom užasavani, govorahu u sebi: „Da nije izabrao milostivi Vladika i presveta njegova mati ovu Svetu Goru za utočište kaluđerskoga života, ne bi ni ovoga Svetoga priveo k nama, koji je ostavio carstvo svoje i slavu svoju. Ali ga istinito zavole Gospod i Bog naš, da istinito pravednome nam udeoničaru pokaže mesto ovo sveto. Nego slava ti, Gospode Isuse Hriste, koji tvoriš ono što je strašno i preslavno, kako si izvoleo. Hvalu ti odajemo za dobra tvoja koja bivaju u ove dane, jer ovaj sveti, pošto najpre pusti svoj letorast, kao dar neporočan i žrtvu prijatnu, i sam, potrudiv se, dođe. O milosrđa Vladičina, o neiskazane dubine čovekoljublja ti, koje se vidi među nama! Jer, uistinu, razumesmo kako Gospod Bog naš i Prečista pohodi ovo mesto sveto i nas koji stanujemo u njemu, jer nam donese hranitelja našega.“
Jer, kad dođe ovaj gospodin sveti, sve manastire, od velikih pa do kraja njihova, nijednog ne ostavi od njih, nego svaki od njih obdari svakojakim darovima po dostojanju njihovu, i u svima njima užeže svetilnik i bratstvo6 svoje u njima ostavi koje je i do danas.
Napomene
- Knjiga o Jovu (gl. 42).
- Prema priči iz Jevanđelja po Mateju (20).
- Gredi, od glagola gresti (ići).
- Poslanica Rimljanima (8, 28).
- Prota, starešina Sv. Gore.
- Bratstvo, kaluđere.