Poglavlje 9: Najmlađi sin Nemanjin, Rastko (sv. Sava), odlazi u Sv. Goru. Nemanjina molitva s nabožnim razmišljanjem
Gledajući sva ova dobra dela gospodina mi svetoga, sin njegov mlađi, uistinu, mladić, življaše neodstupno u celomudrenosti, veseleći izvrsnim razumom oca svojega i mater, kao što pisac pričâ govori: Sin premudar veseli srce oca svojega i mater1 i ostalo. Pomišljaše u sebi, govoreći: „Gospode Isuse Hriste, Spasitelju naš, jednočedna reči očeva, vođo starih, utvrđenje mladih, privuci moju mladićku slabost u volju istinitoga tvog razumevanja da, pretekav, idem putem ovim, kojim se gospodin moj, ovaj sveti moj hranitelj, trudi ići. Jer ti znaš, znalče srca, Gospode Isuse Hriste, da ovaj svet ne zavole duša moja, ni ono što je u njemu. Zato, Gospode, ne pogubi duše moje s nečastivima i sa svetodršcima ovoga veka, nego, umilosrdivši se na mene, nedostojna, pohitaj da mi ispuniš jevanđeljsku reč, koju prečista i nelažljiva usta tvoja, Gospode, rekoše: Onaj koji ostavi oca svojega i mater, i kuće carske, i vlasti imena mojega radi, stogubo će primiti i večni će život naslediti2. Zato u ruke tvoje predajem ti duh moj i, pripavši ti nezadocnjeno, idem za tobom, Tvorče moj!“3
I, uzev krst4 svoj, odmah iziđe neopaženo. Opazi jedan od slugu njegovih i javi gospodinu svetome i prečasnoj govoreći: „Gospodo moja, sin vaš mlađi, koga ste vi odnegovali, otputova iz ovoga sveta.“ A oni, trgavši se od užasa, govorahu u sebi: „Da li će biti ovaj ili drugi? Ide li našim putem dragi vaspitanik naš? Da li će nam naneti tugu i žalost? Da li će se ovim zbiti na nama iskušenje Jovovo, kao što iskuša Gospod pravednoga Jova? Ali je ipak Jov bio pravedan, koga i Gospod sam posluša pravde njegove radi. A ja kako ću sad započeti plač, ne saznav o životu dragoga mi vaspitanika, zašto li i kako otputova? Da, umnožavajući tugu zbog njega, ne razgnevim kako nezlobnoga Vladiku mojega?“
I posla u sve zemlje svoje slavne svoje velmože i knezove svoje da potraže dečka ovoga. A oni, obišavši zemlje i mesta, nađu ga da se uselio u Svetu Goru, u manastir preslavne i presvete Bogorodice, po imenu Vatoped5, da je primio apostolski i anđeoski lik.
I, kad se vratiše, odmah ih izvestiše o svem šta je bilo, kako ga nađoše i šta videše. A on, sedeći u tuzi i, saslušan sve što su govorili, otpusti ih. I, ustav s prestola svojega i podigav ruke u visinu nebesku, vapijaše:
Zahvaljujem ti, Vladiko, Gospode Bože moj, Isuse Hriste, milostivi Gospode, čovekoljupče, što si me udostojio da na današnji dan vidim početak puta spasenja tvojega, a oni koji u istiniti razum dolaze, nezabludno žive. Zato, dakle o dušo moja, preni i poteci pokajanju, jer te Vladika tvoj zove. Jer ovim psalmima pokaza ti primer, govoreći: Iz ustâ mladenaca i odojčadi svršio si sebi hvalu6. Zato se ne leni. Zar ne vidiš mlade koji traže ono što im je potrebno i koji ti prednjače?
Ne obziri se opet kao žena Lotova7, ne obziri se na krasote svetske, koje ubrzo iščezavaju, da ti se ne sluči po priči, kao onome bogatašu, nego se umili Gospodu, i seti se svojega obećanja, jer se vreme približuje. Jer sekira već leži pri korenu drveta, i zabeleše već njive8 razumej: žetva je. Ženik je na vratima9, a ti nisi gotova. Čuvaj se da kako ne ostaneš s onu stranu kucajući. Jer čuj, još Hristos govori: Dođite k meni svi koji se trudite i obremenjeni, ja ću vam dati mira10, i drugo. Da, ustani, dakle, ustani, i trudi se u igu blagome Hristovu i bremenu lakome, da ti otvori Hristos dveri carstva svojega!
Napomene
- Priče Solomonove (10, 1).
- Jevanđelje po Mateju (19, 20).
- Jevanđelje po Luci (23, 46).
- Krst, tj. veru, stradanje.
- U stvari Rastka su našli u ruskom manastiru sv. Pantelejmona.
- Psalam (8, 2).
- Kada je Bog izveo Lota iz zapaljene Sodome, zapovedio je da se ne osvrću prema gradu. Žena Lotova se okrenula i od užasa se skamenila.
- Jevanđelje po Mateju (3, 10).
- Jevanđelje po Mateju (25, 6).
- Jevanđelje po Mateju (11, 28).