Čin 2, Scena 7: TASA, PREĐAŠNJI
TASA (utrči i skuplja bačene stvari): Molim te, gospodine Žiko, da mi oprostiš!
ŽIKA: Ama šta da ti oprostim, kako da ti oprostim! Je l’ ovo državna kancelarija ili nije, i treba li ovde da vlada red ili ne treba? Na vašarište, pa se rvite, a ne ovde! Ko se to gađao državnim stvarima?
TASA: Ja, gospodine Žiko!
ŽIKA: Bre, matori magarac, pa…
TASA: Ja te molim, gospodin-Žiko, da mi oprostiš, ali ovo se više ne može izdržati. Pre tri dana su mi metali iglu u stolicu pa sam ripnuo tri aršina uvis; prekjuče su mi namazali šešir mastilom iznutra, pa sam se sav umrljao, — eto, još se nisam isprao kao čovek. Juče su mi opet metli na stolicu četiri đačka jeksera za crtanje, okrenuli vrškove nagore, a ja seo i opet se iskrvavio. Ne, bogami, gospodin-Žiko, ovo se ne trpi više! Ja mogu slobodno reći da krvavo zarađujem svoj hleb.
ŽIKA: Ništa to nije! Sipaj u lavor hladne vode, sedi malo pa će da prođe. Praktikant si, brate, pa moraš i da trpiš. Misliš ti, ja kad sam bio praktikant da nisam patio? Još kako! Sedao sam ja i na plavi plajvaz, ali mi je podmetnuo sekretar, pa mi je bilo milo iako me svrbilo deset i više dana.
TASA: Pa ne marim ja kad se ti našališ sa mnom, gospodin-Žiko! Eto, pre, had si mi registrom razbio glavu, ja sam se iskidao od smeja. Ali ne trpim one, mlađi su od mene.
ŽIKA: Šta ćeš, brate, nema kancelarije u kojoj to ne biva. Kako bi drukče prošlo vreme? Dođeš ujutru u osam pa do podne, pa onda u tri po podne pa do šest, ne izbijaš iz kancelarije. Pa kako drukčije da se ubije vreme ako se stariji sa mlađima i drug sa drugom ne pošali. Ali zato, brate, ne moraš da se gađaš državnim stvarima.
TASA: A danas, gospodin-Žiko, ukvasili oblande pa naređali po stolici, a ja seo pa se sav ulepio. Evo da vidiš ako ne veruješ. (Nagne se prema gospodin-Žiki i digne peševe od kaputa te mu se vidi zadnjica sva ulepljena crvenim kancelarijskim oblandama).
ŽIKA (plane, skoči sa stolice i gađa ga aktima koja mu se zatekla na stolu): Pokaži ti to svojoj ženi, magarče matori!
TASA: Izvini, gospodin-Žiko, molim te! (Skuplja sa poda akta kojima ga je Žika gađao i zagleda ih). Gle, pa evo ih, akta Perićeve intabulacije. Otkad ih tražim, čoveku prošao rok za žalbu zbog toga što se izgubila akta.
ŽIKA: A ti drugi put, ako hoćeš da kome ne prođe rok za žalbu, nemoj da mećeš akta na moj sto. Ne meći mi na sto ništa što ima roka, razumeš? Ne volim rokove, upamti to! ’Ajde marš!
TASA (odlazi sa skupljenim aktima).