Poglavlje 4: Zatočenje Stefanovo u Carigradu u manastiru. Pantokratora i njegovi podvizi u tom manastiru
Zatim je odatle bio poslan u Konstantinov grad kao zatočen, zajedno sa svoje dvoje dece, i bi zapoveđeno da prebiva u obitelji (manastiru) Boga sviju i vsedržitelja (Pantokratora), (čuvan) od tadanjeg cara Andronika Paleologa, zaveštavši da niko drugi k njemu ne dolazi da besedi, osim iguman obitelji i kojima on dozvoli. I tako prebivaše hrabri usrdno podnoseći nevolju zatočenja, ovako u sebi uvek javljajući: „Trpi, Stefane! U trpljenju vašem stecite duše vaše“ — reče Gospod1. A i u premudrosti je pisano: „Kao zlato u peći iskuša ih napastima, i kao žrtvu sveplodija primi ih.“ I nikako ne prestajaše blagodareći, pominjući reči apostola koji govori: „I bivajte blagodarni.“2 I često se moljaše i činjaše mnoga kolenopreklonjenja. A kada su se bratija skupljala na (molitveno) pravilo, on se prvi nalažaše, stojeći nepomično do svršetka pjenija (bogosluženja), tako da su se i sam nastojatelj i sva bratija divili njegovoj bodrosti i revnosti. I zbog ovoga bio je od sviju ljubljen i voljen, i prema njemu pokazivahu svako priležanje.
I često k njemu beseđahu, primajući ne malu korist, pošto im je on mnogo iz Svetog pisma o uzdržljivosti izgovorio. Uz to u sredinu (govora) privođaše i apostola koji uči da su nedostojna stradanja sadašnjega vremena prema budućoj slavi, koja će se u nama otkriti od Boga i ukoliko spoljašnji naš čovek oveštava, utoliko se unutrašnji obnavlja3. Tako on svoja stradanja u drugi (red) polagaše, imajući na umu korist bratije koja dolazi k njemu, i onima koji imaju veliku smernost rečima (davaše) mnoge pouke. Njima olakšavaše bolove od isposništva. Takova (dela) ne utajiše se od samodršca (tj. cara Andronika Paleologa), nego i on beše čuo za pohvalno prebivanje (ovoga) muža. I sav beše (Stefan) u udivljenju, obilno obasut njegovom (carevom) ljubavlju, tako da ga je (Stefana) često pozivao k sebi u carski dvor zbog koristi da sa njime govori. Jer takova je vrlina, da vuče k sebi one koji vole dobrotu, a čini da je se stide zlobni.
Napomene
- Jevanđelje po Luci (21, 19).
- Poslanica Kološanima (3, 15).
- Druga poslanica Korinćanima (4, 16).