Poglavlje 3: Javljanje sv. Nikole oslepljenom Stefanu
Ovako, dakle, Stefan postrada ovo umiljeno lišenje vida, a mesto gde se ovo dogodi beše zvano Ovče polje, gde beše i molitveni hram velikome arhijereju Hristovu Nikolaju. Kada je stradalac ljuto iznemogao do kraja i ležao skoro mrtav, i pred zoru jedva je malo zaspao. I vide muža koji stoji pred njime, koji je imao sveštenolepni izgled, ukrašena svetiteljskom odeždom, a svetlost blagodati sijaše na licu muža, noseći na desnom svome dlanu oba njegova izvađena oka, i gde mu govori: „Ne skrbi, Stefane. Evo na dlanu mome su tvoje oči.“ I govoreći ovo pokazivaše mu ono što nosi. A on kao misleći reče k njemu: „A ko si ti, gospodine moj, koji za mene činiš toliko priležanje.“ A onaj koji se javio reče: „Ja sam Nikola, mirlikijski episkop.“1
Ustavši, dakle, od sna, uzašiljaše Bogu blagodarenja smernim srcem i njegovu ugodniku. A osećaše i neko ne malo olakšanje bolova.
Napomene
- Nikola, hrišćanski svetac (4. v.), zaštitnik školske dece i pomoraca, bio je episkop u Miri, u Malo Aziji.