Život kralja Stefana Dečanskog

Poglavlje 11: Stefanova borba sa bratom Konstantinom i krunisanje od Nikodima. Pobeda nad Konstantinom

Kada je Stefan bio u ovom i kada se krepio i visio Hristovom silom, i kada su svi njegovi podanici imali veliko smirenje (mir), Konstantin, brat njegov od druge matere, sakupivši dovoljno vojske, a prizvavši još i od okolnih predela ne malu pomoć, iđaše na njega, i poslavši zapovedaše da se brzo ukloni s carstva, jer govoraše: „Kada se kadgod čulo, da slepu čoveku priliči carstvo.“

A kada je (Stefan) ovo čuo, i pošto je imao spremljenu vojsku, zapovedi da se skupi, i reče: „Ne priliči pre poći na rat, dok ne odam onoj koja načalstvuje crkvama dostojno poklonjenje“ — i tamo iđaše. A srete ga onaj koji je svetiteljstvovao, tadanji arhiepiskop, sa mnogom radošću i carskom čašću, Nikodim zvani, i Hristov učenik vaistinu po prvom Nikodimu. A kada su bili u crkvi, arhijerej uzevši rukama krunu carstva, venčavaše njegovu časnu glavu, pokazavši ga kao savršena cara svim ilirskim narodima. Zatim, ustavši otuda, iđaše na borbu. A kada se približiše obe vojske, milostiva ona duša oseti milosrđe prema bratu, i ovako mu poslanje napisa:

„Stefan, milošću božjom car Srba, veoma željenome bratu naše države, Konstantinu, pozdrav. Što se meni dogodilo, prema božjem promislu, koji sve dobro udešava, sam si istinito čuo. A sada opet znaj da me je Bog pomilovao i postavljen sam kao car otačaskom udelu, da strahom božjim i njegovom pravdom vladam narodom kao oci naši. Zato prestani sa onim što si počeo, dođi da usrdno vidimo jedan drugoga i primi drugo dostojanstvo carstva, kao drugi sin, a ne ratuj sa tuđim narodima na svoje otačastvo, a dovoljno je meni i tebi u tolikoj širini zemlje živeti, jer ja nisam Kajin bratoubica, no Josifov drug bratoljubac. Njegovu reč javljam sada tebi, kao on tada ka braći: Ne boj se, jer ja sam božji. Vi savećaste o meni zlo, a Bog saveća o meni dobro¹.“

Ovako dakle Stefan. A on ni malo ne poslušavši, spremaše vojsku za bitku. I kada su se srazile obe strane, bi pobeđen onaj koji je pošao da čini nepravdu, i padoše mnoga tela jednorodnih, a mnogi se odlučiše na bekstvo, i sam Konstantin pade jadno, dobivši takvu nagradu za svoju ludost, a njegovi ljudi se skloniše k Stefanu. A šta je bilo posle ovoga sa blaženim mužem? Dalje je imao sve u rukama, i niko se nije smeo protiviti, no svi okolni slahu knezove sa mnogocenim darovima kao molitvenike i moljahu da imaju sa njime mir, i sklanjahu se pod njegovu ruku i moljahu da im zapoveda kao slugama, i obećavahu mu svaku dobru pokornost. A on, ukoliko se veliko carstvo širilo i množilo, utoliko je nosio smerniju misao u niskom mudrovanju, često postelju močeći suzama, ne samo u noći, kao što peva prorok, no i svakoga dana savest omivaše suzama, nazivajući sebe, po Davidu, crvom a ne čovekom, i zemljom i pepelom, po Jovu. Jer ne postade rob ženskim slastima kao Solomon, niti pogubi vojsku carstva kao mladi Rovoam², niti progna proroke kao Ahav³, niti drznu, beslovesni, na svete kao Ozija⁴, no štaviše naprotiv ovima savijaše pred arhijerejima visinu carstva, a svete časno poštovaše velikim strahom i pobožnošću. A ostalo sve po činu i bogougodno upravljaše. Takav beše uvek spominjani Stefan.

Napomene

1. Prva knjiga Mojsijeva (50, 20).
2. Rovoam, judejski car, sin i naslednik cara Solomona, svojom tiranijom izazvao je narod protiv sebe.
3. Ahav, judejski car, sin cara Amrija, progonio je proroka Iliju.
4. Ozija, judejski car, sin i naslednik cara Ahava, bio je neznabožac i verovalo se da je zbog toga umro od lepre.

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24