Poglavlje 18: Sv. Simeon spasava Stefana od Mihaila, dračkog despota
Drugo divno čudo ispričaću vam, braćo, divna dela ovoga gospodina moga, svetoga Simeona. Jer se velika, i preslavna, i čudna, i strašna dela čine njime neprestano, u sve dane. Jer ako ko može izbrojiti zvezde nebeske i pesak morski, to će izbrojiti i ovoga Svetoga čudesa, i blagodati, i sile predivne, koje učini. Jer se zadivljava um i straši sve ljudsko znanje. Jer od čoveka je nemogućno, a od Boga je sve mogućno1. Pričaću o ovom čudu njegovu koje je bilo.
Ustade neko od grčkoga roda, od carskog roda, po imenu Mihailo2, u strani dračkoj i u pomorju njegova ostrva velikog, koje je blizu Dioklitije, i dalmatinske strane, i otačastva svetoga Simeona. I on podiže rat na mene, slugu njegova, koga ostavi na prestolu svom. I, ulučiv vreme, kad sam se bio daleko udaljio od te strane, uze jedan od mojih gradova, po imenu Skadar, koji, uistinu, Dalmaciji pripada.
Poslav mu, rekoh: „Ostani, brate, sad. Jer Gospod ne ostavi to ostrvo u tvoju državinu, nego u pravu državinu gospodina moga svetog, a njegovim molitvama i predanjem dato je meni na upravljanje. A ti se seti reči Preteče i Krstitelja Jovana, koji zaprećuje i govori da čovek ostane pri svom i da bude zadovoljan svojim obrocima. Budi zadovoljan svojim, a o onom što je od uvek mojega otačastva, to nadajući se na Gospoda mojega, Isusa Hrista, i na presvetu vladičicu Bogorodicu, i na prečasnoga gospodina mi svetog, neće se posumnjati srce moje, niti će se ustrašiti od tvoje pakosti, nego ću, štaviše, viknuti iz dubine srca mojega: Blagosloven Gospod Bog moj, koji uči ruke moje na napad i prste moje na borbu3. I ako me napadne puk, neće se pobojati srce moje. I predanja njegova neću ostaviti, dok ne svrši duša moja4. I pognaću, Gospode, tobom neprijatelje moje, dok ne poginu5.“
I opet, obrativ se, vapijah: „Gospodine moj sveti, dođoše narodi na dostojanje tvoje i oskvrniše tvoju svetu crkvu, slugu tvoga ozlobiše, trudeći se da tvoje dostojanje uzmu. Umoli Vladiku tvoga i Gospoda da se vrate posramljeni u nadi svojoj6. Jer si ti pribežište moje i utvrđenje, i ti si koji ograđuješ otačastvo od svakoga zla, koje nailazi na nj. Jer si ti postavio zemlje svoje, i ne prestupi ih dosad niko. I sad ne ostavi nas, koji se nadamo na tebe i uzdamo u tebe. Jer si ti veselje naše i pohvala.“ Ovaj prečasni sveti Simeon, topal u molitvama, i brz da pohodi, i badar na trud, koji brzo priklanja božanstvene uši onima koji ga prizivaju, ne odvrati lica svoga od mene, nego, kao što me je i pređe ljubio, i sada me do kraja ne ostavi. I umoli svojom molitvom svetoga i velikog mučenika Đorđa, koga uze sebi za pomoćnika i pobedioca nad neprijateljima, i kao što Merkurije probode nečastiva mučioca Juliana7, tako i ovaj velikomučenik, umoljen gospodinom svetim, na javi taknu u rebra igumana svojega Janićija, u hramu svom u sredini srpske zemlje, govoreći: „Ustani, propovedaj veličinu moju. Jer sam ja poslan od Gospoda da ubijem Mihaila Grka, koji je u dračkoj strani.“ I odmah jedan od robova njegovih, ustav, probode ga mačem na odru njegovu, i zlom smrću predade dušu svoju, na sramotu gledaocima, a na radost svima koji se uzdaju u Gospoda i u svete ugodnike njegove.
Napomene
- Jevanđelje po Luci (18, 27).
- Napad Mihaila Dračkog bio je 1215. Pošto je poseo severnu Albaniju sa Dračom, Mihailo je zauzeo Skadar, ali njegova iznenadna smrt omogućila je Stefanu da obnovi stare granice.
- Psalam (144, 1).
- Psalam (27, 3).
- Psalam (18, 37).
- Psalam (35, 4).
- Sv. Merkuriju pripisuje se ubistvo rimskog imperatora Julijana Apostate.