Poglavlje 21: Opis grada Beograda. Upoređenje Beograda sa Jerusalimom. Crkve i bolnice u Beogradu. Naseljenje Beograda
(51.) A ovaj (Stefan) nimalo ne počivaše kao onaj koji je veoma hrabar, no se dotiče napred rečenoga grada, koji beše od velikih drevnih (gradova) i na krasnim mestima, kao što mnogo puta rekosmo, kao malo gde u vaseljeni, a uz to sa prostranim izgledom, i kao krila lađa u carskom pristaništu, i sa svakim utvrđenjem, i sa donošenjem svake hrane. Nigde ne mogosmo slično zamisliti, ni naći takva utočišta ni prilaza vodom i po suhu, tako da kada bi množine desetina hiljada došli pod njega, a pomoć dođe i unutra, spremivši se za borbu, moglo se najedanput izići. Da li ko gdegod reče za takav grad? A despot ovo videvši i smotrivši i brže negoli onaj ravnoapostolni, ako je i brzo rečeno, i brže ustraja sve ka najbržemu. I ko je kadar da pisanjem kaže kakva su položenja i izgledi i lepote, koliko sazida i ipalkse1 mnoge za ljude koji žive unutra i napolju, za koje se uzvišenje kao za solomonsko u Jerusalimu moglo kazati: Od zdanja senka bivaše predelima, ili vavilonska krepka vrata, uzvišena, i stenje i vrt obešen, na koji onaj gordi uzišavši govoraše: „Ne sazdah li ja sve ovo krepkom desnicom i visokom mišicom.“2 Ovaj vaistinu od carskih (gradova) najlepši je izgled imao. Ali despot je svagda smernim rečima svojim izabranima čitao i tumačio jevanđelske reči i poučavaše ih učiteljski, a beše i carski (dvor?) preukrasio uzvišenjem veoma šarenim, (a načini) oko grada prokope preizradne izvan dvojnih stena. A ovaj (Beograd) beše vaistinu sedmovrh. Jer najveći grad (u Beogradu) i najkrasniji, i Sionu (u Jerusalimu) po izgledu sličan, (bio je slika) višnjega Jerusalima, radi koga i prorok tamo vapije: „Raduj se veoma, kći Siona, propovedaj kćeri Jerusalimova, jer si na visinama i dolazak carev ugledala si.“3 A drugi (vrh) bio je kod reka i pristanište je lađama u njemu sa severne strane velikoga grada, koji je sličan nižnjem Jerusalimu, ako je i hteo sa istoka da se raširi, kao što govoraše: „Jer u vaseljeni ne videsmo sličnosti Jerusalimu“, kao što i za ovaj grad govoreći niko neće uistinu reći drugo, samo (što nema) Jeleon4, a ovaj (Beograd) mesto Jeleona ima rajsku reku koja se proliva ka istoku. U ovom drugom gradu je svaka sličnost (sa onim što je) pod Sionom, gde je živonosni grob. A treći (vrh) je gde je pristanište carskim lađama, koji ima i množinu utvrđenja. Četvrti (vrh) je velika kula slična samome domu Davidovu i prerovima i zdanjima i mestima. A peti (vrh) je kada se ovaj prođe, u kome su sva carska skrovišta. A šesti je ovome sa istoka, stup koji deli obe kule, kako, vaistinu, Solomon kaže: „Stup Davidov, na kome visi tisuća štitova i sve strele njihove.“5 Ovaj se kao neko izvanredno čudo sa sviju daljnih predela vidi utvrđen na ipalksima. Sedmi (vrh je) na zapadu sa carskim drugim uzvišenim domom. Kroz ove prolažaše blagočastivi ovaj ka lađama kao tajnim putem. A veliki gornji grad ima četvora vrata, na istoku i zapadu i severu i jugu, a peta koja vode u unutrašnji grad. Velika na istoku i jugu, sa velikim kulama i mostovima, koji se dižu verigama, i na zapadu mala vrata, a i ova imaju most takođe, a na severu mala vrata, i ta vode u donji grad ka rekama. A vrata koja vode u kulu, i ova imaju takođe most preko rova na verigama. Imađaše pristup s juga samo, a sa istoka i zapada i severa (beše) jako i opet rekama utvrđen. A crkva velika je sa istoka grada gde se silazi slično kao na kedrskom potoku ka Getsimaniji6. I ova je dakle mitropolija Uspenije prečiste Vladičice, i imađaše okolo opštežiće ukrašeno svakim nasadima, sa mnogim nasledstvom, selima i drugim obiteljima, koja je bila presto mitropolita beogradskoga, eksarha sviju srpskih zemalja. Ova je crkva bila najbogatija od drugih u dane ovoga blagočastivoga. A (Stefan) načini i crkvu od osnova u Perivoliji trima velikim svetiteljima (tj. Trima Jerarsima), za sahranjivanje arhijereja te crkve. A sazida i stranoprijemnicu za bolne i crkvu u njoj, u ime svetoga čudotvorca Nikolaja, na najslađoj vodi, i nasadi sadove svakoga izabranoga ploda, i priloži sela i nasledstvo mnogo, u kojoj bolne i strane hranjaše i olakšanje njima davaše. A od sviju svojih strana sabra najbogatije ljude i naseli u tom gradu i udostoji, kao ravnoapostolni dvanaestorice (apostola) u svome gradu nekada. A dade i oslobođenje gradu tome od svakih stvari, i dade i povlastice ovima sa svakim utvrđenjem da se ne pokoleba, u kome su bile navedene i blagodati božje koje su bile na njemu, o slobodi od poraboćenja, i pečat zlatni ovima dade koji ima sliku grada, da koji hoće kakvu kupovinu da čini u svaki kraj, dobije knjigu sa pečatom da je stanovnik toga grada, pa ne daje nigde carine ni prolaza. A izmoli i utvrdi od okolnih sebi gospodara zemlje, pa i od samoga kralja, i po ovim krajevima svako oslobođenje trgovcima. Uostalom, od sviju okolnih zemalja neprestano iz dana u dan počeše dolaziti (stanovnici) i za malo vremena veoma gusto naseli se taj grad. No ukoliko veći bivaše, utoliko se dugoruki (tj. despot) ne nasićivaše. Njima još i od svojih zemalja prepisavši, poslavši sabra i naseli (ga), kao Jeremija nekad u Jerusalim7. I dakle više (od ostalih) gradova ovaj hranjaše i svetljaše svima potrebama kao carski dom. I tako, dakle, sve dane života svoga ovaj grad prosvećivaše se i uzrastaše, da se kao za Jerusalim i za njega moglo uzglasiti i reći: „Uzvedi okolo oči svoje i vidi sabrana ti čeda.“8 Toliko o ovom.
Napomene
- Ipalkse, kule na bedemima.
- Psalam (136, 12).
- Knjiga proroka Zaharija (9, 9).
- Jeleon, Maslinova gora, blizu Jerusalima.
- Pesma nad pesmama (4, 4).
- Getsimanija, selo blizu Jerusalima.
- Knjiga Jeremijina (gl. 6).
- Knjiga proroka Isaije (49, 18).