Poglavlje 16: Sv. Simeon spasava Stefana od napada bugarskog cara Borila i latinskog Filandra
Posle ovoga ja, nedostojni sluga njegov, molitvama ovoga svetog gospodina mojega olakšavah se od svih teretâ1, starajući se o zapovedima njegovim i, živeći u miru i tišini odasvud, otresoh sa sebe, s pomoću Prečasnoga, sve neprijateljske varvare koji su napadali na otačastvo njegovo. Bi zavist od zakonoprestupnoga cara bugarskog, po imenu Borila2, koji je blizu živeo, čije se bezakonje ne utaji od svega sveta, jer, uistinu, nadmaša Irodovo bezakonje3. Jer se ovaj diže sa svom silom svojom, uzev sa sobom zeta svojega, grčkog cara, po imenu Filandra4, koji je u slavnom Konstantinovu gradu. I uznesoše misao svoju visoko da potrebe otačastvo Svetoga i da me do kraja ozlobe, i, ako je mogućno, i da me prognaju iz države moje. Jer rikahu kao lavovi, i htedoše da me progutaju i, podigavši silu, da se pohvale protivu mene.
A ja, videv ih kako idu odlučno i nezadržano, svirepo i neukrotljivo, do grada po imenu Niša, nemajući drugoga pomagača od zemaljskih sem Gospoda mojega, Isusa Hrista, i presvete Bogorodice i ovoga svetog gospodina mojeg, vapijah u bolu srca svojega: „Vladiko, Gospode Isuse Hriste i presveta moja Bogorodice, čovekoljubice, ti znaš pomisli i dela i nemoć hudih stvorova. Tebi iznosim dušu moju5, koju oskvrnih grehovima. Izbavi me od onih koji idu da me ozlobe. Jer me, evo, kao psi napadoše, i zbor zlobnih opseda me6, i napadoše na me silni. Ustani, Gospode, na susret meni i vidi, da ne reku neprijatelji moji: proždrasmo ga7. Jer si ti zastupnik moj i utočište moje, tobom se opravdavam8. A ti prečasni gospodine moj, imajući slobode ka Gospodu i k presvetoj Bogorodici, ne prezri moljenja onoga koga zavole i othrani u časnom krilu tvom. Ne daj na radost neprijateljima otačastva tvojega, koje steče u Gospodu Bogu svedržiocu. Jer znam, gospodine moj, da si i po smrti živ, i da stojiš pred njim nepokolebljivo na veke. I pređe, u telu svom, starao si se o nama. I sad, prešav na bolji svet, ne ostavi nas! Amin!“
I najednom, u ponoć, bi vika. I rasu nevidljivo Prečasni neprijatelje naše, koji se behu digli. I, strahom velikom obuzeti, pojavom mojega gospodina svetog i znamenjem jednim pobeđeni od njega pobegoše, sekući sami sebe, jedni druge, i pobeda im bi među sobom, i do kraja se srušiše. I otidoše posramljeni, u propasti i sramoti velikoj.
Napomene
- Od teškoća koje je imao od brata Vukana i spoljnih neprijatelja.
- Bugarski car Borilo (1207—1218) u savezu sa latinskim carem Henrihom napadne na Srbiju 1214, ali bez većeg uspeha.
- Aluzija na ubistvo vitlejemske dece, koje se pripisivalo Irodu.
- Henrih Flandrijski.
- Psalam (25, 1).
- Psalam (21, 17).
- Psalam (40, 13, 15).
- Psalam (91, 2).