Poglavlje 1: Mladost Stefana Dečanskoga
Milutin, četvrti posle velikoga Simeona, rađa Stefana, veliku kulu pobožnosti i venac (krunu) carstva. I već do svoga punoletstva mnogo vremena proveo je obradovan i svetao ka svima, poučavajući se uvek strahu gospodnjem, i njime uklanjajući se od svakoga zla, i mnoga muževna ispravljenja (izvrši) od mladosti.
Beše dobropristupan ka onima koji govore, tih rečima, milostiv prema onima koji stradaju, a toliko se gnušaše gordosti, da takvoga (tj. gordoga) nije hteo ni pogledati. Zato se srca i razumi sviju raspaljivahu ka njegovoj ljubavi. Sav se beše predao pomoći višnjega, i ka njemu jedinome gledaše.