Poglavlje 30: Husiti i despot Stefan
(79.) Iz Praga iziđe istiniti glas da se podigoše na gospodina svoga kralja, i češku zemlju od ugarske otcepiše, i jeres zvana Hus1 ustade i osnaži se, za koje neki kažu da su blizu pravoslavlja, i da je ovaj Hus bio u Jerusalimu na poklonjenju svetim mestima, i da je došao na Sinaj, gde je Gospod sa Mojsijem govorio. Tu požive u opštežiću sa bratijom, i od ovih saznade obraz pravoslavlja. Ovde naučivši i grčko pisanje, dođe u svoje krajeve. Radi toga i još ubrzo nalaze se grčki spisi u velikoj učiteljnici (biblioteci) i ritorski svrši ih učenjem. Kažu da je na saboru pred papom, kada prepirku s njim učiniše, gde je i o svešteničkom činu vodio raspru, kojima ovo reče: „I ovaj ustav veliku zlobu donosi. Po svemu od početka od svetih niko ne zabrani da se sveštenici ne žene. Jer se nađe u jednom od velikih sela (mesta) da je neko doveo s jedne strane jednu udovicu, a s druge drugu, i da je od jedne rodio sina, a od druge kćer. Kada su deca odrasla, ne znajući uze brat svoju sestru za ženu.“ Kada je ocima to objavio, i mnogo drugo rekavši, pobiše ga i predadoše ognju. A ovaj (Hus) imajući množinu učenika ovako se osiliše. I kada je ovo bilo, posla kralj ka despotu, moleći neki mali deo izabrane vojske, pošto je bilo zimsko vreme, da bi ih samo običnim glasom (o dolasku despotove vojske) zastirašili. Tako je i bilo. I došavši suzbiše Huse koji su (ih) gonili i plenili. A već se behu raširili, i zamalo da nisu došli do samoga Budima.
Napomene
- Jan Hus, (1369—1415), češki reformator, pristalica protestantskog pokreta, bio je osuđen na saboru u Konstanci, i spaljen. Pričanje Konstantina Filozofa o putovanju Jana Husa u Jerusalim ne odgovara istorijskim činjenicama.